412 000 произведений, 108 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Тиана Хан » Если ты вернёшься... (СИ) » Текст книги (страница 26)
Если ты вернёшься... (СИ)
  • Текст добавлен: 25 июня 2025, 23:39

Текст книги "Если ты вернёшься... (СИ)"


Автор книги: Тиана Хан



сообщить о нарушении

Текущая страница: 26 (всего у книги 27 страниц)

333

Подробнее см.: Грачев В. П. Сербская…, с. 90 и след.

334

Развитие этнического…, с 187; Исторја српског народа, т. 1, с. 163.

335

Грачев В. П. Сербская…, с. 91.

336

ВИИН.Т, т. II, 1959, с. 16, 64.

337

Там же, с. 79.

338

Историја српског парода, т. 1, с. 151; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 354.

339

Ферлуга Ј. Листа адреса за стране владаре из Књиге о церимопијама, – ЗРВИ, 1970, т. XII, с. 162 и сл.

340

См., например: Јиречек К. Исторја Срба. Београд, 1952, т. 1, с. 110–111 и др.

341

См., например: Историја српског народа, т. 1, с. 148.

342

Грачев В. П. Сербская…, с. 209.

343

Шишић Ф. Летопис попа Душьанина. Београд, 1928, с. 320 и сл.

344

ВИИНЈ, т. II, с. 62.

345

Станојевић С. Историја…, с. 62–63; Срећковић П. С. Историја…, с. 192 и др.

346

Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 113–114; Историја српског народа, т. 1, с. 160, 162–163; и др.

347

История Югославии, т. 1, с. 64, 65; Историја народа…, т. 1, с. 236.

348

См.: например: Јиречек К. Историја…. т. 1, с. 115–116.

349

Развитие этнического…, с. 189; Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 116–118.

350

Историја српског народа, т. 1, с. 166–171.

351

Шишић Ф. Летопис…, с. 335–336; ср.: Станојевић С. Историја…, с. 67; Историја Црне Горе, ки. 1, с. 382, 384.

352

См., например: Naumov Е. Р. Slawische Aristokratie unđ Kirche in den byzantinischen Provinzen und den friihfeudalen Nachbarstaaten. – In: Jahrbuch fur Geschichte des Feudalismus. B., 1982, Bd. 6; cp.: Степаненко В. П. Дука Востока – стратиг Иверии? – В кн.: Социальное развитие Византии. Свердловск, 1979, с. 32–34.

353

Шишић Ф. Летопис…, с. 189–190.

354

Там же, с. 346–347.

355

Ср., например: Историја Црпе Горе, кн. 1, с. 386.

356

Vrana J. Isprave zahumskich vladara iz XI. i XII. st. о Babinu polju na otoku Mljetu. – Historijski zbornik, 1960, sv. 13, s. 161.

357

Историја српског народа, кн. 1, с. 174–175.

358

Swiencyckij J. Byzantinische Bleisiegel in der Sammlungen von Lwow. – In: Сборник в памет на проф. П. Ников. С., 1940, № 11, с. 440.

359

Историја српског народа, т. 1, с. 176–178.

360

Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 131–139; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399 ж. др.

361

ВИИШ, 1966, т. III, с. 156–157.

362

Советы и рассказы Кекавмена: сочинение византийского полководца XI векп / Подгот. текста, введ., пер. и коммент. Г. Г. Литаврина. М., 1972, г. 168–169.

363

Шишић Ф. Летопис…, с. 346–347, 352–353.

364

Советы и рассказы Кекавмена…, с. 170–171.

365

Шишић Ф. Летопис…, с. 191.

366

О житии Владимира Дуклянского см., например: Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399; Банашевић Н. Летопис попа Душьанина и народна предања. Београд, 1971, с. 133 и сл.

367

См., например: Јиречек К. Историја…, т. 1, с. 124–125, 131–132; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.

368

Историја српског народа, т. 1, с. 189.

369

См., например: Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 53.

370

См., например: Хвостова К. В. К вопросу о терминологии Летописи попа Дуклянина. – В кн.: Славянский архив. М., 1959, с. 36–37; Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 55–60.

371

Шишић Ф. Летопис…, с. 363.

372

Там же, с. 360.

373

Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.

374

Шишић Ф. Летопис…, с. 360.

375

Историја Црне Горе, кн. 1, с. 440.

376

Шишић Ф. Летопис…, с. 185 и сл.

377

См. там же, с. 198, 200; Соловјев А. В. Одабрани спомоници српског права (од XII до краја XV века). Београд, 1926, с. 1.

378

Шишић Ф. Летопис…, с. 356.

379

Радојчић Н. Српски државни сабори. Београд, 1940, с. 59.

380

Ср.: Черепнин Л. В. Земские соборы Русского государства в XVI–XVII вв. М., 1978, с. 62–66, 385–388 и др.

381

Шишић Ф. Летопис…, с. 354–355.

382

Там же, с. 356.

383

Там же, с. 370.

384

Там же, с. 375.

385

Развитие этнического…. с. 192; Ћирковић С. Историја средњовековне Босанске државе. Београд, 1964, с. 41–42.

386

ВИИНЈ, 1971, т. IV, с. 28.

387

Историја народа…, т. 1, с. 248; Историја српског народа, кн. 1, с. 197.

388

Историја српског народа, т. 1, с. 199–200.

389

Cp.: Шишић Ф. Летопис…, с. 195.

390

Cp.: Јиречек К. Историја…, т. II, с. 11–12 и др.; Шишић Ф. Летопис…, с. 193, 201; ВИИНЈ, т. III, с. 384–389.

391

Соловјев А. В. Одабрани…, с. 1.

392

Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 182 и след.

393

Cp.: Банашевић Н. Летопис…, с. 263–268.

394

См., например: Историја српског народа, кн. 1, с. 251 и сл.; Наумов Е. П. Господствующий класс…, с. 178 и след.; Наумов Е. П. К истории Сербского феодального государства в конце XII – начале XIII вв, – ССл., 1976, № 1.

395

Исторја српског народа, т. 1, с. 261.

396

Светосавски зборник. Београд, 1938, кн. 2, с. 21, 25, 28, 29.

397

Светосавски зборник, кн. 2, с. 28.

398

Ср.: Наумов Е. П. К истории…, с. 55–56.

399

Наумов Е. Н. Господствующий класс…, с. 188 и след.

400

Ср., например: Павловић Л. Култови лица код Срба и Македопаца. Смедерево, 1965, с. 42 и сл.

401

См. об этих спорах: Klaić N. Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Zagreb, 1971, s. 55–92; Вейс I. Još о problemu formiranja feudalnih država u Južnih Slavena. – In: Radovi, (Zagreb), 1976, N 8, s. 98–161; Бромлей Ю. В. Становление феодализма в Хорватии. М., 1964, с. 18–80.

402

Историографию вопроса см.: De adm. imp., II, р. 116–117, ВИИНЈ, т. И, с. 30.

403

Ditten Н. Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Staatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jh. – In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jh. Pr., 1978, S. 452.

404

Тъпкова-Заимова В. Византия, България и образуването на средновековните балкански държави. – В кн.: България в света от древността до наши дни. С., 1979, т. 1, с. 48.

405

Ljubinković М. Ka problemu kontinuiteta Iliri – Slaveni. – In: Centar za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosnije i Hercegovine. Sarajevo, 1969, knj. 12. Posebna izdanja, s. 205.

406

Sišic F. Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. Zagrev, 1925, s. 271.

407

Zasterova B. Zu einigen Fragen aus der Geschichte der slawischen Kolonisation auf dem Balkan. – In: Stuđien zum 7. Jh. in Byzanz. В., 1976, S. 65; cp.: Вейс I. Još о problemu…, s. 108.

408

Наиболее аргументированной признается теория о двух волнах славянского переселения на Балканы; см. об этом: Бромлей Ю. В. Становление…, с. 10–11; Klaić N. Povijest…, s. 63–65.

409

История Югославии. Μ., 1963, τ. 1, с. 49; Historija naroda Jugoslavije. Zagreb, 1953, t. 1, s. 177.

410

Наумов Е. П. Возникновение этнического самосознания раннефеодальной хорватской народности. – В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 168–169.

411

Klaić N. Povijest…, s. 146–148.

412

Археологические раскопки на территории современной Югославии свидетельствуют об отсутствии в этом районе сколько-нибудь заметного влияния материальной культуры германских племен (остготов, лангобардов), селившихся здесь в период завоеваний конца V–VI в. (Bierbrauer V. Jugoslawien seit dem Beginn der Volkerwanderung bis zur slawischen Landnahme: Die Synthese auf dem Hintergrund von Migrations– und Landnahmevorgangen. – In: Jugoslawien. Integrationsprobleme in Geschichte und Gegenwart. Gottingen, 1984, S. 49–97).

413

Belošević J. Materijalna kultura Hrvata od VII do IX stoljeća. Zagreb, 1980, s. 69–70.

414

Batović S. Istraživanje ilirskog naselja u Bribiru. – Diadora. Zadar, 1968, sv. 4, s. 85–90.

415

Belošević J. Materijalna kultura…, s. 82.

416

Bošković Dj. Reflexions sur la reurbanisation međievale du territoire Central des Balkans. – In: III Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej. Br., 1975.

417

Belošević J. Die ersten slawiscken Urnengraber auf dem Gebiete Jugoslawiens aus dem Dorfe Kašić bei Zadar. – Balcanoslavica, 1972, № 1, p. 73–86.

418

Batović Š., Oštrić О. Tragovi ilirske kulturne baštine u narodnoj kulturi našeg primorskog područja. – In: Centar…, s. 252–253.

419

Rapanić Z. Prilog proučavanju kontinuiteta naseljenosti u salonitanskom ageru u ranom srednjem vijeku. – VAHD, 1980, t. 74.

420

См.: Suić M. Marginalne bilješke uz rad N. Klaić.– Sociologija sela. Zagreb, 1978, g. 16, br. 61–62, s. 135.

421

Авторы «Истории народов Югославии» (с. 170–171) именно к VIII в. относят создание «мощного слоя богатой племенной аристократии».

422

Belošević J. Materijalna kultura…, s. 91–92, 129, 131.

423

Vinski Z. Zu den Waffenfunden in Bereich des Altkroatischen Slaates bis zum Jahre 1000.– In: I Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej, 1965. W-wa, 1970, t. Ill, s. 147–148.

424

В 1853 г. в Венеции была найдена каменная купель с именем князя Вышеслава (Vuissasclavo đuci). Итальянский ученый Дж. Феррари-Купилли предположил, что она происходит из баптистерия Нина и принадлежит хорватско-далматинскому князю. Датировка надписи приблизительно 800 г., предложенная в начале XX в. Л. Еличем и Ф. Шишичем, утвердилась в хорватской историографии. Так, Вышеслав оказался первым известным хорватским князем, которого нередко считают отцом Борны (историю вопроса см.: Petricioli I. Osvrt na ninske građevine i umjetničke spomenike srednjega vijeka. – RIZ, 1969, sv. 16–17, s. 315–317). Однако ранняя датировка памятника ненадежна, не дали пока ощутимых результатов и раскопки баптистерия Нина.

425

О влиянии Карантании на формирование ранних государств в других славянских землях см.: Lowmianski Н. Polstki Polsld. W-wa, 1968, t. 4, s. 259.

426

An Franc., p. 150–151.

427

Cм.: Antoljak St. Da li bi se još moglo bi se reći о hrvatskim knezovima Borni i Ljudevitu Posavskom. – Годишен зборник на филозофскиот факултет на университет во Скопје, 1967, кн. 19, s. 133.

428

ВИИШ, т. II, с. 42.

429

 Ферлуга J. Византија и постанак најрапиј ихјужнословенских држава. – ЗРВИ, 1968, т. II, с. 58–60.

430

Распространенная в начале XX в. в хорватской историографии теория о превращении в привилегированное сословие потомков переселившихся на Балканы хорватов, подчинивших местных славян и автохтонов (В. Клаич, К. Ирачек. Л. Гауптман и др.), ныне обоснованно отвергнута.

431

Упоминание крепости важно, поскольку возникновение у южных славян крепостей приходится именно па раннегосударственный период (Kurnatowska Z. Slowianszczyzna poludniowa. Wroclaw, 1977, s. 117).

432

Dvornik F. Byzantium, Rome, the Franks and the chrislianisation of the Southern Slavs. – In: Cyrillo-Methodiana. Koln; Graz, 1964, p. 90.

433

Beloševič J. Materijalna kultura…, s. 78–79.

434

Klaić N. Povijest…, s. 191–206; Beloševič J. Materijalna kultura…, s. 98.

435

Cp.: Dvornik F. Byzantium…, p. 99.

436

Janković D. IsLorija država i prava naroda Jugoslavije. Beograd, 1957, t. I, s. 55 i d.

437

См.: ВИИШ, t. II, c. 18–19.

438

Тъпкова-Заимова В. Византия, България…, с. 49.

439

Наумов Е. П. Возникновение…, с. 169–171.

440

Предположение о том, что Бранимир был сыном Домагоя (Historija naroda Jugoslavije, s. 190), не находит подтверждения в источниках.

441

В Дуклянской летописи сохранилось предание о борьбе Томислава с венграми: «Во время правления Томислава венгерский король по имени Аттила (имеется в виду Арпад. – О. А.) двинул войско, чтобы разбить его. Но король Томислав, ведя с ним многочисленные войны, всегда обращал его в бегство» (LPD, р. 58).

442

Cp.: Klaić N. Povijest… s. 314.

443

См.: Čirković S. I storija sređnjovekovne bosanske države. Beograd, 1964, s. 40; cp.: Historija naroda Jugoslavije, s. 561.

444

Thomas Arcidiaconus. Historia Salonitana. Zagrabiae, 1895, p. 37–39.

445

Margetić L. Odnosi Petra Krešimira i pape prema Korčulanskom kodeksu. – VAHD, 1980, t. 74.

446

См., например: Karaman Lj. Živa starina. Zagreb, 1943, s. 56.

447

Beuc I. Rex i regnum na nadgrobnom natpisu kraljice Jelene. – In: Starine. Zagreb, 1980, knj. 58, s. 1–8; критический разбор мнений о возможности коронования хорватских правителей в X в. см.: Wasilewski Т. Geneza titulu «rex chroatorum». – Pamiglnik slovianski. Wroclaw, 1967, t. 17, s. 149–160.

448

Klaić N. Povijest…, s. 291.

449

Museum of the Croatian archeological monuments. Split, 1980, p. 51–53.

450

Становление раннефеодальных славянских государств. Киев, 1972, с. 72–73.

451

Там же, с. 74.

452

Там же, с. 74–75; ср.: Rapports du III Congr. Intern, d’archeologie slave Bratislava, 1980, vol. II, p. 141.

453

См.: Грачев В. П. Сербская государственность в X–XIV вв. М., 1972, с. 286.

454

Макова Е. С. К истории генезиса и развития феодальной земельной собственности у южных и западных славян. – В кн.: Проблемы развития феодальной собственности па землю. М., 1979, с. 131.

455

Ср.: Бромлей Ю. В. Становление…, с. 130.

456

По современным оценкам, лишь 36 % территории Северной и 58 % Средней Далмации пригодны для сельскохозяйственной эксплуатации, из них малоценные пастбища составляют соответственно 90 и 60 % этих площадей (Rogić J. Hrvatska, III. Regije. – In: Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, 1960, t. IV).

457

Бромлей Ю. В. Становление…, с. 317–318.

458

Бромлей Ю. В. Некоторые аспекты изучения статуса свободных общинников в раннесредневековых славянских государствах. – В кн.: Исследования по истории и историографии феодализма. М., 1982, с. 133.

459

Бромлей Ю. В. Становление…, с. 149.

460

Новаковић Р. О неким питањима граница Србије, Хрватске и Боcне у X в. – Зборник филозофског факултета Београдског универзитета, 1963, књ 7, д. 1, с. 156.

461

Ферјанчић В. Структура 30 главе списа De ađministranđo imperio. – ЗРВИ, 1978, т. 18, с. 76.

462

Новаковић Р. О неким…, с. 177.

463

Klaić N. Povijest…, s. 225; Katie L. Saksonac Gottschalk na dvoru kneza Trpimira. Zagreb, 1932, s. 8.

464

Grafenauer B. Prilog kritici izveštaja Konstantina Porfirogeneta о doseljenju Hrvata. – In: Historijski zbornik. Zagreb, 1952, god. 5, br. 1–2, s. 30–31; cp.: Ферјанчић Б. Структура…, с. 75; Antoljak St. Obnovljeno i nadopunjeno tumačenje jednoga pasusa u 30-toj glavi Porfirogenitovog De ađministranđo imperio. – В кн.: Годишен зборник. Скопје, 1979–1980, кн. 5–6, с. 63–85. Подсчеты Б. Графенауэром численности населения Хорватии при Томиславе, видимо, преувеличены – 500 тыс. человек при плотности 10 человек на 1 кв. км (Grafenauer В. Zgođovine slovenskego naroda. Ljubljana, 1964, t. 1, s. 291–293).

465

Характерно, что источники вплоть до позднего средневековья называют эту территорию Склавинией, Славинией и т. п., а ее обитателей – просто склавинами, славянами и пр., тогда как собственно Хорватия и хорваты (хотя и к ним иногда также применялись подобные наименования) сохраняли свое название.

466

Вейс I. Još о problemu…, s. 120.

467

Historia Salonilana major/У ред. H. Клаић. Београд, 1967, с. 98. См.: Ferluga J. L’amministrazione Bizantina in Dalmazia, Venezia, 1978, p. 186; помимо приведенной автором литературы, также см.: Lučić J. Hrvatska na Jadranskom i podunavskom prostoru u IX i X st. – In: Starine. Zagreb, 1980, knj. 58, s. 19.

468

Ферлуга J. Византиска управа у Далмацији. Београд, 1957, с. 81–87.

469

Ferluga J. Byzantium on the Balkans. Amsterdam, 1976, p. 147.

470

Klaić N. Povijest…, s. 387–389.

471

См.: Lučić J. Nin u IX stoljeću. – In: Povijest grada Nina. Zadar, 1969, s. 385.

472

Мнение о поддержке Томиславом сплитского архиепископа (Fine J. The early medieval Balkans. Ann Arbor, 1983, p. 269) не находит подтверждения в источниках.

473

Suić М. Marginalne bilješke…, s. 133.

474

Gunjaca S. Postojanje jednog centra za izradjivanje starohrvat skog nakita. – VAHD, 1954–1957, T. 56–59, s. 231–237.

475

Belošević J. Materijalna kultura…, s. 96, 109, 113–114.

476

Brusić Z. Nin, Ždrijac – starohrvatski brodovi. – Arheološki pregled, Beograd, 1974, t. 16, s. 133–144, tabl. 57–59; Константин Багрянородный пишет о распространении морской торговли хорватов «вплоть до Венеции» (De adm. imp., t. I, p. 151).

477

Horvat A. О Sisku u starohrvatsko doba na temelju pisanih izvora i archeološkich nalaza. – Starohrvatska prosvjeta, Zagreb, 1954, N 3, s. 95–104; Vinski Z. О postojanju radionica nakita starohrvatskog doba u Sisku. – Vjesnik archeološkog muzeja u Zagrebu, 1970, s. III, № 4, s. 45–92.

478

Бромлей Ю. В. К реконструкции административно-территориальной структуры раннесредневековой Хорватии.·– В кн.: Славяне и Русь, М., 1968.

479

См. об этом: Lučić J. Povijest Dubronika od VII si. do godine 1205.– In: Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad Jugoslovensko Akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) u Dubrovniku (далее – Anali). Dubrovnik, 1976, sv. XIII–XIV, s. 16.

480

Constantine Porphyrogenitus. Do administrando imperio/Eđ. Gy. Moravcsik, R. H. Jenkins. Budapest, 1949; также см.: ВИИНЈ, т. II; Константин Багрянородный. Об управлении империей / Пер. Г. Г. Литаврина. – В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 286–292.

481

Новейший перевод: Toma Arhiđakon. Kronika. Split, 1977.

482

Klaić N., Petricioli l. Zadar u srednjem vijeku. Zadar, 1976, s. 55.

483

Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 11–12, 15–16.

484

Petricioli I. Lik Zadra u srednjem vijeku. – RIZ, 1965, sv. XI–XII, s. 145.

485

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 127.

486

В тексте DAI предложена иная этимология: «Rausij» от «lаu». Это долго принималось в литературе, пока П. Скок не доказал обратную связь: «lаu», lava, labes» от «Rausij» (Skok Р. Les origines de Raguse. – Slavia, 1931; X, p. 454; Idem. Postanak Splita. – Anali, 1952, sv. I, s. 19–62).

487

Jakić-Cestarić V. Antroponomastička analiza isprave zadarskog priora Andrije s početka X stoljeća. – In: Onomastika Jugoslavica. Zagrev, 1976, N 6, s. 195–215.

488

Jireček K. Die Romanen in den Stadten Dalmatiens wahrend des Mittelalters. Wien, 1901–1904 (новейшее издание см.: Зборник Константина Јиречека. Београд, 1962, II).

489

Strohal I. Pravna povijest dalmatinskih gradova. Zagreb, 1930, dio I.

490

Jakić-Cestarić V. Etnički odnosi u srednjovjekovnom Zadru prema analizi osobnih imena. – RIZ, 1972, sv. XIX.

491

Strgačić A. M. Papa Aleksandar III u Zadru. – RIZ, 1954, sv. I, s. 153–187.

492

Jakić-Cestarić V. Ženska osobna imena i hrvatsku udio н etnosim-biotslcim procesima u Zadru do kraja – XII stoljeća. – RIZ, 1974, sv. 21, s. 309, 323, 337.

493

Манкен И. Дубровачки патрицијат у XIV веку. Београд, 1960, с. 83–84.

494

Novak G. Povijest Splita. Split, 1957, dio 1, s. 361.

495

Jakić-Cestarić V. Nestajanje hrvatskog (čakavskog) Splita i Trogira u svjetlu antroponima XI stoljeća. – In: Hrvatski dialektološki zbornik. Zagreb, 1981, knj. 5, s. 110–112.

496

Манкен И. Дубровачки натрицијат…, с. 84.

497

Веuс I. Statut zadarske komune iz 1305 godine. – In: Vjesnik Državnog arhiva u Rijeci. Rijeka, 1954, sv. II, s. 522.

498

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 58.

499

Фрейденберг Μ. M. Деревня и городская жизнь в Далмации. Калинин, 1972, с. 186–187.

500

Novak G. Povijest…, dio 1, s. 131; Фрейденберг Μ. Μ. О социальной структуре Трогира в XIII в. – В кн.: Учен. Зап. Ин-та славяноведения. М., 1966, т. 30, с. 25–26.

501

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 165.

502

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 64.

503

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 95; Novak G. Povijest Splita, dio l, s. 137.

504

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 111.

505

Margetić L. Dioba općinskih zemljišta u nekim srednjovjekomim dalmatinskim komunama. – In: Starine JAZU. Zagreb, 1975, knj. 56, s. 5–36.

506

Фрейденберг Μ. M. Городская община в средневековой Далмации и древнегреческий полис. – In: Fiskovicev zbornik, Split, 1980, II, s. 68–85.

507

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 120–122; Petricioli I. Umjetnost XI stoljeća u Zadru. – ZHI, 1967, №3 2/3, s. 166.

508

Zlato i srebro Zadra i Nina. Zagreb, 1972, s. 144–146.

509

Supetarski kartular / Ured. V. Novak. Zagreb, 1952, s. 28–29; Cvitanović V. Bratovštine grada Zadra. – In: Zadar: Zbornik. Zadar, 1964, s. 460.

510

Фрейденберг Μ. M. Средневековые города Далмации: исторические судьбы, – ВИ, 1982, № 10, с. 104.

511

Фрейденберг Μ. М. Патрициат далматинских городов XII–XIV вв. (По данным из Трогира и Задара). – В кн.: Славянские исследования. Л., 1966, с. 26–30.

512

Фрейденберг Μ. М. О многозначности понятия «servus» в Далматинской Хорватии X–XI вв. – В кн.: УЗ Великолукского пед. ин-та. Великие Луки, 1962, вып. 20, с. 93–101; Он же. Рабы в средневековом городе (Далмация, XIII–XIV вв.). – Etudes balkaniques. S, 1979, N 3, s. 91–103.

513

Stipišić J. Razvoj splitske notarske kancelarije. – ZHI, 1959, sv. 1, s. 111–123.

514

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 196.

515

Мы не согласны с идеей о формировании далматинского нотариата под воздействием византийского (Чудиновских Э. И. Далматинский нотариат и его византийские корни. – ВВ, 1973, т. 35, с. 244–248). Нотариата как особого учреждения в Византии того времени не существовало (см.: Медведев И. П. Византийские и поствизантийские копийные книги. – Вспомогательные исторические дисциплины, 1974, вын. 6, с. 313).

516

Фејић Il. Которска канцеларја у средњем веку. – Историјски часопис, 1980, књ. XXVII, с. 10–11.

517

Фрейденберг М. М. Деревня…, с. 10–12.

518

Теоа А. Il regime giuridico е la funzione degli Statuti nelle citta dalmate durante il Medioevo. Zara, 1937, p. 9–10.

519

Cм.: Trogirski spomenici / Ed. M. Barada. Zagreb, 1949, dio II, sv. 1 (далее – TS), s. 35, 70, 101.

520

CD, IV, s. 105–106; CD, III, s. 4, 178; CD, II, s. 318–319.

521

В Дубровнике в 1237–1252 гг. более половины судей занимали должности не единожды либо судьями становились их родственники (CD, IV, s. 45–46).

522

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 105.

523

Первые образцы статуарного права были созданы в далматинских городах в середине XIII в. Сохранились статуты: дубровницкий (1272 г.), задарский (1305 г.), сплитский (1312 г.), трогирский – (1322 г.).

524

Toma Arhiđakon. Kronika, s. III, 114.

525

Историографию вопроса см.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 14–24.

526

См., например: Beuc I. Statut…, s. 507; Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 113–114; Brandt M. Neki elementi komunalog razvitka srednjovekovnog Zadra do pol. XI st. – Zadarska revija, 1967, № 2/3, s. 156.

527

Маркс К., Энгельс Ф. Соч. 2-е изд., т. 4. с. 426.

528

Еnnеn Е. Friihgeschichte der europaischen Stadt. Bonn, 1953, S. 298; Klaić N. Zadar, dalmatinska metropola do XII stoljeća. – Zadarska revija, 1967, N 2/3, s. 112.

529

Сходно эволюционировала городская курия в Равенне (Бородин О. Р. Городская курия в Равенне в эпоху раннего средневековья. – В кн.: Проблемы истории античности и средних веков. М., 1980, с. 45–64).

530

Bratianu G. I. Privileges et franchises municipales dans l’Empire byzantine. P., Buc., 1936, p. 55.

531

Ferluga J. L’amministrazione bizantina in Dalmazia. Venezia, 1978.

532

Ibid., p. 235; On же. О неким аспектима изградњ е тематског уређења на Балканском полуострову. – В кн.: Зборник радова филозофског факултета. Београд, 1964, књ. VIII/1, с. 140.

533

См.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 54.

534

Еnnеn E. Friihgeschichte…, S. 236.

535

Strohal I. Pravna povijest…, s. 225; Brezzi P. I comuni medioevali nella storia đ’Italia. Torino, 1959, p. 117.

536

Glossar zur fruhmittelalterlichen Geschichte im ostlichen Europa. Wiesbaden, 1982, H. 2. Namentragende Steinschriften in Jugoslavien vom Ende des 7. bis zur Mitte 13. Jahrhundert, N 70, 141.

537

Ivanišević M. Trogir u povijesnim izvorima od 438 do 1097 godine. – Mogućnosti, 1980, № 10/11, s. 968; «а suis praodecessoribus conslructa».

538

Ferluga J. L’amministrazione…, p. 157.

539

Strohal I. Pravna povijest…, s. 305, 316.

540

Как это делает H. Клаич; см.: Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 93.

541

В числе Quinquennales были и дуумвиры. См.: Бородин О. Р. Городская курия… с. 49.

542

Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 127; Clarke M. V. The medieval City State. Cambridge; N. Y., 1966, p. 58.

543

Klaić N., Petricioli I. Zadar…, s. 93; Brandt M. Neki elementi, s. 154; Lučić J. Komunalne uređenje dalmatinskih gradova u XI stoljeću. – In: Zbornik radova za povijesne znanosti JAZU. Zagreb, 1980, sv. 10, s. 216–220.

544

Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 122.

545

Еще в конце XIII в. гражданский статус определялся по необходимости в ходе судопроизводства; см.: TS, dio II, sv. 1, s. 24, 28, 36.

546

Brezzi P. I communi…, p. 33; Fasoli G. Governanti e governali nei comuni cittadini italiani fra l’XI ed XIII secolo. – In: Etudes suisses d’histoire generale. Bern, 1963, vol. 20, p. 146.

547

Фрейденберг M. M. Городская община в Далмации X–XI веков и ее античный аналог. – Etudes balkaniques, S., 1977, N 2, с. 119–120; Веuс I. Statut…, s. 507.

548

Margetić L. Tribuni u srednjovjekovnim dalmatinskim gradskim općinama. – ЗРВИ, 1975, т. XVI, с. 25–29.

549

Margetić L. Tribuni…, s. 37.

550

Кнабе Г. С. Римское общество в эпоху ранней империи. – В кн.: История древнего мира. М., 1982, т. 3, с. 81; Fasoli G. Dalla «civitas» alia comune. Bologna, 1961, p. 56–59; Lemarigner J.-F. La France medievale: institutions et societe. P., p. 187.

551

Фома Архидиакон считал, что после разрушения Салопы население объединялось «по трибам»; см.: Тоmа Archiđakon. Kronika, s. 30. О связи терминов «триба» и «трибун», где триба рассматривается как часть полисной общины, см.: Моммзен Т. История Рима. JVL, 1936, т. 1, с. 63, 65, 68–70.

552

Margetić L. Tribuni…, s. 34.

553

Об элементах полисной структуры в далматинских городах см.: Фрейденберг М. М. Городская община в Далмации…, с. 119–125; Он же. Городская община в средневековой Далмации…, с. 68–85.

554

Glossar, № 92.

555

Glossar, № 91.

556

Glossar, № 133.

557

См.: Toma Arhiđakon. Kronika, s. 79.

558

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 59.

559

CD, III, s. 34, 67, 80, 96, 112, 127, 130, 164, 190, 211, 226, 265, 394, 438; CD, IV, s. 22, 31, 119; CD, III, s. 364, 367.

560

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 59, 188.

561

CD, II, s. 221–222: «turba nobilium».

562

Klaić N. О autentičnosti privilegija trogirskog tipa. – In: Zbornik instituta za historijske nauke u Zadre. Zadar, 1958, sv. 2, s. 77, 88; Gyorffy G. О kritici dalmatinskih privilegija 12. stoljeća. – ZHI, 1969, sv. 6, s. 97-108; Klaić N. Još jednom о tzv. privilegij ama trogirskog tipa. – In: Историјски часопис, 1973, № 20, с. 15–87.

563

Glossar, № 33.

564

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 64.

565

Ваткин Л. M. Гвельфы и гибеллины во Флоренции. – Средние века, 1969, вып. 16, с. 25; Стоклицкая-Терешкович В. В. Классовая борьба в Милане в XI в. и зарождение Миланской коммуны. – Средние века, 1954, вып. 5, с. 167.

566

Planitz Н. Die deutsche Stadt im Mittelalter. Weimar, 1980, S. 229; Ennen E. Fruhgeschichte…, S. 271.

567

Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 123; Idem. Komunalno uređenje…, s. 219.

568

Lučić J. Povijest Dubrovnika…, s. 134.

569

Ibid., s. 66.

570

Barada M. Dalmatia superior. – Rad JAZU, (Zagreb), 1949, knj. 270, s. 110–113.

571

Brezzi P. I comuni…, p. 17.

572

См.: Чернышов А. В. Сплитская легенда о Домпии и Анастасии и политическая реальность далматинского средневековья– В кн.: Общественное сознание на Балканах в средние века. Калинин, 1982, с. 131–155.

573

Klaić N. Kralka šetnja trogirskim srednjovjekovljem. – Mogućnosti, 1980, № 10/11, s. 1114

574

CD, II, s. 151: «mater et omnes, qui sub se sunt».

575

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 58.

576

Toma Arhiđakon. Kronika, s. 51.

577

 CD, II, s. 91–92; Toma Arhiđakon. Kronika, s. 62, 65.

578

Ferluga J. L’amminislrazione…, p. 251 sq.

579

Čolak N. Zemljišni posjedi zadarske komune u 12 stoljeću. – Rad JAZU, (Zagreb), 1963, s. 380.

580

Речь ждет о земельных тяжбах; см.: CD, II, s. 131, 221–222.

581

CD, II, s. 203. По мнению Э. Эннен, с прекращением традиционных связей епископа с городской общиной в городах Средиземноморья завершилось раннее средневековье; см.: Еnnеn Е. Friihgeschichle…, S. 130.

582

Котельникова Л. А. Политика городов по отношению к сельским коммунам Северной и Средней Италии. – Средние века, 1959, вып. 16, с. 10.

583

Hertter F. Die Podestaliteratur Italiens in 12 und 13 Jahrhundert. – In: Beitrage zur Kulturgeschichte des Mittelalters und der Renaissance. Leipzig; B., 1910, H. 7, S. 81–83.

584

См.: История Византии. М., 1967. Т. 1–2; Острогорски Г. Историја Византије. Београд, 1959; и др.; История на България. С., 1982. Т. 2–3; Златарски В. История на българската държава през средните векове. С., 1970. Т. 1–2; Историја народа Југославије. Београд, 1953. Т. 1; Историја српског народа. Београд, 1981. Kn. 1; Klaić N. Povijest Hrvata и ranom srednjem vijeku. Zagreb, 1972; Eadem. Povijest Hrvata u razvijenom srednjem vijeku. Zagreb, 1976; cp.: Fine J. V. A. The Early Medieval Balkans. Ann Arbor (Michigan), 1983.

585

См.: Наумов Е. П., Арш Г. Л., Достян И. С., Виноградов В. Н. Балканы в международной жизни Европы (XV–XIX вв.). – В кн.: Балканские исследования. М., 1982, вып. 7, с. 42.

586

Ditten Н. Zur Bedeutung der Einwanderung der Slawen. – In: Byzanz im 7. Jahrhundert. Untersuchungen zur Herausbildung des Feudalismus. B., 1973; Кучма В. В. Славяне как вероятный противник Византийской империи по данным двух военных трактатов. – В кн.: Хозяйство и общество на Балканах в средние века. Калинин, 1978; Тъпкова-Заимова В. Нашествия и етнически промени на Балканите. С., 1966.

587

См. гл. II, а также: Zasterova В. Les Avares et les Slaves dans la Tactique de Maurice. Pr., 1971.

588

Литаврин Г. Г. К проблеме становления Болгарского государства. – ССл., 1981, № 4.

589

См.: ВИИШ, т. I, с. 223–224.

590

Гиндин Л. А., Орел В. Э. Ранние этноязыковые контакты славян на Балканах и лексика южных славян. – В кн.: Развитие этнического самосознания славянских пародов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 33–49.

591

Советы и рассказы Кекавмепа. Сочинение византийского полководца XI в. / Подготовка текста, введение, пер., коммент. Г. Г. Литаврина. М., 1972, с. 519–522 (здесь и библиография).

592

См. об этом: Острогорски Г. Историја…, с. 177; cp.: Koledarov Р. Zur Frage der politischen und ethnischen Veranderungen auf dem Balkan im 7. Jh. – Etudes historiquo, 1980, l. X, S. 77–89.

593

Острогорски Г. Историја…, с. 197.

594

Литаврин Г. Г. Славинии VII–IX вв. – социально-политические организации славян, – В кн.: Этногенез народов Балкан и Северного Причерноморья: Лингвистика, история, археология. М., 1984.

595

Там же, с. 193–203.

596

См.: Историја народа Југославијо, т. 1, с. 138–139.

597

См. там же, с. 132–133; см. также: Zgodovina slovencev. Ljubljana, 1979, s. III si.; Веuс I. Još о problemu iormiranja feudalnih država u Južnih Slavena. – Institut za hrvatsku povijest. Radovi, 1976, № 8, s. 97–98.


    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю