355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Федор Тютчев » Том 6. Письма 1860-1873 » Текст книги (страница 27)
Том 6. Письма 1860-1873
  • Текст добавлен: 5 октября 2016, 01:14

Текст книги "Том 6. Письма 1860-1873"


Автор книги: Федор Тютчев


Жанр:

   

Поэзия


сообщить о нарушении

Текущая страница: 27 (всего у книги 48 страниц)

Аксакову И. С., 23 апреля 1868*
170. И. С. АКСАКОВУ 23 апреля 1868 г. Петербург

Петербург. 23 апреля

Друг мой Иван Сергеич. Вам по праву принадлежала честь почина по самому главному, по самому жизненному из современных вопросов. Начало сделано, решительно и блистательно…* увидим последствия. – Успех дела зависит, по-моему, от одного обстоятельства. Есть ли в нашей церкви еще какая-либо жизненность? Буде она есть, то из самой среды духовенства живые голоса откликнутся на ваш голос, и тогда дело может пойти на лад, – но при полном бездействии с этой стороны, которое не замедлит перейти в противодействие, ваша попытка, как она ни своевременна, останется, увы, одною попыткою.

Уже вчера говорили мне, – о чем писал к вам и Бабст, – что Синод неблагоприятно отнесся к вашим статьям, но зато, как уверяют, Тимашев за вас… Тоже и князь Горчаков, который в восхищении от ваших статей, не вполне понимая их… Здесь по этому поводу обличились разные прекуриозные явления – при этой совершенно для него неожиданной и непонятной встрече космополитического индифферентизма с фанатическою Москвою. Что это? Мираж оптический ли, или какой-то другой обман? Словом сказать, бессознательность и непонимание нашего общества проявились тут во всем своем блеске.

Намедни добрейший Алексей Толстой читал при мне статью вашу с большим сочувствием, но не без крайнего удивления, и еще более удивился, когда я сказал ему, что тут нет никакой непоследовательности, что все это прямо, логически, неудержимо вытекает из всего вашего учения… Что это за страшная бездна всякого рода недоразумений!.. Поэтому мне казалось бы совершенно своевременным, если бы вы посвятили хоть одну статью для вразумления всех этих непонимающих, в которой бы вы им выяснили, как органически вяжется поднятый вами вопрос со всеми вашими основными воззрениями на христианское начало и православную церковь – и чем отличается ваше учение о свободе совести от учений западных рационалистов (тут, может быть, кстати было бы упомянуть о Хомякове и о имеющем выйти в свет его втором томе с предисловием Самарина*). – Необходимо также было бы искренне и положительно определить отношения этого вопроса к польскому делу.

Подобные объяснения необходимы для наших скудоумных либералов. – Но что касается до наших казенных ревнителей православия, то им следовало бы указать в резком очерке современных событий, на каком роковом перепутьи стоит в данную минуту русская церковь: с одной стороны, римский кризис, эта окончательная и страшно убедительная поверка всей лжи принципа, отрицающего свободу совести*, – с другой стороны, начинающееся в Англии движение против другого вида лжи, воплощенного в образе политической англиканской церкви*, – и ввиду этих двух как бы противуположных явлений, но неизбежно ведущих к одной и той же цели, т. е. к полнейшему разрыву церкви с государством, – исконно православное, христианское учение как единственно руководящее начало из этого безысходного лавиринфа. И что же – при этих данных, в эту неизмеримой важности историческую минуту – вдруг, что же? Русская церковь, не сознавая своего православного призвания, из какого-то умственного отупения и нравственного растления, отрицанием этого жизненного своего начала свободы христианской совести – ни с того, ни с сего – станет вдруг непризванной прихвостницею отживающего папизма и непрошеной сообщницею разлагающегося англиканизма. – До чего, до какого позора и посрамления может дойти духовное начало, подчинившее себя полицейской опеке! Вот тот неискупный грех, та хула на Духа святого, о котором говорится в Писании. Все это так, но, увы, – откуда же ждать спасения? Только ли от случайной, и то еще лишь предполагаемой, доброй воли Тимашева?..

Да неужели в самом деле из среды нашего духовенства ни один голос не откликнется сочувственно на ваши статьи? Неужели все вымерло, всякое призвание, всякая потребность жертвы своим убеждениям?..

Пока простите, дорогой мой Иван Сергеич. – Смотрю на вашу газету, и от души хотелось бы сказать: «Пред взорами Москва – и нет Москве конца»*, потому что с ее концом порвалось бы многое. – Вас и Анну обнимаю.

Ф. Т.

Аксаковой А. Ф., 28 апреля 1868*
171. А. Ф. АКСАКОВОЙ 28 апреля 1868 г. Петербург

Pétersbourg. 28 avril

Pour le coup, ma fille chérie, vous n’avez que trop raison. L’article du 24 avril* a été une chose regrettable et malencontreuse, et nous tous, les amis de la Москва, tous sans exception, nous en avons été péniblement affectés…

Mais comment se fait-il, bon Dieu, qu’avec un si vif sentiment des choses, on ait si peu de sens pratique…

Et qui de nous n’aurait désiré en être déjà à ce régime de la presse et à cet état de l’opinion publique qui autorisent et comportent cette âpre franchise de polémique, cette guerre à outrance aux abus… Mais en sommes-nous là… je ne dis pas seulement le pouvoir, mais même le public? Il n’y a qu’à regarder pour voir. Et dès lors peut-on traiter un enfant comme un homme fait et un convalescent comme un homme en pleine santé? Tu as très justement remarqué que la lutte de l’idée contre la force brutale est tragique et grandiose. Mais quand elle dégénère en un parti pris de lutte contre l’impossible, elle prend un tout autre caractère… On devient violent et on cesse d’être sérieux… Voilà où est le danger… Tout cela est bien triste et bien fâcheux… Ça l’est d’autant plus que la Москва n’avait plus désormais affaire à une hostilité personnelle et systématique, au moins pas de la part de Тимашев qui, comme je le sais de science certaine, était dans de très bonnes dispositions à son égard… Il avait accepté, et même avec une secrète sympathie, les deux articles sur la liberté de conscience* et était décidé à les soutenir – ce qui n’est pas peu de chose – contre les rancunes et les doléances du Synode. – Ce n’était pas là, assurément, un mince succès, il fallait le ménager et ne pas faire déborder le vase… gratuitement…

Est-ce à dire que l’article du 24 n’ait pas raison dans le fond? Non, certes, mais il a d’autant plus tort dans la forme, celui d’abord d’être blessant, personnellement blessant pour l’Empereur et d’avoir par là même aggravé le malentendu, et d’autre part d’aller réjouir la presse polonaise à l’étranger qui ne manquera pas de s’en autoriser, comme d’un aveu, à l’appui de ses diatribes contre ce régime de sang et de terreur qui pèse sur nous tous…

A l’heure qu’il est vous devez avoir le second avertissement* qu’il était facile de prévoir. – Maintenant de deux choses l’une – ou de quitter immédiatement la rédaction, ou de s’arranger de manière à ne pas contrarier les efforts qui pourraient être faits ici, pour amener ici, par l’entremise du G-Duc Héritier et à titre de mesure générale, un acte d’amnistie en matière de presse, – à la première occasion favorable qui ne tardera pas. – Ecris-moi un mot là-dessus, ma chère Anna, et embrasse ton mari, dont j’aime jusqu’à ses torts qui irritent sans déplaire. Dieu vs garde tous deux.

T. T.

Перевод

Петербург. 28 апреля

Да-да, милая моя дочь, ты более чем права. Статья от 24 апреля* была прискорбной и недопустимой ошибкой, и нас, всех друзей «Москвы» без исключения, она глубоко огорчила…

Но, Боже правый, как же столь ясное понимание дела уживается с подобной непрактичностью…

Ну, кто из нас не желал бы, чтобы уже сейчас управление печатью и общественное мнение были на таком уровне, что дозволяли бы и даже приветствовали резкую прямоту полемики, ожесточенную войну с злоупотреблениями… Но доросли ли мы до этого… я имею в виду не только власть, но и общество? На сей счет трудно заблуждаться. И тут сам собою напрашивается вопрос: можно ли обращаться с ребенком, как со взрослым, а с выздоравливающим, как с человеком вполне здоровым? Ты очень верно заметила, что борьба идеи с грубой силой трагична и величественна. Но когда она превращается в упрямые наскоки на стену, то приобретает совсем другой характер… Начинаешь свирепеть и теряешь серьезность… Вот в чем опасность… Все это страшно грустно и страшно обидно… Тем более что «Москве» впредь не пришлось бы сталкиваться с систематической личной враждебностью, по крайней мере со стороны Тимашева, который, как я знаю из достоверного источника, был очень хорошо к ней расположен. Он принял, и даже с тайным сочувствием, обе статьи о свободе совести* и приготовился защищать их – шутка ли – от нападок и жалоб Синода. – Это, безусловно, немалый успех, следовало бы его ценить и не переполнять чаши… зазря…

Значит ли это, что статья от 24 апреля ошибочна по существу? Конечно, нет, но тем ошибочнее она по форме, прежде всего потому, что она задевает, непосредственно задевает государя, усугубляя тем самым недоразумение, и еще потому, что ее появление обрадует зарубежную польскую печать, которая не преминет ухватиться за нее как за свидетельство справедливости своих ярых нападок на кровавый репрессивный режим, гнетущий всех нас…

В настоящую минуту вы, должно быть, уже получили второе предостережение*, которое легко было предвидеть. – Теперь одно из двух: либо тотчас же выйти из редакции, либо постараться не мешать усилиям, которые – при первом удобном случае, обещающем вскорости представиться, – могут быть предприняты здесь с целью добиться, через посредство великого князя наследника и под видом общей меры, акта амнистии в отношении печати. – Черкни мне по этому поводу несколько слов, моя милая Анна, и обними своего мужа, коего я люблю со всеми его промахами, вызывающими досаду, но не чувство протеста. Да хранит вас обоих Господь.

Ф. Т.

Фролову С. П., 23 июня 1868*
172. С. П. ФРОЛОВУ 23 июня 1868 г. Старая Русса

Старая Русса. Воскресенье. 23 июня 1868

Me voici, mon bien cher ami, en pleine Staraja Roussa*, précédant la lettre, par laquelle vous deviez annoncer mon arrivée.

J’ai trouvé tous les vôtres dans l’état le plus satisfaisant du monde. Votre sœur, surtout, qui est plus jolie que jamais. Mais je ne vous dissimulerai pas qu’elle a été quelque peu désappointée, en me voyant arriver tout seul et sans la promesse formelle et positive de votre arrivée prochaine qu’elle persiste à attendre et à espérer avec une foi, bien digne, assurément, d’être exaucée. L’idée seule, qu’elle pourrait se voir frustrée dans son attente, lui fait venir les larmes aux yeux. Quant à votre maman, elle se contentera, comme elle le déclare, d’en être silencieusement indignée…

Le voyage, pour arriver ici, est vraiment des plus agréables. La navigation sur le Волхов, dans cette saison surtout, avant comme après Novgorod, ne laisse rien à désirer, et quant à la ville de Novgorod, elle-même, dernièrement encore un diplomate étranger, qui venait de la visiter, en parlait avec le plus vif et le plus intelligent intérêt en présence de quelques-unes de nos dames du grand monde qui l’entendaient parler ainsi avec une bienveillante incrédulité. – Il est vrai que le diplomate étranger savait plus d’histoire que ces dames.

Vous voyez, mon bien cher Сергей Петрович, que je m’acquitte de mon mieux de la promesse, que j’ai faite à votre charmante sœur, d’user de tous mes moyens de persuasion, pour vous attirer ici. Je croirais tout à fait hors de saison d’y ajouter l’assurance du très grand plaisir que j’aurai de vous voir ici.

Si vous veniez ici, ne fût-ce que pour quelques jours, n’oubliez pas d’apporter votre fusil. J’ai pu, du bateau à vapeur, m’assurer par mes propres yeux de la quantité de canards et d’oies sauvages qui foisonnait dans ces parages. J’en ai vu des nuées, s’envolant ou s’abattant à très peu de distance du bateau.

Et sur ce, mon bien cher ami, je vous serre cordialement la main, et vous dis mille fois – votre tout dévoué T. Tutchef.

Перевод

Старая Русса. Воскресенье. 23 июня 1868

Вот, любезный мой друг, я уже и водворился в Старой Руссе*, опередив письмо, которым вы должны были известить о моем прибытии.

Всех ваших я нашел в самом удовлетворительном состоянии. Особливо вашу сестрицу, похорошевшую до невозможности. Однако не скрою от вас, что она была несколько разочарована, увидев меня одного и не получив четкого и твердого ручательства касательно вашего скорого приезда, которого она продолжает ждать и чаять с несокрушимой верой, безусловно достойной вознаграждения. При одной лишь мысли о том, что ее надежда может быть обманута, у нее на глазах наворачиваются слезы. Что же до вашей матушки, то та, по ее собственным словам, удовлетворится молчаливым негодованием…

Дорога сюда действительно на редкость приятная. Плыть пароходом по Волхову, как до, так и после Новгорода, особенно в это время года, – величайшее удовольствие, а что до самого града Новгорода, то намедни один посетивший его иностранный дипломат говорил о нем с самым живым и осмысленным интересом в присутствии нескольких наших великосветских дам, слушавших его с благосклонным недоверием. – Право слово, иностранный дипломат знал историю лучше, чем эти дамы.

Вы видите, милейший Сергей Петрович, что я изо всех сил стараюсь исполнить данное мною вашей очаровательной сестрице обещание использовать все имеющиеся в моем распоряжении средства убеждения, дабы заманить вас сюда. Тут уж, мне кажется, будут совершенно излишними уверения в огромном удовольствии, которое вы доставите мне своим здесь появлением.

Если вы приедете сюда хоть на несколько дней, не забудьте захватить с собою ружье. Плывя по реке, я мог убедиться воочию, какое множество уток и диких гусей водится в здешних краях. Я видел, как они тучами взлетали и падали совсем рядом с пароходом.

А засим, любезнейший друг, сердечно жму вашу руку и тысячу раз повторяю – всецело вам преданный

Ф. Тютчев.

Аксаковой А. Ф., 27 июня 1868*
173. А. Ф. АКСАКОВОЙ 27 июня 1868 г. Старая Русса

Старая Русса. 27 июня

C’est ici que j’ai reçu ta dernière lettre sans date, ma fille chérie, et c’est d’ici que je t’écris. Je suis venu ici prendre quelques bains, d’après l’avis des médecins, et un peu aussi pour changer d’air et de lieu… Tout ce pays, arrosé par le Волхов, toute cette première étape de la Russie, vers laquelle elle est momentanément revenue*, est un pays très curieux… A la grandeur vague et illimitée de ces horizons, à cette masse des eaux, si largement répandues et qui embrassent et mettent en communication une si vaste étendue de pays, on sent instinctivement que c’est bien là un berceau de Géant.

Quant aux bains que je prends ici, il me paraît qu’ils me font du bien… Il est vrai que la saison splendide qu’il fait en ce moment y contribue beaucoup.

J’ai du plaisir par ce temps enchanté à me transporter auprès de vous – en attendant que je le fasse en personne, ce qui arrivera, je l’espère, dans une quinzaine de jours… Ce doit être un charmant séjour que Кунцево en ce moment, et qui tient bien sa place au milieu de toute cette magnificence générale.

Cette invasion splendide de la nature du midi parmi nous rappelle un peu le voyage de l’Impératrice Catherine dans la steppe, avec ses surprises et ses enchantements improvisés et si peu durables, hélas…

J’ai reçu une lettre de Daria qui m’a beaucoup remué. Elle me demande et me conjure, au nom de son isolement, d’aller la rejoindre*, me disant, ce qui est vrai, qu’elle devrait avoir plus de droit que personne sur moi, en égard à l’état d’abandon où elle est… Ah, qu’il est difficile de tout concilier…

Ce que tu me dis dans ta lettre de témoignage de la gratitude Souveraine m’a fait plaisir. J’aime à leur reconnaître de ces sentiments essentiellement humains, et rien de plus humain dans l’homme que ce besoin de rattacher le passé au présent… C’est comme une dernière barrière contre l’invasion d’un égoïsme sans bornes…

J’ai quitté la ville au moment où l’Auguste tribu venait de se transporter à Péterhoff qui doit être aussi bien beau à l’heure qu’il est et où je me représente ton très léger fantôme, errant encore sous la poussière des jets d’eau.

Je compatis dans une certaine mesure à ton chagrin de voir Aksakoff se disposant à reprendre la rédaction du journal, mais le public ne sera pas de notre avis… Il est temps que les premiers-Moscou redeviennent lui, même au risque de quelque nouvel émoi*.

Je me flatte, d’ailleurs, qu’après ce temps de trêve on se retrouvera de part et d’autre moins farouche et moins susceptible… Le temps, à ce qu’il paraît, est à la conciliation – au moins provisoire.

Adieu, ma fille chérie, et au revoir, à bientôt.

T. T.

Перевод

Старая Русса. 27 июня

Здесь я получил твое последнее письмо без даты, милая моя дочь, и отсюда же отвечаю тебе. Я приехал сюда, чтобы, по совету врачей, полечиться ваннами, а отчасти для перемены обстановки… Вся эта орошаемая Волховом земля, это начало России, к которому она на мгновение возвратилась*, – местность поразительная… Перед бескрайним, неоглядным размахом этих горизонтов, перед этим обилием широко разлившихся вод, обнимающих и связующих воедино такие громадные пространства, ощущаешь, что именно здесь колыбель Исполина.

Что до ванн, которые я здесь принимаю, то они, по-моему, идут мне на пользу… Правда, этому немало способствует стоящая нынче дивная погода.

Мне приятно в эту волшебную пору переноситься мыслями к вам – в предвкушении момента, когда я прибуду собственной персоной, что произойдет, надеюсь, через две недели… Очаровательным пристанищем должно быть сейчас Кунцево, уютно расположившееся посередке этого всеобщего великолепия.

Такое блистательное вторжение к нам южного климата несколько напоминает путешествие императрицы Екатерины в степь, с его сюрпризами и импровизированными чудесами, столь, увы, недолговечными…

Я получил от Дарьи письмо, страшно меня растревожившее. Она умоляет меня приехать к ней*, заклиная своим одиночеством и заявляя, вполне справедливо, что у нее, при ее неустроенности, больше прав на меня, чем у кого-либо… Ах, как трудно все совместить…

То, что ты говоришь в своем письме о свидетельстве монаршей признательности, доставило мне удовольствие. Меня радуют вот такие проблески подлинной человечности в высочайших особах, а нет ничего более человечного в человеке, чем потребность привязывать прошлое к настоящему… Это как последний барьер, сдерживающий натиск безграничного эгоизма.

Я покинул город сразу же после того, как августейшее семейство перекочевало в Петергоф, где теперь наверняка тоже очень красиво и где мне видится твоя легкая тень, все еще блуждающая под водяной пылью фонтанов.

Разделяю в известной мере твое огорчение по поводу того, что Аксаков намеревается опять принять на себя редактирование газеты, но мнение публики будет отличным от нашего… Пора передовицам «Москвы» снова стать аксаковскими, даже с риском вызвать какое-нибудь новое возмущение*.

Впрочем, льщу себя надеждой, что после этой передышки обе стороны выкажут меньше ожесточенности и меньше обидчивости… Момент вроде бы благоприятствует примирению – по крайней мере, временному.

Прощай, милая моя дочь, скоро увидимся.

Ф. Т.

Тютчевой Е. Ф., 6 июля 1868*
174. Е. Ф. ТЮТЧЕВОЙ 6 июля 1868 г. Петербург

Pétersbourg. Ce 6 juillet 1868

Ma fille chérie, je suis touché plus que je ne puis le dire de votre pieuse indulgence pour moi qui la mérite si peu. C’est dans une de mes excursions aux environs de Pétersb, à Старая Русса*, nommément – où je suis allé, je ne sais comment – que j’ai reçu ta dernière lettre, toute embaumée de calme et de fraîcheur, et à laquelle je réponds en ce moment du fond d’un étouffoir… Cela nous fait un dialogue dans le genre de celui, cité par l’Evangile, entre le juste qui est au sein d’Abraham, et le mauvais riche qui, au fin fond de la géhenne, lui demande piteusement une goutte d’eau*. Moi, c’est un souffle d’air frais que je demande dans ce milieu où l’on suffoque non seulement de la chaleur étouffée de la ville, mais aussi de la fumée de l’incendie qui, à plusieurs verstes à la ronde, enveloppe tout Pétersb, grâce à la tourbe qui brûle et qu’on laisse brûler le plus tranquillement…* On nous dit que plus tard cela fera de l’excellente terre… Eh bien, souffrons dans l’intérêt de l’avenir. – Pas moins, cette lettre écrite, je compte aller trouver Paul Melnikoff, pour prendre avec lui mes derniers arrangements quant à mon départ pour Moscou, où il viendra me prendre, pour m’emmener avec lui jusqu’à Orel par le chemin de fer, ce qui, assurément, est la seule chance que j’aie d’arriver jamais jusqu’à Ovstoug*, d’où je ne reviendrai qu’au mois d’août, c’est-à-d à l’époque <…>.

<Конец письма утрачен>

Перевод

Петербург. 6 июля 1868

Моя милая дочь, не могу выразить, как тронут я твоей благоговейной снисходительностью к отцу, столь мало ее заслуживающему. В одном из моих блужданий по окрестностям Петербурга, а именно в Старой Руссе*, – куда я забрался сам не ведаю как, – нашло меня твое последнее письмо, все дышащее покоем и свежестью, а отвечаю я на него из самого пекла… Наша беседа сродни приведенному в Евангелии диалогу между праведником, покоящимся на лоне Авраамовом, и грешным богачом, который жалобно взывает к нему из глубин геенны, умоляя о капле воды*. Я же молю об одном глотке свежего воздуха, ибо тут задыхаешься не только от застоявшегося городского зноя, но и от дыма, окутавшего весь Петербург на несколько верст окрест из-за пожара торфяных болот, которым спокойно дают выгорать…* Нам говорят, что впоследствии на этом месте будет прекрасная земля. Итак, потерпим ради будущего. – Тем не менее, я намерен, закончив это письмо, отправиться к Павлу Мельникову, чтобы окончательно условиться с ним насчет моего отъезда в Москву, где он нагонит меня и увезет с собой в Орел на поезде, что, безусловно, предоставляет мне единственный шанс когда-либо добраться до Овстуга*, откуда я вернусь лишь в августе месяце, то есть ко времени <…>.


    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю