355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Федор Тютчев » Том 6. Письма 1860-1873 » Текст книги (страница 26)
Том 6. Письма 1860-1873
  • Текст добавлен: 5 октября 2016, 01:14

Текст книги "Том 6. Письма 1860-1873"


Автор книги: Федор Тютчев


Жанр:

   

Поэзия


сообщить о нарушении

Текущая страница: 26 (всего у книги 48 страниц)

Аксаковой А. Ф., 20 февраля 1868*
165. А. Ф. АКСАКОВОЙ 20 февраля 1868 г. Петербург

Pétersbourg. 20 février

Je ne pourrai jamais assez te dire, ma chère Anna, combien je suis en peine de toi… Je ne comprends que trop bien combien tu dois être fatiguée de tous ces tracas, de tous ces tiraillements, de tous ces mécomptes – et l’influence que tout ceci doit nécessairement avoir sur ta santé… Je comprends que tu te sentes irritée et révoltée contre le milieu où tu es, et que cette impression est encore avivée par l’impossibilité d’en sortir. L’idée de quitter la Russie pour un temps plus ou moins long est une boutade fort naturelle en vue de ce qui vous y arrive*, mais le moyen n’est pas à ton usage, et ni toi, ni ton mari vous ne supporteriez une expatriation un peu prolongée. – Quand on se sent aussi identifié que l’est Аксаков à la vie même de son pays, et que ce pays est la Russie, se sevrer de cette communauté d’existence, surtout dans les circonstances données, ce serait pis qu’un exil, ce serait un suicide… Et cependant j’insiste plus que jamais pour que l’été prochain tu ailles faire une cure à l’étranger. Ceci me paraît absolument indispensable et doit primer toute autre considération… Je suis sûr que ton excellent mari pense là-dessus comme moi… Pas moins je voudrais bien avoir quelque certitude sur les chances de voir se réaliser cette éventualité.

J’ai vu Babst* qui m’a donné des détails curieux sur le mouvement d’adhésion qui a éclaté à Moscou en faveur de la cause, soutenue par ton mari. Ici il en est à peu près de même, tous les gens qui pensent ont été d’autant plus péniblement affectés de cet incident, que rien n’était plus propre de mettre en évidence le vice radical de la situation, le défaut de la cuirasse du principe lui-même…* Nous voilà aussi empêchés que doivent se sentir des catholiques sincères en présence du principe de l’infaillibilité du Pape. C’est la clef de voûte de tout l’édifice, que l’on sent ébranlé… La clique qui se trouve maintenant au pouvoir a une action positivement antidynastique…Si elle y restait, elle rendrait le pouvoir régnant non seulement impopulaire, mais antinational.

Ci-joint une lettre de Théophile Tolstoy qui a rapport à son article de loi qui devait paraître dans le Москвич*. Ne pourrais-tu pas prier Kitty de faire tenir cet article à Katkoff, par l’intermédiaire de Щебальский par exemple?

Je t’embrasse de tout cœur et aimerais bien te revoir. – Mille amitiés à ton mari.

Перевод

Петербург. 20 февраля

Не нахожу слов, чтобы выразить тебе, моя милая Анна, как я огорчен за тебя… Я слишком хорошо понимаю, как ты, вероятно, устала от всех этих хлопот, от всей этой дерготни, от всех этих разочарований – и как все это неизбежно скажется на твоем здоровье… Я понимаю, что среда, в которой ты находишься, раздражает и возмущает тебя и что это чувство еще более обостряется невозможностью из этой среды выбраться. Идея покинуть Россию на более или менее продолжительный срок – побуждение вполне естественное ввиду того, что с вами происходит*, но это для тебя не выход, ибо ни ты, ни твой муж не выдержали бы сколько-нибудь длительной разлуки с отечеством. – Когда чувствуешь себя, как Аксаков, столь слившимся с самой жизнью своей страны и когда страна эта – Россия, оторваться от этой общности существования, особенно при данных обстоятельствах, было бы хуже изгнания, это было бы самоубийство… И, однако, я более, чем когда-либо, настаиваю, чтобы будущим летом ты поехала лечиться за границу. Это представляется мне безусловно необходимым и должно преобладать над всякими другими соображениями… Я убежден, что твой добрейший муж думает по этому поводу то же, что и я… Я очень хотел бы знать, есть ли какие-нибудь шансы на то, что эта возможность осуществится.

Я видел Бабста*, и он передал мне любопытные подробности о всеобщей поддержке, оказанной в Москве делу, которому служит твой муж. Здесь происходит приблизительно то же самое, все мыслящие люди тем более удручены этим инцидентом, что он как ничто другое высветил глубинный порок ситуации, изъян в основе самого принципа…* И вот мы испытываем то же чувство оцепенения, какое, должно быть, вызывает у искренне верующих католиков принцип непогрешимости папы. Кажется, будто колеблется купол всего здания… Клика, находящаяся сейчас у власти, проводит линию положительно антидинастическую…Если она продержится, то сделает господствующую власть не только непопулярной, но и антинациональной.

Прилагаю письмо Феофила Толстого, относящееся до его статьи о законодательстве, которая должна была появиться в «Москвиче»*. Не можешь ли ты попросить Китти передать эту статью Каткову, хотя бы через посредство Щебальского?

Целую тебя от всего сердца и очень хотел бы тебя видеть. – Самый сердечный привет твоему мужу.

Тютчевой Е. Ф., 26 марта 1868*
166. Е. Ф. ТЮТЧЕВОЙ 26 марта 1868 г. Петербург

Pétersbourg. Ce Mardi. 26 mars 1868

Ma fille chérie. Il paraît que j’étais prédestiné à expérimenter à mes dépens la vérité du dicton qu’on n’est jamais trahi que par les siens*, et c’est d’une trahison de ce genre – bien involontaire, sans doute – que je viens me plaindre. Il s’agit de la très inutile et très oiseuse publication de ce recueil de rimes* qui n’étaient bonnes qu’à être oubliées, qui vient de se faire. – Mais comme, malgré tout le dégoût que j’en avais en principe, j’avais fini par y consentir, par paresse et laisser-aller, je n’ai pas le droit de m’en plaindre. Seulement je pouvais espérer que la publication se ferait avec quelque discernement, et qu’on n’irait pas fourrer dans ce mince volume un tas de petits vers de circonstance, n’ayant jamais eu que le plus fugitif intérêt du moment, et qui, reproduits, deviennent par là même parfaitement ridicules et déplacés. J’en serai quitte, pour revêtir l’apparence d’un de ces rimeurs ridicules, niaisement épris du moindre bout de rime qui leur a jamais échappé – et bien que tel ne soit pas précisement mon cas, je me résignerai, sans grande peine, même à cet absurde contresens, par dégoût et indifférence. Mais d’avoir reproduit dans ce malheureux petit volume ces quelques vers à l’intention du P Вяземский, en ayant soin de mettre son nom, son propre nom en tête, ceci, je l’avoue, me paraît un peu trop fort…* et je supplie, avec instance, pour que, s’il y a moyen, on m’épargne les conséquences inévitables de la chose… Je vais essayer de suspendre provisoirement la vente de l’édition chez les libraires d’ici, en attendant qu’on répare cette singulière distraction, en fixant, s’il est possible, cette malencontreuse pièce de vers, mais sans l’adresse de Вяземский. Il faudrait avoir soin de faire la même correction dans la table des matières… Et tant de tracas à propos d’une chose si parfaitement inutile et dont il était si facile de s’abstenir.

Pauvre, cher Aksakoff, et voilà tous les remerciements qu’il aura eus de moi, pour toute la peine qu’il s’est donnée… Il en recevra de meilleurs après le 1er № de sa Москва, attendu ici avec une vive impatience*.

Mille amitiés à l’oncle Сушков. Son écrit sur le défunt Philarète* est vraiment une chose qui se lit avec un grand intérêt. Les dernières pages sont saisissantes.

Et maintenant, fille chérie, laisse-moi t’embrasser et te souhaiter les bonnes fêtes, ainsi qu’à toute la famille. Dieu vous garde. Ф. Тютчев

Перевод

Петербург. Вторник. 26 марта 1868

Милая моя дочь. По-видимому, мне суждено было испытать на себе истину изречения, что человека предает домашний его*, и вот на такого-то рода предательство – без сомнения, совершенно неумышленное – я и собираюсь тебе жаловаться. Речь идет о намеднишнем выходе в свет весьма бесполезного и весьма пустого сборника виршей*, которые были годны разве лишь на то, чтобы их забыли. – Но раз уж я, несмотря на все свое глубинное отвращение к названной затее, в конце концов, из лени и безразличия, дал свое согласие, то мне и грех на это сетовать. Все же я имел основание надеяться, что издание будет сделано с известным разбором и что не напихают в один жиденький томик целую кучу мелких стихотворений «на случай», которые никогда-то не представляли никакого интереса, кроме самого сиюминутного, а в напечатанной книге смотрятся совершенно смешно и неуместно. Я легко отделаюсь, если прослыву одним из тех жалких рифмачей, которые по-дурацки влюблены в малейший вырвавшийся у них стишок, – и хоть в этом-то меня никак не упрекнешь, но я уж как-нибудь примирюсь, из одной гадливости и безучастия, даже с такой чудовищной нелепицей. Однако то, что в этой несчастной книжонке воспроизвели несколько строк по адресу князя Вяземского, позаботившись проставить в заголовке его имя, его полное имя, мне, признаюсь, кажется некоторым пересолом…* и я усердно молю, чтобы, если не поздно, изыскали способ избавить меня от неминуемых его последствий… Я попытаюсь временно приостановить продажу издания у здешних книготорговцев до тех пор, пока не исправят эту невероятную оплошность, сохранив, если возможно, злосчастное стихотворение, но без упоминания Вяземского. Следовало бы позаботиться о том, чтобы внести ту же поправку и в оглавление… И столько беспокойств из-за чистейшей глупости, от которой так просто было воздержаться.

Бедный, милый Аксаков, и вот вся благодарность, которую он получит от меня за все свои старания… Зато ему воздастся сторицей после выхода 1-го № его «Москвы», ожидаемого здесь с живейшим нетерпением*.

Самый дружеский привет дяде Сушкову. Его книга о покойном Филарете* читается с поистине огромным интересом. Последние же страницы просто захватывающи.

А теперь, милая моя дочь, позволь мне обнять тебя и пожелать тебе, так же, как и всему семейству, хорошо провести праздники. Храни вас Бог. Ф. Тютчев

Аксаковой А. Ф., 11 апреля 1868*
167. А. Ф. АКСАКОВОЙ 11 апреля 1868 г. Петербург

Pétersbourg. Jeudi. 11 avril <18>68

Ma bonne et chère Anna, j’ai écrit ces jours-ci à ton mari, pour lui dire l’impression que m’a faite la réapparition de la Москва* et ses premiers leading articles. Cette impression a été partagée par tout le monde ici, et c’est avec la plus vive sympathie qu’ont été salués les quelques articles déjà parus, et qui, en effet, sont faits de main de maître. Ainsi, du côté du public, succès complet. Mais voici le revers de la médaille… L’Administration de la Presse, et surtout son président, l’excellent Похвиснев, ont été vivement blessés de la revue rétrospective des faits dans le tout premier article de la Москва*. On y signale une complète mésreprésentation de toute l’affaire, et à cette occasion j’ai pu me convaincre encore une fois, combien la fatalité du malentendu est inhérente à toutes les transactions humaines… Il est de fait que l’Administration de la Presse, en autorisant la publication du Москвич, a pu croire que c’est surtout l’élément économique de l’ancien journal qui allait être mis sur le premier plan, conformément aux déclarations de Mr Шипов*, dont l’intercession avait le plus contribuée à décider le Ministère, et quant à la nouvelle rédaction, on m’a communiqué des lettres de Mr Андреев qui contenaient les engagements les plus explicites*. Bref, il y avait là tous les éléments d’un malentendu solide, et comprends à la rigueur qu’au point de vue, où ces gens sont placés, le résumé historique de l’affaire, tel qu’il est consigné dans la Москва et qui a frappé tout le monde par la franchise évidente des explications, a dû leur paraître artificieux et peu sincère. De là l’irritation qui, je le crains, ne tardera pas à se faire jour… Hier, à ce que j’ai appris, il y a eu une réunion extraordinaire du Conseil de la Presse, et comme je n’y ai pas été convoqué, j’ai tout lieu de croire qu’il y aura été question de la Москва*. Nous ne tarderons pas à en apprendre le résultat.

Tout cela est pitoyable, il y a dans le spectacle de cette lutte, qui devient un pugilat, entre l’arbitraire brutal et une pensée libre, qui n’admet aucune transaction, quelque chose de révoltant et d’attristant à la fois, car c’est une crise sans issue…Toutes mes sympathies, comme celles de tout le public, sont avec Aksakoff, mais il y a le sens pratique, le sens de la réalité qui, quoi qu’on fasse, garde aussi ses droits… Je t’ai écrit ces quelques lignes – assurément fort inutiles – non pas pour t’informer, mais pour avertir. J’écrirai prochainement plus au long à ton mari. Il me tarde bien de te voir. Dieu vs garde.

Перевод: Петербург

Четверг. 11 апреля <18>68

Моя добрая милая Анна, давеча я отписал твоему мужу о впечатлении, произведенном на меня возобновлением «Москвы»* и ее первыми leading articles.[57]57
  передовыми статьями (англ.).


[Закрыть]
Это впечатление разделяется здесь всеми, и несколько уже опубликованных статей, действительно писанных рукою мастера, были встречены с живейшим сочувствием. Итак, у читающей публики успех безусловный. Но вот оборотная сторона медали… Управление по делам печати и в особенности его председатель, милейший Похвиснев, были глубоко задеты самой первой статьей «Москвы»*, представляющей собою обзор недавних перипетий. Заявляют о полном извращении всех фактов, и это лишний раз убеждает меня в том, что в любом человеческом соглашении заключено роковое недоразумение… Управление по делам печати, дозволяя издание «Москвича», действительно могло рассчитывать, что на первый план будет выдвинут экономический отдел прежней газеты, как заверял г-н Шипов*, чье ходатайство более всего повлияло на решение Министерства, а что касается новой редакции, то мне передали письма г-на Андреева, в которых содержатся совершенно определенные обязательства*. Словом, все предпосылки для серьезного недоразумения были налицо, и, по крайней мере, надо понять, что людям, введенным в такое заблуждение, тот ретроспективный обзор дела, который дается в «Москве» и который поразил всех очевидной искренностью объяснений, должен был показаться лицемерным и лживым. Отсюда раздражение, которое, боюсь, не замедлит проявиться… Вчера, как мне сообщили, состоялось чрезвычайное заседание Совета по делам печати, и поскольку я не был туда приглашен, то имею полное основание предполагать, что речь шла о «Москве»*. Мы не замедлим узнать результат.

Все это прискорбно, зрелище этой перерастающей в драку борьбы между грубым произволом и свободной мыслью, не признающей никаких соглашений, вызывает смешанное чувство возмущения и горечи, ибо кризис этот безысходен…Все мои симпатии, так же как и симпатии всего общества, на стороне Аксакова, но существует здравый смысл, существует чувство реальности, без которых, как ни крути, тоже не обойтись… Я черкнул тебе эти несколько строк – конечно, весьма никчемных – не с целью обрисовать картину, но с целью предуведомить. Скоро напишу более подробно твоему мужу. Страшно по тебе стосковался. Господь с вами.

Тютчеву Н. И. 13 апреля 1868*
168. Н. И. ТЮТЧЕВУ 13 апреля 1868 г. Петербург

Петербург. 13 апреля <18>68

Благодарю тебя, друг ты мой, за любовь твою к нам, столько раз выказанную на деле и которая не нуждалась бы в новых заявлениях, но все-таки всех нас – а меня и подавно – глубоко тронуло твое деятельно-заочное участие в этом несколько неожиданном семейном деле. Еще раз благодарю!

Предстоящий брак, конечно, довольно своеобразен. Точно ребенок, который из любви к своей доброй няне вдруг бы женился на ней. Но так как бедному Диме, кажется, уже предназначено в некоторых отношениях всю жизнь оставаться ребенком и, следственно, нуждаться в няне, то подобный брак и был для него единственно возможный, единственно целесообразный. Она, – будущая жена его, – очень добрая, разумная девушка, уже отрекшаяся было от всякого замужества и только вследствие своей почти материнской заботливости о Дмитрии решившаяся, наконец, и не без труда, выйти за него замуж…* Вся эта история несколько оживила во мне память о моих страстных отношениях – во время оно – к давно минувшему Николаю Афанасьичу*.

Вчера я писал к Анне. Опасения мои были основательны: предостережение состоялось*. На этот раз оно просто было вызвано оскорбленным самолюбием Похвиснева, но потворство такому дрянному делу со стороны Тимашева* не предвещает ничего хорошего. Все они более или менее мерзавцы, и, глядя на них, просто тошно, но беда наша та, что тошнота наша никогда не доходит до рвоты. Была речь в Главном управлении о предании газеты суду и об ее совершенном прекращении в случае осуждения, но, разумеется, на это они не отважились, и вот что окончательно должно бы было втоптать в грязь это подлое ведомство: это его расчетливая трусость при таком грубом произволе. Они чувствуют себя как бы в простенке между общественным мнением и самостоятельным судом и в этой тесноте душат втихомолку все, что у них под рукою. – А иногда и на самого Аксакова становится досадно за то, что он – конечно, в ущерб самому себе – вызывает такие безобразные явления.

Прости, друг ты мой, надеюсь видеться с тобою в первой половине мая месяца. Господь с тобою.

Ф. Т.

Аксаковой А. Ф., 20 апреля 1868*
169. А. Ф. АКСАКОВОЙ 20 апреля 1868 г. Петербург

Pétersbourg. 20 avril 1868

Ma fille chérie, avez-vous songé que l’anniversaire de demain* tombe aussi sur un dimanche comme il y a trois fois treize ans. Quel rêve que la réalité! et comment l’homme fait-il pour croire à la persistance de son identité? Qu’ai-je gardé des impressions de ce premier dimanche de ta vie, sauf le souvenir d’un beau soleil de printemps et d’un vent tiède et doux qui, pour la première fois, soufflait ce jour-là… Eh bien, tu n’as pas trop démenti la croyance, établie relativement aux Sonntagskind, tout n’a pas été couleur de rose dans ta vie, mais tu as échappé, au moins, à la banalité, et c’est quelque chose.

Nous avons eu ici la visite de Katkoff qui, tout recherché qu’il a été ici, n’aura remporté d’ici – à ce qu’il m’a dit – que des impressions très peu gaies et la résolution arrêtée d’acérer sa polémique… Тимашев* a fait beaucoup de frais pour lui, et dans un entretien de deux heures, qu’ils ont eu ensemble, celui-ci lui a avoué, à propos du dernier avertissement à la Москва, que c’est bien à contrecœur qu’il s’y est décidé, mais qu’il a eu la main forcée. C’est aussi ce que me disait chaque fois feu Валуев*, et le fait est que c’est plus vrai qu’on ne le pense, car dans le milieu, où ces gens-là vivent, et avec les courants, auxquels ils sont exposés, la résistance est presqu’impossible… C’est comme des gens qui marchent sur du verglas par un vent furieux. – Puis, en parlant de Потапов et de la ligne de conduite qu’il paraît vouloir adopter*, Тимашев a assuré Катков de la manière la plus positive qu’il ne le souffrirait pas et que, le cas échéant, l’un des deux quitterait la partie… En effet, ce qui se répète ici des propos tenus par Потапов, venant corroborer ses premiers faits et gestes, est quelque chose de vraiment incroyable. Dernièrement ces messieurs – lui, Потапов, et Шувалов le gendarme – avaient invité l’ami Moller*, que tu connais de Moscou, de venir conférer avec eux, et là ils ont été amenés à faire une profession de foi qui assurément ne laisse rien à désirer… C’est de la Весть en clair, comme dans une transcription de dépêche chiffrée… Le résumé de la doctrine c’est que la soi-disant nationalité russe n’est qu’une blague de journaliste qui n’a de sens que par rapport à cinq ou six millions de population des gouvernements du centre, que toutes les autres parties de l’Empire, y compris la Petite Russie et même le pays des Cosaques du Don, sont décidément centrifuges et ne sauraient être retenues et contenues que par une force brutale, la compression matérielle… Enfin toute la doctrine de l’émigration polonaise, avec l’inconscience de plus… Ce qui, toutefois, n’a pas empêché Шувалов de faire sa profession de foi à l’égard du principe autocratique russe, qu’il considère comme parfaitement incompatible non seulement avec tout progrès, mais même avec la moindre suite dans les actes… Et ce sont de pareils drôles qui gouvernent la Russie…

Ah, certes, la Russie serait bien ce qu’ils pensent d’elle, si elle pouvait supporter longtemps encore l’ignominie d’avoir à sa tête de tels drôles…

Et en vue d’un pareil état de choses, on sent à la lettre la respiration vous manquer, on sent son intelligence comme asphyxiée. Quelle est donc la raison d’être d’une pareille absurdité? – Comment s’expliquer que ces ridicules médiocrités, ces piètres écoliers en retard de toute leur classe, ces hommes si fort au-dessous même de notre propre niveau, pourtant si bas, – comment se fait-il qu’un pareil rebut soit et se maintienne à la tête du pays? et que la force des choses n’ait pas chez nous assez de puissance pour les balayer? – c’est là un redoutable problème et dont la solution sincère et parfaitement rationnelle est, je le crains, au-delà de nos raisonnements les plus spacieux. – Un fait est certain, et qui jusqu’à ce jour n’a pas été suffisamment analysé… C’est la vie organique d’un élément parasite dans la Sainte Russie… ce quelque chose qui dans l’organisme général, mais aux dépens de lui, vit de sa vie propre, logique, conséquente et pour ainsi dire normale dans son action fatalement destructive… Il n’y a pas là que du malentendu, de l’ignorance, de l’ineptie, une erreur d’esprit ou de jugement. La racine en est plus profonde et on ne sait pas encore bien jusqu’où elle va…

Mais en voilà assez. Mon cerveau est fatigué, et je sens comme une nausée d’esprit en m’arrêtant sur ces choses-là…

Pour en revenir à des impressions plus douces, j’approuve presque votre résolution de rester. Car le repos de l’âme et de l’esprit est aussi un élément très essentiel de l’hygiène physique, et cet élément-là te manquerait absolument partout ailleurs qu’à Moscou et ses environs.

Mille tendresses à ton mari, tout irréformable qu’il est. C’est à lui que s’applique ce vers si connu:

 
Ты б лучше быть могла,
Но лучше так, как есть*.
 

Que Dieu vs garde.

Перевод: Петербург

20 апреля 1868

Моя милая дочь, приходило ли тебе в голову, что завтрашний день рождения* тоже приходится на воскресенье, как трижды тринадцать лет тому назад. Что за сон – действительность! и как это может человек верить в неизменность собственного я? Что осталось у меня от впечатлений того первого воскресенья твоей жизни, кроме воспоминания о прекрасном весеннем солнце и теплом, мягком ветре, который веял в тот день в первый раз… Ну что ж, ты не слишком опровергла давнее поверье, касающееся Sonntagskind,[58]58
  воскресных, то есть родившихся под счастливой звездой, детей (нем.).


[Закрыть]
не все в твоей жизни было окрашено в розовый цвет, но, по крайней мере, ты избежала банальности, а это что-нибудь да значит.

К нам приезжал сюда Катков, который, хоть и был здесь нарасхват, вынес отсюда – как он мне сказал – лишь самые невеселые впечатления и твердую решимость обострить свою полемику… Тимашев* старался изо всех сил быть с ним любезным и в беседе, которую они вели два часа, признался по поводу последнего предостережения «Москве», что решился на это весьма неохотно и что его принудили. То же говорил мне всякий раз и покойный Валуев*, и это более справедливо, чем полагают, ибо в той среде, где живут эти люди, и при тех подводных течениях, от коих они зависят, сопротивление почти невозможно… Они подобны людям, идущим по гололедице при жестоком ветре. – Затем, говоря о Потапове и о том направлении, которого он, по-видимому, намерен придерживаться в своей деятельности*, Тимашев уверял Каткова самым решительным образом, что он этого не потерпит и что в крайнем случае одному из них придется выйти из игры… И правда, то́, что приводится здесь из речей Потапова, подкрепляющих его первые шаги и действия, представляется просто невероятным. Недавно эти господа – он, Потапов, и Шувалов-жандарм – пригласили на совещание некоего Моллера*, коего ты знаешь по Москве, и там им пришлось изложить свои политические убеждения, несомненно, превосходные… Это то, что говорится в «Вести», но на сей раз открытым текстом, как в расшифровке тайнописи… Суть доктрины сводится к тому, что так называемая русская народность – не более чем выдумка журналистов, имеющая смысл лишь в отношении пяти-шести миллионов населения центральных губерний, а что все остальные части империи, включая Малороссию и даже область Войска Донского, безусловно находятся в центробежном движении и могут быть удержаны и сдержаны только грубой силой, физическим подавлением… Одним словом, целиком и полностью доктрина польской эмиграции, к тому же неосознаваемая…Однако это не помешало Шувалову изложить свою точку зрения на принцип русского самодержавия, которое он считает совершенно несовместимым не только с каким бы то ни было прогрессом, но даже с какой-либо последовательностью в действиях… И подобные негодяи управляют Россией…

Да, Россия, конечно, стала бы тем, чем она им видится, если бы еще долго терпела позорное засилье этих негодяев…

Сталкиваясь с таким положением вещей, буквально чувствуешь, что спирает дыхание, что разум мутится. В чем же причина подобной нелепости? – Почему эти жалкие посредственности, самые худшие, самые отсталые из всего класса ученики, эти люди, стоящие настолько ниже даже нашего общего, кстати очень невысокого уровня, – почему эти выродки находятся и удерживаются во главе страны? почему сила обстоятельств не позволяет нам их свалить? – это страшная проблема, и разрешение ее, истинное и в полной мере разумное, боюсь, лежит за пределами наших самых пространных рассуждений. – Есть одно несомненное обстоятельство, которое до сих пор еще недостаточно исследовано… Оно заключается в том, что паразитические элементы органически присущи Святой Руси… это нечто такое в организме, что существует за его счет, но при этом живет своей собственной жизнью, логической, последовательной и, так сказать, нормальной в своем пагубно разрушительном действии… И это происходит не вследствие недоразумения, невежества, глупости, неправильного понимания или суждения. Корень этого явления глубже, и пока еще неизвестно, докуда он доходит…

Однако довольно. Мозг мой утомлен, и я ощущаю некую умственную тошноту, когда касаюсь этих предметов…

Возвращаясь к впечатлениям более приятным, я почти одобряю ваше решение остаться. Ибо покой души и ума тоже очень важен для физического здоровья, а этого покоя ты бы безусловно была лишена в любом месте, далеком от Москвы и ее окрестностей.

Самый сердечный привет твоему мужу, как бы он ни был неисправим. Это к нему применим столь известный стих:

 
Ты б лучше быть могла,
Но лучше так, как есть*.
 

Да хранит вас Бог.


    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю