Текст книги "История сербов"

Автор книги: Сима Чиркович

сообщить о нарушении

Текущая страница: 32 (всего у книги 34 страниц)

Избранная библиография

Avramovski,  Ž.,  Sukob interesa  Velike  Britanije  i  Nemačke  na  Balkanu  uoči Drugog svetskog  rata, ( из : “ Istorija  XX  veka”  II),  Beograd  1961. 

Аврамовски,  Ж.,  Балканске  земље  и  велике  силе  1935–1937,  Београд  1968. 

Аврамовски,  Ж.,  Балканска  оптанта  (1934–1940),  Београд  1986. 

Adamović,  Lj.,  Lempi, Dž., Priket,  R., Američko-jugoslovenski  ekonomski  odnosi  posle Drugog  svetskog  rata,  Beograd  1990. 

Adanir,  Е,  Die  Makedonische  Frage.  Ihre   Entstehung  und Entwicklung ,  Wiesbaden  1979.

Алексић-Пејковић,  Љ.,  Односи  Србије  са  Енглеском  u  Француском  1903–1914, Београд  1965. 

Alcock,  J.,  Explaining  Yugoslavia,  London  2000.  Amstadt,  J.,  Die  k.k.  Militargrenze  1522–1881,  Wiirzburg  1969. 

Антоновић,  M .,  Град  и  жупа  у  Зетском  приморју  и  северно) Албанији  у  XIV  и XV  веку,  Београд  2004. 

Babić, A.,  Iz  istorije  srednjovjekovne  Bosne,  Sarajevo  1972.

Banac, L, The  National  Question  in  Yugoslavia:  Origins,  History,  Politics,  Ithaca-London  1984  (=  Nacionalno  pitanje  u  Jugoslaviji.  Porijeklo,  povijest,  politika,  Zagreb  1988).

Banac,  I.,  With  Stalin  against  Tito:  Cominformist  Splits  in  Yugoslav  Communism,  New  York  1988  (=  Sa  Staljinom  protiv  Tita.  Informbirovski  rascjepi  u  jugoslavenskom  komunističkom  pokretu,  Zagreb  1990).

Barker,  E.,  British  Policy  in  South-East  Europe  in  the Second World War,  New  York  1976.

Батаковић,  Д.  ( yp .),  Нова  ucmopuja   српског  народа,  Београд  2000,  2002². 

Beldiceanu,  N.,  Le  monde  ottoman  des  Balkans  (1402–1566).  Institutions,  société economic  London  1976. 

Benac,  A.,  Basler,  Đ.,  Čović,  В .,  Pašalić,  E.,  Miletić,  N.,  Anđelić,  P.,  Kulturna  historija  Bosne  i  Hercegovine.  Od  najstarijih  vremena  do  pada  ovih  zemalja  pod  osmansku  vlast,  Sarajevo  1984². 

Beschnit,  W.D.,  Nationalismus  bei  Serben  und  Kroaten  1830–1914.  Analyse  und  Typologie  der  nationalen  Ideologie,  München  1980.

Бешлин ,  Б .,  Европски утицаји  на српски либералшаму XIX  веку ,  Ср .  Карловци - Нови Сад ,  2005.

Birnbaum  Н .  –  Vryonis  S.  (eds.),  Aspects  of  the  Balkans:  Continuity  and  Change,  Paris  1972.

Бјелајац,  M .,  Војска  краљевине  CXC   1918–1921,  Београд  1988. 

Бјелајац,  M.,  Војска  крањевине  СХС/ Југославије  1922–1935,  Београд  1994.

Благојевић,  М,  Земљорадња  у средњовековној  Србији,  Београд   1973,  2004². 

Благојевић,  М,  Србија  у  доба  Немањића.  Од  кнежевине  до  царства:  1168–1371,  Београд  1989.

Благојевић,  М.,  Државна  управа  у  српским  средњовековним  земњама,  Београд  1997,  2001².

Благојевић,  М.  –  Медаковић,  Д.,  Историја  српске  државности,  књ.  I:  Од  настанка  првих  држава  до  почетка  српске  националне  револуције,  Нови  Сад  2000.

Благојевић, М,  Немањићи  u  Лазаревићи  u  српска  средњовековна  државност,  Београд  2004.

Богдановић,  Д.,  Историја  старе  српске  књижевности,  Београд  1980. 

Богдановић,  Д.,  Студиј  из  српске  средњовековне  књижевности,  Београд  1997. 

Bogdanović,  М,  Srpski  п  inički  pokret  1903–1914.  Naličje  legende,  Zagreb  1989. 

Božić  I.  –  Ćirković  S.  –  Ekmečić  M.  –  Dedijer  V.,  Istorija  Jugoslavije,  Beograd  1972. 

Божић,  И.,  Дубровник  и  Турска  у  XIV  и  XV  веку,  Београд  1952. 

Божић,  И.,  Немирно  Поморје  XV  века,  Београд  1979.

Божић,  И.,  Албанија  и  Арбанаси  у  XIII,  XIV  и  XV  веку,  (из:  Глас  САНУ,  CCCVIII),  Београд  1983.

Бојовић,  Б.,  Краљевство  и  светост.  Политичка  филозофија  средњовјековне Србије,  Београд  1999  (=  L ' ideologic monarchique dans les  hagio - biographies dynastiques du Moyen - Age Serbe ,  Roma   1994). 

Босна  и  Херцеговина  од  средњег  века  до  новијег  времена  (Међународни  научни  скуп),  Београд-Нови  Сад  1995. 

Васић,  М.,  Исламизација  на  Балкану,  Истомно  Сарајево-Бања  Лука  2005. 

Васић,  М.,  Насења  на  Балканском  полуострву  од  XVI  до  XVIII  века,  Истомно  Сарајево-Бања  Лука  2005. 

Веселиновић,  А.,  Држава  српских  деспота,  Београд  1995,  2004². 

Винавер,  В.,  Дубровник  и  Турска  у  XVIII  веку,  Београд  1960. 

Винавер,  В.,  Преглед  историје  новца  у  југословенским  земљама  XVI – XVIII   века,  Београд  1970.

Винавер,  В.,  Југославија  и  Мађарска  1918–1933,  Београд  1971. 

Винавер,  В.,  Југославија  и  Мађарска  1933–1941,  Београд  1976. 

Винавер,  В.,  Југославија  и  Француска  између  два  рата  (Да  ли  je  Југославија  била  француски  “сателит”?),  Београд  1985. 

Vinaver,  V.,  Svetska  ekonomska  kriza  u  Podunavlju  i  nemački  prodor  1929–1934,  Beograd  1987.

Vlasi  и XV  i  XVI  vijeku.  Simpozijum  (Radovi  ANUBiH),  Sarajevo  1983. 

Војводић,  M.,  Србија  у  међународним  односима  крајем  XIX   и  нечетком  XX   века,  Београд  1988.

Војводић,  М.,  Путеви  српске  дипломатије,  Београд  1999. 

Вујовић,  Б.,  Уметност  обновљене  Србије  (1791–1848),  Београд  1986. 

Вујовић,  Д.,  Црна  Гора  и  Француска  1860–1914,  Титоград  1971. 

Вујовић,  Д.,  Црногорски  федералисты  1919–1929,  Титоград  1981. 

Вуковић,  С,  Српски  јерарси  од  деветог  до  двадесетог  века,  Београд-Подгорица- Крагујевац  1996.

Вукосављевић,  С,  Организација  динарских  племена,  Београд  1957. 

Вукосављевић,  С,  Историја  сењачког  друштва,  I–III,  Београд  1957–1982. 

Vucinich,  W.  S.,  Serbia  between  East  and  West:  The  Events  of  1903–1908,  Stanford  1954.

Vucinich,  W.  S.,  (ed.),  Contemporary  Yugoslavia,  Berkeley  and  Los  Angeles  1969. 

Vucinich,  W.  S.  (ed.),  The  First  Serbian  Uprising  1804–1813,  Boulder  1982. 

Vucinich,  W.  S.  (ed.),  At  the  Brink  of  War  and  Peace:  The  Tito-Stalin  Split  in  a  Historic  Perspective,  Boulder  1982. 

Vucinich,  W.  S.  –  Emmert  Th.  (eds.),  Kosovo:  Legacy  of  a  Medieval  Battle,  Minneapolis  1991. 

Wendel,  H.,  Die  Habsburger  und  die  Siidslawenfrage,  Leipzig  1924. 

Wendel,  H.,  Der  Kampf  der  Sudslawen  um  Freiheit  und  Einheit,  Frankfurt  1925. 

Wheeler,  M.  C.,  Britain  and  the  War  for  Yugoslavia,  1940–1943,  New  York  1980. 

Wilson,  D.,  The  Life  and  Times  of  Vuk  Stefanović  Karadzic,  1778–1864,  Oxford  1970. 

Winnifrith,  T.  J.,  The  Vlachs:  The  History  of  a  Balkan  People,  New  York  1987.  Wolff,  R.  L.,  The  Balkans  in  our  Time,  Cambridge,  Mass.,  1956,  1974². 

Woodward,  S.  L.,  Balkan  Tragedy:  Chaos  and  Dissolution  after  the  Cold  War,  Washington  D.  C.,  1995. 

Гавриловић,  М., Милош  Обреновић,  I – III ,  Београд  1908–1912;  1981². 

Гавриловић,  М.,  Из  нове  српске  историје,  Београд  1926.

Гавриловић,  Н.,  Српске  школе  у  Хабзбуршкој  монархији  у  периоду  позне  про ceehenocmu,  Београд  1999. 

Гавриловић,  С.,  Прилог  историји  трговине  u  миграција  Балкан-Подунавље XVIII – XIX   столећа,  Београд  1969. 

Gavrilović,  S.,  Iz  istorije  Srba  u  Hrvatskoj,  Slavoniji  i  Ugarskoj  ( XV – XVIII vek),  Beograd  1993.

Гавриловић,  С.,  Срби  у  Хабзбуршкој  монархији  (1792–1849),  Нови  Сад  1994. 

Гавриловић,  С.,  Срем  пре  и  у  току  ерпског  народное  покрета  1848–1849,  Београд  1997.

Гавриловић,  С.,  Војводина  и  Србија  у  време  Првог  устанка,  Нови  Сад  2004. 

Гавриловић,  С.,  Студије  из  привредне  и  друштвене  историје  Војводине  и  Славоније:  од  краја  XVII  до  средине  XIX  века,  Нови  Сад  2006. 

Географски  лик  Србије  у  доба  Првог  устанка,  Београд  1954. 

Гарашанин,  М.  (ур.),  Илири  и  Албанци  (Научни  скупови  САНУ),  Београд  1988. 

Гаћеша,  Н.,  Аграрна  реформа  и  колонизација  у  Бачкој  1918–1941,  Нови  Сад  1968.

Гаћеша,  Н.,  Аграрна  реформа  и  колонизација  у  Банату  1919–1941,  Нови  Сад  1972.

Гаћеша,  Н.,  Аграрна  реформа  и  колонизација  у  Срему  1919–1941,  Нови  Сад  1975. 

Гаћеша,  Н.,  Аграрна  реформа  и  колонизација  у  Југославији  1945–1948,  Нови  Сад  1984.

Glenny,  М .,  The  Fall  of  Yugoslavia.  The  Third  Balkan  War,  New  York,  1993. 

Gligorijević,  В .,  Parlament  i  političke  stranke  u  Jugoslaviji  1919–1929,  Beograd  1979. 

Gligorijević,  В .,  Kominterna,  jugoslovensko  i  srpsko  pitanje,  Beograd  1992. 

Глигоријевић,  Б .,  Краљ  Александар  I  Карађорђевић,  I–III,  Београд   2002. 

Gli  Slavi  occidentali  e  meridionali  nell'  Alto  Medioevo,  I– II,  Spoleto  1983. 

Goldstein,  I.,  Bizant  na  Jadranu  (od  Justinijana  I  do  Bazilija  I),  Zagreb  1992. 

Градска  култура  на  Балкану  ( XV – XIX   век),  1–2,  Београд  1984,  1988. 

Грбић,  М.,  Карловачко  владичанство,  I –III,  Ср.  Карловци  1891–1893;  Топуско  1990².

Gross ,  М.,  Vladavina  hrvatsko-srpske  koalicije,  Beograd  1960. 

Грујић,  Р.,  Азбучник  Српске  православие  цркве,  Београд  1993. 

Дабић,  В.,  Војна  крајина.  Карловачки  генералат  (1530–1746),  Београд  2000. 

Давидов,  Д.,  Српска  графика  XVIII  века,  Нови  Сад  1978. 

Данченко  С.И.  Развитие  сербской  государственности  и  Россия:  1878–1903  гг.  Москва  1996  г.

Дашић,  М.,  Црна  Гора  и  Србија  на  почетку  XIX  вијека,  Београд  1994. 

Дедијер,  В .,  Сарајево  1914,  Београд   1966  (=  Road  to  Sarajevo,  London  1967). 

Деретић,  J.,  Доситеј  O6padoeuh  u  његово  доба,  Београд   1966. 

Деретић,  Ј.,  Историја  српске  књижевности,  3.  издање,  Београд  2002. 

Димић,  Љ.,  Културна  политика  у  Краљевини  Југославији,  I–III,  Београд  1996–1997.

Димић,  Љ.,  Историја  српске  државности,  кн.  III:  Србија  у  Југославији,  Нови  Сад  2001.

Димић,  Љ.  –  Јовановић,  М.  –  Стојановић,  Д.,  Србија  1804–2004.  Три  виђења  или  позив  на  дијалог,  Београд  2005. 

Динић,  М.,  Српске  земле  у  средњем  веку.  Историјско-географске  студије, Београд  1978.

Динић,  М.,  Из  српске  историје  средњега  века,  Београд  2003.

Di  Vitorio,  A.  (ed.),  Ragusa  e  U  Mediterraneo:  ruolo  e  funzioni  di  una  repubblica  marinara  tra  medioevo  ed  eta  moderna,  Bari  1990. 

Djokic,  D.  (ed.),  Yugoslavism.  Histories  of  a  Failed  Idea,  London  2003. 

Dolger,  E,  Byzanz  und  die  europaische  Staatenwelt.  Ausgewahlte  Aufsatze,  Darmstadt  1964.

Dragović-Soso,  J.,  “ Saviours  of  the  Nation”,  Serbia's  Intellectual  Opposition  and  the  Revival  of  Nationalism,  London  2002  (=  “ Spasioci  nacije”.  Intelektualna  opozicija  Srbije  i  oživljavanje  nacionalizma,  Beograd  2004).

Ducellier,  A.  (ed.),  Byzance  et  le  monde  orthodoxe,  Paris  1986.

Ђ орђевић,  Д.,  Царински  рат  Аустро-Угарске  и  Србије  1906–1911,  Београд  1962.

Ђорђевић,  Д.,  Revolutions nationales des peuples balkaniques ,  1804–1914,  Belgrade   1965  (=  Националне  револуције  балканских  народа  1804–1914,  Београд  1995).

Ђ орђевић,  Д.,  ' Iстopia   тщ  Сepбiaq   (1804–1918),  Солун  1970.

Đordević,  D.  (ed.),  The  Creation  of  Yugoslavia,  1914–1918,  Santa  Barbara,  Call.,  1980.

Ђорђевић,  Д .,  Огледи из новије  балканске ucmopuje,  Београд   1989.

Ђ орђевић,  Т .,  Из Србије  Кнеза Милоша ,  1- Й ,  Београд   1922–1924.

Ђурић,  В .,  Византијске  фреске у Југославији,  Београд   1974  (=  Die  byzantinischen Fresken,  München  1976). 

Ђ урић  В.  –  Бабић-Ђорђевић  Г.,  Српска  уметност  у  средњем  веку,  I - II ,  Београд  1997.

Ђуровић,  A.,  Модернизација  образовања  у  Краљевини  Србији  1905–1914,  Београд  2004.

Ђ уровић,  М.,  Црногорске  финансије  1860–1915,  Титоград  1960.

Екмечић,  М.,  Ратни  циљеви  Србије  1914,  Београд  1973.

Екмечић,  М.,  Стварање  Југославије  1790–1918, 1–II,  Београд  1989.

Екмечић,  М.,  Радови  из  ucmopuje  Ђосне  и  Херцеговине  XIX  века,  Београд  1997.

Екмечић,  М.,  Срби  на  историјском  раскршпу,  Београд  1999.

Emmert,  Th.  A.,  Serbian  Golgotha:  Kosovo,  1389,  New  York  1990.

Живојиновић,  Д.,  Ватикан,  Србија  u  стварање  југословенске  државе  1914–  1920,  Београд  1980,1995. 

Живојиновић,  Д .,  Крањ  Петар  I  Карађорђевић  1844–1921,  I–III,  Београд   1988–1994;  2003².

Живојиновић,  Д.,  Црна  Гора  у  борби  за  опстанак,  1914–1922,  Београд  1996.

Живојиновић,  Д.,  Италија  и  Црна  Гора  1914–1925:  студија  о  изневереном  савезништву,  Београд  1998.

Живојиновић,  Д.,  Крај  краљевине  Црне  Горе,  Београд  2002.

Зиројевић,  О.,  Турско  војно  уређење  у  Србији  1459–1683,  Београд  1974

Зиројевић,  О.,  Цркве  и  манастири  на  подручју  Пећке  патријаршије  до  1683  године,  Београд  1984.

Zirojević,  О.,  Srbija  pod  turskom  vlašću  1459–1804,  Novi  Pazar  1995,  Beograd  2007². 

Зиројевић,  О.,  Исламизација  на  јужнословенском  простору.  Двоверје,  Београд  2003.

Иванишевић,  В.,  Новчарство  средњовековне  Србије  I Serbian Medieval Coinage ,  Београд  2001.

Ивић,  A.,  Миграције  Срба  у  Хрватску  током  XVI,  XVII  и  XVIII  века,  Суботица  1923.

Ивић,  A.,  Миграције  Срба  у  Славонију  током  XVI,  XVII  и  XVIII  века,  Суботица  1926.

Ивић,  A.,  Историја  Срба  у  Војводини  од  најстаријих  времена  до  оснивања  потиско-поморишке  границе  (1703),  Нови  Сад,  1929,  1997².

Ивић,  П.,  Преглед  ucmopuje   српског  језика,  Сремски  Карловци-Нови  Сад  1998.

Ивић  П.,  Српски  народ  и  његов  језик,  Београд  1971;  Сремски  Карловци-Нови  Сад2001².

Inalcik,  Н .,  The  Ottoman  Empire.  The  Classical  Age  1300–1600,  London  1973. 

Inalcik,  H.,  The  Ottoman  Empire:  Conquest,  Organization  and  Economy.  Collected  studies,  London  1978.

Inalcik,  Н .,  Studies  in  Ottoman  Social  and  Economic  History,  London  1985. 

Inalcik,  H.  –  Quataert,  D.  (eds.),  An  Economic  and  Social  History  of  the  Ottoman  Empire,  I–II,  Cambridge  1999.³ 

Историја  народа  Југославије,  I – II ,  Београд-Загреб-Љубљана  1953,1960. 

Историја  српског  народа,  I – VI,  Београд  1980–1993. 

Историја  школа  и  образовања  код  Срба,  Београд  1974.

Историја  Црне  Горе,  књ.  I;  кн.  II  том  1.  и  2;  књ.  III  том  1,  Титоград  1967–1975. 

Jakschich,  G.,  L'Europe  et  la  resurrection  de  la  Serbie  (1804–1834),  Paris  1917  (=  Европа u  васкрс  Србије  1804–1834,  Београд   1933). 

Јакшић,  Г.  –  Вучковић,  В.,  Спољна  политика  Србије  за  владе  кнеза  Михаила  - Први  балкански  савез,  Београд  1963. 

Јанковић,  Д.,  Србија  u  југословенско  питање  1914–1915,  Београд  1973. 

Јанковић,  Д.,  Српска  држава  првог  устанка,  Београд  1980. 

Јанковић,  Д.,  Рађање  парламентарне  демократије.  Политичке  странке у  Србији  XIX  века,  Београд  1999. 

Јанковић,  М.,  Епископије  u  митрополије  Српске  цркве  у  средњем  веку,  Београд  1984.

Jelavich,  В .  –  Jelavich  Ch.  (eds.),  The  Balkans  in  Transition:  Essays  on  the  Development  of  Balkan  Life  and  Politics  since  the  Eighteenth  Century,  Berkeley,  Call.,  1963.

Jelavich  Ch.,  Tsarist  Russia  and  Balkan  Nationalism:  Russian  Influence  in  the  Internal  Affairs  of  Bulgaria  and  Serbia,  1879–1886,  Berkeley,  Los  Angeles,  1958.

Jelavich,  B.  –  Jelavich  Ch.,  The  Establishment  of  the  Balkan  National  States,  1804–1920,  Seattle-London  1977.

Jelavich,  В .,  History  of  the  Balkans,  I–II,  Cambridge  1983.

Jelavich,  В .,  Russia's  Balkan  Entanglements:  1806–1914,  Cambridge  2004.

Jelić-Butić,  E,  Ustane  i  NDH,  Zagreb  1977.

Jireček,  С.,  Die  Handelsstrassen  und  Bergwerke  von  Serbien  und  Bosnien  wahrend  des  Mittelalters,  Prag,  1879  (=  Трговачки   nymeeu  u  рудници  Србије  и Босне  у средњем  вијеку,  Зборник  Константина Јиречека  I,  Београд   1959).

Jireček,  С.,  “Die  Romanen  in  den  Stadten  Dalmatiens  wahrend  des  Mittelalters”,  Denkschriften  der  Kaiserlichen  Akademie  der  Wissenschaften  in  Wien,  Philosophisch–  historische  Classe,  Band  XLVIII,  XLIX,  Wien  1901,1903,1904  (=  Романы у градовима  Далмације  током с редњега  века ,  Зборник Константина Јиречека  И ,  Београд   1962).

Jireček,  С.,  Geschichte  derSerben,  I–II,  Gotha,  1911–1918  (=  Историја  Срба ,  књ.  I .  Политичка  историја  до  1537.  године,  Београд  1952,  1978²,  1988³).

Jireček,  С.,  “ Staat und Gesellschaft im  mittelalterlichen Serbien .  Studien  zur  Kulturgeschichte  des  13.-15.  Jahrhunderts”,  Denksschriften  der  Kaiserlichen  Akademie  der  Wissenschaften  in  Wien,  Phil.  hist.  Klasse  Bd.  56,  58,  64,  Wien  1912–1919  (=  Историја  Срба ,  књ.  II.  Културна  историја,  Београд   1952,  1978,  1988).

Јовановић,  Миодраг,  Српско  сликарство  1830–1870,  Београд  1992. 

Јовановић,  Миодраг.,  Српско  црквено  градитељство  и  сликарство  новијег  доба,  Београд  2007.

Јовановић,  Мирослав,  Језик  и  друштвена  иапорија.  Културно историјски  окви ри  полемике  о  српском  књижевном  језику,  Београд  2002. 

Јовановић,  Мирослав,  Руска  емиграција  на  Балкану  (1920–1940),  Београд  2006  (Русская  эмиграция  на  Балканах  1920–1940,  Москва  2005). 

Јовановић,  С.,  Устав обранитељи  и  њихова  влада,  Београд  1912. 

Јовановић,  С.,  Друга  влада  Милоша  и  Михаила,  Београд  1923. 

Јовановић,  С.,  Влада  Милана  Обреновића,  I –II,  Београд  1926–1927. 

Јовановић,  С.,  Влада  Александра  Обреновића,  I – III ,  Београд  1929–1931. 

Calic,  M.-J.,  Sozialgeschichte  Serbiens  1815–1941,  München  1994. 

Калић,  J .  –  Чоловић,  M .  ( yp .),  Социјална  структура  српских  градских  насеља ( XII – XVIII   век),  Смедерево-Београд  1992. 

Калић,  Ј.,  Србиупозном  средњем  веку,  Београд  1994,  2002². 

Калић,  J .,  Европа  и  Срби.  Средњи  век,  Београд  2006.

Kanitz ,  Е,  Das Konigtum Serbien und das Serbenvolk ,  I – III ,  Leipzig   1904–1914  (прве  две  књиге  у  српском  преводу:  Србија.  Земља  и  становништво,  I –II,  Београд  1985). 

Kaser,  К .,  Hirten,  Kampfer,  Stammeshelden.  Ursprunge  und  Gegenwart  der  balkanischen  Patriarchalitat,  Wien-Koln  1992. 

Kaser,  K.,  Familie  und  verwandtschaft  auf  dem  Balkan.  Analyse  einer  untergehenden  Kultur,  Wien-Koln-Weimar  1995. 

Kaser,  K.,  Freier  Bauer  und  Soldat.  Die  Militarisierung  der  agrarischen  Gesellschaft  in  der  kroatisch-slawonischen  Militargrenze  (1535–1881),  Wien-Koln-Weimar  1997. 

Castellan,  G.,  La  vie  quotidienne  en  Serbie  au  seuil  de  I'indipendance,  1815–1839,  Paris  1967.

Castellan,  G.,  Histoire  des  Balkans  (XIVe -ХХе  siecle),  Paris  1991.

Кашанин,  M .,  Српска  књижевност  у  средњем  веку,  Београд  1975.

Ковачевић,  Д.,  Србија  и  Русија  1878–1889.  Од  Берлинског  конгреса  до  абдикације крања  Милана,  Београд  2003. 

Ковачевић-Којић,  Д.,  Градска  насења  средњовјековне  босанске  државе,  Сарајево 1978.

Ковачевић-Којић,  Д.,  Градски  живот  у  Србији  и  Босни,  XIV  и  XV  вијек,  Београд  2007.

Којић,  Б.,  Стари  балкански  градови,  вароши  и  варошице,  Београд  1976. 

Коларић,  М.,  Класицизам  код  Срба,  1790–1848, I-II,  Београд  1965–1966. 

Костић,  М.,  Српска  насеља  у  Русији:  Нова  Србија  и  Славеносрбща  (Српски  етнографски  зборник  XXVI),  Београд  1925;  Нови  Сад  2002². 

Костић,  М.  Гроф  Колер  као  културно-просветни  реформатор  код  Срба  у  Аустрији  у  XVIII  веку,  Београд  1932. 

Костић,  М.,  Доситеј  Обрадовић  у  историској  перспективы  XVIII  и  XIX  века,  Београд  1952.

Краљачић,  Т.,  Калајев  режым  у  Босны  и  Херцеговини  (1882–1903),  Сарајево  1987.

Crampton,  R.  The  Balkans  since  the  Second  Wold  War,  London  2002. 

Krekić,  В .,  Dubrovnik  in  the  14^th  and  15^th  Centwries:  A  City  between  East  and  West,  Norman,  Okl.,  1972.

Krekić,  В .,  Dubrovnik,  Italy  and  the  Balkans  in  the  Late  Middle  Ages,  London  1980. 

Krekić,  В .  (ed.),  Urban  Society  of  Eastern  Europe  in  Premodern  Times,  Berkeley-Los  Angeles-London  1987. 

Krekić,  В .,  Dubrovnik:  A  Mediterranean  Urban  Society,  1300–1600,  Aldershot  1997. 

Крестић,  В.,  Историја  српске  штампе  у  Угарској  1791–1914,  Нови  Сад  1980;  Београд  2003².

Крестић,  В.,  Историја  Срба  у  Хрватској  и  Славонији  1848–1914,  Београд  1991. 

Крестић,  В.  –  Љушић,  Р.,  Програми  и  статута  српских  политичких  странака до  1918.  године,  Београд  1991. 

Krizman,  В .,  Vanjska  politika  jugoslavenske  države  1918–1941,  Zagreb  1974. 

Krizman,  В .,  Raspad  Austro-Ugarske  i  stvaranje  jugoslavenske  države,  Zagreb  1977. 

Krizman,  В .,  Hrvatska  u  Prvom  svjetskom  ratu.  Hrvatsko-srpski  politički  odnosi,  Zagreb  1989.

Кудрявцева  Е.П.  Россия  и  Сербия  в  30–40  годах  XIX  века.  Москва   2002.  La  culture  urbaine  dans  les  Balkans,  Belgrade-Paris  1991

Laiou,  A.  E.,  The  Economic  History  of  Byzantium,  I–III,  Dumbarton  Oaks  2002. 

Lampe,  J.  R.  –  Jackson,  M.  R.,  Balkan  Economic  History,  1555–1950:  From  Imperial  Borderlands  to  Developing  Nations,  Bloomington  1982. 

Lampe,  J.  R.,  Yugoslavia  as  History.  Twice  there  was  a  Country,  Cambridge  2000². 

Лебл,  Ж.,  До  “ коначног  решења”.  Јевреји  у Србији,  Београд   2002. 

Lederer,  I.,  Yugoslavia  at  the  Paris  Peace  Conference,  New  Heaven  1963. 

Лемајић,  H ,  Српски  народни  прваци,  главари  и  старешине  после  пропасти  средњовековних  држава,  Нови  Сад  1999. 

Лещиловская  И.И.  Сербский  народ  и  Россия  в  XVIII  веке.  Санкт–  Петербург 2006.

Lučić,  J.,  Povijest  Dubrovnika  od  VII  st.  do  godine  1205,  Dubrovnik  1976  (Iz:  Anali  Historijskog  odjela  Centra  za  znanstveni  rad  JAZU  u  Dubrovniku,  XIII – XIV ).

Љушић,  Р.,  Кнежевина  Србија  (1830–1839),  Београд  1986,  2004².

Љушић,  P .,  Историја  српске  државности,  књ.  II:  Србија  и  Црна  Гора.  Нововековне  српске  државе,  Нови  Сад  2001.

Mavromatis ,  L .,  Lafondation de l'empire  serbe .  Le kralj  Milutin,  Thessaloniki   1978.

Максимовић,  Љ.,  Град  у  Византией,  Београд  2003.

Максимовић,  Љ.,  Византијски  сеет  и  Срби.  Одабране  студије,  Београд  2008. 

Мал,  J.,  Ускочке  сеобе  и  словеначке  покрајине  (Српски  етнографски  зборник  XXX),  Љубљана  1924.  Mantran,  R.  (ed.),  Histoire  de  I'Empire  Ottoman,  Paris  1989.

Марјановић-Душанић,  С.,  Владарске  инсигније  и  државна  символика  у  Србији од  XIII  до  XV  века,  Београд  1991. 

Марјановић-Душанић,  С.,  Владарска  идеологија  Немањића,  Београд  1997. 

Марјановић-Душанић,  С.  –  Поповић,  Д.  (ур.),  Приватна  живот  на  тлу  српских  земаља  у  средњем  веку,  Београд  2004. 

Марјановић-Душанић,  С.,  Свети  крањ.  Култ  Стефана  Дечанског,  Београд 2007.

Markow ,  W .,  Serbien zwischen Osterreich und Russland   1897–1908,  Stuttgart   1934.

Марковић,  В.,  Православно  монаштво  и  манастири  средњевековне  Србије, Сремски  Карловци  1920,  2003². 

Marković,  Р.,  Beograd  i  Evropa  1918–1941.  Evropski  uticaji  na  modernizaciju  Beograda,  Beograd  1992. 

Марковић,  П.,  Београд  између  Истока  и  Запада  1948–1965,  Београд  1996. 

Marković,  Р .,  Trajnost  i  promena:  društvena  istorija  socijalističke  i  postsocijalističke  svakodnevice  u  Jugoslaviji  i  Srbiji,  Beograd  2007. 

MacKenzie,  D.,  The  Serbs  and  Russian  Pan-Slavism  1875–1878,  New  York  1967. 

MacKenzie,  D.,  Ilija  Garašanin,  Balkan  Bismarck,  New  York,  1985. 

Медаковић,  Д.,  Путеви  српског  барока,  Београд  1971. 

Медаковић,  Д.,  Српска  уметност  XVIII  века,  Београд  1980. 

Медаковић,  Д.,  Српска  уметност  XIX  века,  Београд  1981. 

Melčić,  D.  (ed.),  Der  Jugoslawien-Krieg.  Handbuch  zur  Vorgeschichte,  Verlauf  und  Konsequenzen,  Wiesbaden  1999. 

Мијовић,  П.,  Умјетничко  благо  Црне  Горе,  Београд  1981.

Миленковић,  В.,  Историја  грађења  железница  и  железничка  политика  код  нас  (1850–1935),  Београд  1936. 

Милићевић,   В. , Јеврем Грујић,  историјат  светоандрејског  либерализма,  Београд 1964.

Милићевић,  Ј.,  Друштвене  појаве  у  Србији  XIX  века,  Београд  2003.

Mirković,  Mijo.,  Ekonomska  historija  Jugoslavije,  Zagreb  1968³.

Мирковић,  Мирко,  Правни  положај  и  карактер  српске  цркве  под  турском  вла шћу,  Београд  1966,  2004². 

Mirković,  Miroslava,  Rimski  gradovi  na  Dunavu  u  Gornjoj  Meziji,  Beograd  1968. 

Mirković,  Miroslava,  Romer  an der  Mittleren  Donau,  Beograd  2003. 

Митровић,  A.,  Југославија  на  конференции  мира  1919–1920,  Београд  1969. 

Митровић,  А.,  Продор  на  Балкан.  Србија  у  плановима  Аустро-Угарске  и Немачке  1908–1918,  Београд  1981. 

Mitrović,  A.,  Jugoslavija  na  Konferenciji  mira  1919–1920,  Beograd  1969. 

Митровић,  A.,  Србија  у  Првом  светском  рату,  Београд  1984,  2006². 

Митровић,  А.,  Стране  банкеуСрбији  од  1878.  до  1914,  Београд  2004. 

Митровић,  М.,  Србија  1944–1952.  Друштвено-економске  промене  и  организа ција  управњања  привредом,  Београд  1988. 

Михаиловић,  Г.,  Српска  библиографија  XVIII  века,  Београд  1964. 

Михаљчић,  P .,  Крај  српског  царства,  Београд  1975,  1989²,  2001³. 

Михаљчић,  Р.,  Лазар  Хребељановић  –  историја,  култ,  предање,  Београд  1984,  1989²,  2001³.

Mihaljčić,  R.,  The  Battle  of  Kosovo  in  History  and  in  Popular  Tradition,  Belgrade  1989.

Михаљчић,  P .,  Закони  у  старим  српским  исправима,  Београд  2006. 

Модерна  српска  држава  1804–2004:  хронологија,  Београд  2004. 

Mousset,  J.,  La  Serbie  et  son  Eglise  1830–1904,  Paris  1938.

Murko  M.,  Die  bedeutung  der  Reformation  und  Gegenreformation  für  das  geistige  Leben  der  Siidslaven,  Prag  und  Heidelberg  1927.

Naimark,  N.  –  Case,  Н .,  (eds.),  Yugoslavia  and  Its  Historians:  Understanding  the  Balkan  Wars  of  the  1990s,  Stanford  2003. 

Немањић,  M .,  Један  век  српске  стварапачке  интелигенције  1820–1920,  Београд  2001.

Несторовић,  Б.,  Архитектура  Србије  у  XIX  веку,  Београд  2006.

Николић,  К.,  Страх  и  надау  Србији  1941–1944.  Свакодневни  живот  под  оку пацијом,  Београд  2003. 

Нилевић,  Б.,  Православна  црква  у  Босни  и  Херцеговини  до  обнове  Пећке  пат ријаршије,  Сарајево  1990. 

Новаковић,  С.,  Из  српске  ucmopuje ,  Нови  Сад-Београд  1966. 

Новаковић,  С.,  Земља  и  народ  у  старој  српској  држави.  Изабрани  радови, Београд  2002.

Новаковић,  С.,  Срби  и  Турци  XIV  и  XV  века.  Историјске  студије  о  првим  борбама  с  најездом  турском  пре  и  после  боја  на  Косову,  Београд  1893,1933²,  1960³,  2002⁴.

Новаковић,  С.,  Турско  царство  пред  српски  устанак  1780–1804,  Београд  1906,  2002².

Новаковић,  С.,  Васкрс  државе  српске,  Београд  1904,  1954²,  2002³. 

Obolensky,  D.,  The  Byzantine  Commonwealth.  Eastern  Europe,  500–1453,  London  1971.

Obolensky,  D.,  Byzantium  and  the  Slavs:  Collected  Studies,  London  1971. 

Obolensky,  D.,  The  Byzantine  Inheritance  of  Eastern  Europe,  London  1982. 

Oikonomidis,  N.  (ed.),  Byzantium  and  Serbia  in  the  14^th  Century.  International  Symposium,  Athens  1995. 

Остојић,  Т.,  Српска  књижевност  од  Велике  сеобе  до  Доситеја  Обрадовића, Нови  Сад  1905.

Ostrogorsky,  G.,  Geschichte  des  byzantinischen  Staates,  Munchen  1965³  (=  Историја Византије,  Београд  1993). 

Острогорски,  Г.,  Византија  и  Словени,  Београд  1969.

Павић,  М.,  Рађање  нове  српске  књижевности  (Историја  српске  књижевности барокног  доба,  класицизма  и  предромантизма),  Београд  1983. 

Pavičić,  S.,  Podrijetlo  hrvatskih  i  srpskih  naselja  i  govora  u  Slavoniji,  Zagreb  1953. 

Pavičić,  S.,  Seobe  i  naselja  u  Lici,  Zagreb  1962

Pavličević,  D.  (ur.),  Vojna  krajina.  Povijesni  pregled,  historiografija,  rasprave,  Zagreb  1984. 

Павловић,  Д.,  Србија  и  српски  покрет  1848–1849,  Београд  1904. 

Павловић,  Д.,  Србија  за  време  последњег  аустро-турског  рата  1788–1791,  Београд  1910.

Pavlowitch,  S.  К .,  The  Improbable  Survivor.  Yugoslavia  and  its  Problems  1918–1988,  Columbus  1988.

Pavlowitch,  S.  K.,  A  History  of  the  Balkans  1804–1945,  London-New  York  1999. 

Pavlowitch,  S.  K.,  Serbia.  The  History  behind  the  Name,  London,  2002.