355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Уильям Вордсворт » Избранная лирика » Текст книги (страница 31)
Избранная лирика
  • Текст добавлен: 21 октября 2016, 22:37

Текст книги "Избранная лирика"


Автор книги: Уильям Вордсворт


Жанр:

   

Поэзия


сообщить о нарушении

Текущая страница: 31 (всего у книги 35 страниц)

Терновник [155]155
  Перевод Игоря Меламеда


[Закрыть]

В 1798 году представители так называемой “озерной школы”, поэты Уильям Вордсворт и Сэмюэль Тейлор Кольридж издали книгу “ЛИРИЧЕСКИЕ БАЛЛАДЫ” (“LYRICAL BALLADS”), куда, помимо самих баллад, вошли и небольшие стихотворения. Этот сборник, которому был предпослан специальный манифест, стал первым памятником английского и чуть ли не европейского романтизма в целом. В него вошли двадцать три произведения (в переизданиях – гораздо больше), четыре из которых принадлежат Кольриджу, остальные – Вордсворту.

Стихи из “ЛБ” в последующих переизданиях существенно отличались от первых редакций. Русские переводчики XIX–XX веков перелагали, разумеется, канонические (“посмертные”) тексты, и собственно переводов из “ЛБ” было немного. Настоящее исключение – многократно переведенная “Баллада о Старом Моряке” Кольриджа. Напомним, что переводы этой баллады Николаем Гумилевым и Вильгельмом Левиком издавна считаются шедеврами русского переводческого наследия.

Поэту Игорю Меламеду показалось интересным и важным познакомить отечественного читателя как раз с первоначальной версией книги, прославившей ее авторов, поэтому он и осуществил полный русский перевод “Лирических баллад” с оригинала (книга-билингва готовится к печати в издательстве “Время”). Публикуемая ниже “The Thorn” Уильяма Вордсворта была в свое время переведена Андреем Сергеевым и под названием “Терн” опубликована в знаменитой антологии “Поэзия английского романтизма”. Предлагаемый читателю новый перевод всемирно известной баллады осуществлен Игорем Меламедом по редакции 1798 года.

 
I
 
 
Терновник этот стар, да так,
Что и представить мудрено,
Как он в былое время цвел, —
Он поседел давно.
Он ростом с малое дитя,
Но все не гнется, ветхий куст.
Листвы лишен, шипов лишен,
Упорством цепких сучьев он
Живет, угрюм и пуст.
И, словно камень иль утес,
Он весь лишайником оброс.
 
 
II
 
 
Как камень иль утес, его
По самый верх покрыл лишай,
На нем повис тяжелый мох,
Как скорбный урожай.
Терновник захватили мхи,
И он, несчастный, ими сжат
Так тесно, что тебе ясна
Их цель, а цель у них одна:
Они его хотят
Сровнять с землею поскорей,
Похоронить навеки в ней.
 
 
III
 
 
На горном гребне, в вышине,
Где ураган, могуч и зол,
Со свистом режет облака
И рушится на дол, —
Вблизи тропы отыщешь ты
Терновник старый без труда,
И мутный карликовый пруд
Ты тотчас обнаружишь тут —
Всегда в нем есть вода.
Я пруд легко измерить смог:
Три фута вдоль, два – поперек.
 
 
IV
 
 
И за терновником седым,
Шагах примерно в четырех,
Перед тобой предстанет холм,
Одетый в яркий мох.
Все краски мира, все цвета,
Какие только любит взор,
Увидишь на клочке земли,
Как будто руки фей сплели
Божественный узор.
Тот холм в полфута высотой
Сияет дивной красотой.
 
 
V
 
 
Ах, как приятны глазу здесь
Оливковый и алый цвет!
Таких ветвей, колосьев, звезд
В природе больше нет.
Терновник в старости своей
Непривлекателен и сер,
А холм, который так хорош,
С могилою ребенка схож —
Столь мал его размер.
Но я прекраснее могил
Еще нигде не находил.
 
 
VI
 
 
Но если б ты на ветхий куст,
На чудный холм хотел взглянуть,
Будь осторожен: не всегда
Пуститься можешь в путь.
Там часто женщина одна,
Закутанная в алый плащ,
Сидит меж маленьким холмом,
С могилой схожим, и прудом,
И раздается плач,
И слышен громкий стон ее:
“О, горе горькое мое!”
 
 
VII
 
 
И в ясный день, и в час ночной
Спешит страдалица туда.
Ее там знают все ветра
И каждая звезда.
Там близ терновника одна
Сидит она на вышине,
Когда чиста небес лазурь,
При грохоте свирепых бурь,
В морозной тишине.
И слышен, слышен плач ее:
“О, горе горькое мое!”
 
 
VIII
 
 
“Но объясни, зачем она
И в ясный день, и в час ночной
Взбирается на мрачный пик, —
И в дождь, и в снег, и в зной?
Зачем у дряхлого куста
Сидит она на вышине,
Когда чиста небес лазурь,
При грохоте свирепых бурь,
В морозной тишине?
Чем вызван этот скорбный стон?
Зачем не утихает он?”
 
 
IX
 
 
Не знаю: истина темна
И не известна никому.
Но если хочешь ты пойти
К чудесному холму,
Что с детскою могилой схож,
И посмотреть на куст, на пруд —
Удостоверься прежде в том,
Что женщина вернулась в дом,
А не тоскует тут,
Где ни единый человек
К ней не приблизится вовек.
 
 
X
 
 
“Но почему она сюда
И в ясный день, и в час ночной,
При всяком ветре держит путь,
Под всякою звездой?”
Я все, что знаю, расскажу,
Но это будет тщетный труд,
Коль сам ты в горы не пойдешь
И тот терновник не найдешь
И карликовый пруд.
Ты там верней отыщешь след
Трагедии минувших лет.
 
 
XI
 
 
Пока же ты не побывал
На этой мрачной вышине,
Тебе готов я рассказать
Все, что известно мне.
Уж двадцать лет прошло с тех пор,
Как полюбила Марта Рэй,
Как сердце девичье пленил
Ее приятель Стивен Хилл
И стал ей всех милей,
Как Марта счастлива была
И веселилась и цвела.
 
 
XII
 
 
И был назначен свадьбы день,
Но для нее не наступил:
Дал клятву верности другой
Бездумный Стивен Хилл.
Пошел изменник под венец
С другой избранницей своей.
И говорят, что этим днем
Жестоким вспыхнуло огнем
Сознанье Марты Рэй.
И, словно испепелена,
От горя высохла она.
 
 
XIII
 
 
Прошло полгода, лес еще
Шумел зеленою листвой,
А Марту потянуло ввысь
На гребень роковой.
Все видели, что в ней дитя,
Но тьмой был мозг ее объят,
Хотя от нестерпимых мук
Разумным становился вдруг
Ее печальный взгляд.
А тот, кто мог бы стать отцом,
Уж лучше был бы мертвецом!
 
 
XIV
 
 
Здесь до сих пор ведется спор,
Как бы могла воспринимать
В себе движенья малыша
Помешанная мать.
Еще прошедшим Рождеством
Нас уверял один старик,
Что Марта, ощутив дитя,
Как бы очнулась, обретя
Рассудок в тот же миг,
И Бог покой ее берег,
Покуда приближался срок.
 
 
XV
 
 
И это все, что знаю я,
И ничего не скрыл, поверь.
Что стало с бедным малышом —
Загадка и теперь.
Да и родился он иль нет —
Сего не ведает никто,
И не узнать, живым ли он
Иль мертвым был на свет рожден,
Известно только то,
Что Марта чаще с тех времен
Взбирается на горный склон.
 
 
XVI
 
 
А той зимою по ночам
Обрушивался ветер с гор
И доносил на наш погост
Какой-то дикий хор.
Один расслышал в хоре том
Живых созданий голоса,
Другой ручался головой,
Что раздавался мертвых вой,
Но эти чудеса
И странный плач в тиши ночей
Не связывали с Мартой Рэй.
 
 
XVII
 
 
Наверх к терновнику спешит
И долго там сидит она,
Закутанная в алый плащ,
Страдания полна.
Я знать не знал о ней, когда
Впервые этих гор достиг.
Взглянуть с вершины на прибой
Я шел с подзорною трубой
И поднялся на пик.
Но буря грянула, и мгла
Мои глаза заволокла.
 
 
XVIII
 
 
Густой туман и сильный дождь
Мне тотчас преградили путь.
И ветер в десять раз мощней
Внезапно начал дуть.
Мой взгляд сквозь пелену дождя
Скалистый выступ отыскал,
Который мог меня укрыть,
И я во всю пустился прыть,
Но вместо мнимых скал
Увидел женщину во мгле:
Она сидела на земле.
 
 
XIX
 
 
Мне стало ясно все, едва
Я разглядел лицо ее.
Отворотясь, я услыхал:
“О, горе горькое мое!”
И я узнал, что там она
Сидит часами, а когда
Луна зальет небесный свод
И легкий ветер всколыхнет
 
 
Муть мрачного пруда —
В селенье слышен плач ее:
“О, горе горькое мое!”
 
 
XX
 
 
“Но что терновник ей, и пруд,
И этот легкий ветерок?
Зачем к цветущему холму
Ее приводит рок?”
Толкуют, будто на суку
Повешен ею был малыш
Или утоплен в том пруду,
Когда была она в бреду,
Но все согласны лишь
С тем, что лежит он под холмом,
Усеянным чудесным мхом.
 
 
XXI
 
 
И ходит слух, что красный мох
Как раз от крови детской ал,
Но обвинять в таком грехе
Я Марту бы не стал.
И если пристально смотреть
На дно пруда, то, говорят,
Тебе покажет озерцо
Ребенка бедного лицо,
Его недвижный взгляд.
И от тебя ребенок тот
Печальных глаз не отведет.
 
 
XXII
 
 
И были те, что поклялись
Изобличить в злодействе мать,
И только собрались они
Могилу раскопать —
К их изумленью, пестрый мох
Зашевелился, как живой,
И задрожала вдруг трава
Вокруг холма – твердит молва,
Но все в деревне той
Стоят, как прежде, на своем:
Дитя лежит под чудным мхом.
 
 
XXIII
 
 
И вижу я, как душат мхи
Терновник ветхий и седой,
И книзу клонят, и хотят
Сровнять его с землей.
И всякий раз, как Марта Рэй
Сидит на горной вышине,
И в ясный полдень, и в ночи,
Когда прекрасных звезд лучи
Сияют в тишине, —
Мне слышен, слышен плач ее:
“О, горе горькое мое!”
 
Сонет [156]156
  Перевод Александр Лукьянов


[Закрыть]

"Нет ничего прекрасней в мирозданье!"
Сонет, сочинённый на Уэстминстерском
мосту 3 сентября 1802 года
 
Нет ничего прекрасней в мирозданье!
Тот нищ душой, кого не удивит
Открывшийся величественный вид;
Всё это Сити в нежном одеянье
Красот рассвета; кораблей молчанье,
Соборы, театры, башни, чей гранит
Между землёй и небом заблестит
Сквозь чистый воздух в розовом сиянье.
 
 
Нет, никогда луч солнца золотой
Так не ласкал земли моей раздольной,
Не видел я столь царственный покой,
А Темза не катилась так привольно.
Мой Бог! объяты зданья тишиной,
И всё как сердце мощное спокойно!
 
Жёлтые нарциссы [157]157
  Перевод Александр Лукьянов


[Закрыть]
 
Я брёл как облачко весною
Один, меж долом и горой.
И вдруг увидел пред собою
Нарциссов жёлтых целый рой —
В тени деревьев у реки,
Бриз волновал их лепестки.
 
 
Толпясь, как звёзды, что мерцают,
Украсив дымкой небосвод,
Они по берегу мелькают,
Вдаль унося свой хоровод.
Десятки тысяч их сплелись,
Головки устремляя ввысь.
 
 
Играя рядом, даже волны
Нe превзошли весельем их.
Поэт! И ты задором полон
В кругу нарциссов золотых,
Бросая восхищённый взгляд
На этот радостный парад.
 
 
Когда усталый отдыхаю,
И опечалится мой взор,
Они в мечтах приносят стаей
На смену скуке свой задор;
И сердце радостью полно,
Танцуя с ними заодно.
 
Темница [158]158
  Перевод Александр Лукьянов


[Закрыть]
 
То предки возвели для человека!
Так мы являем мудрость и любовь
К несчастному, что грешен пред нами,
Невинный, может быть – а коль виновный?
Излечит ли одна тюрьма? Господь!
Коль в грешном поры сузились и ссохлись
От нищеты, невежества, все силы
Его назад откатятся, как волны;
И станут вредоносными, ему
Неся болезнь и гибель, как чума.
Тогда мы призываем шарлатанов:
Их лучшее лекарство! – поместить
Больного в одиночество, где плача,
С лицом угрюмым, под тюремный лязг,
Он смотрит сквозь пары своей темницы
В зловещем сумраке. Вот так лежит
Он среди зла, пока его душа,
Несформированная, станет разлагаться
При виде ещё большего уродства!
 
 
Ты прикоснись легко к нему, Природа!
И чадо озорное исцели:
И благотворно подари ему
Свет солнца, красоту, дыханья сладость,
Мелодии лесов, ветров и вод,
Пока он не смягчится, и не будет
Столь неуклюже, резко отличаться
Среди всеобщей пляски и напевов;
Но, разрыдавшись, исцелит свой дух,
Чтоб вновь он добрым стал и гармоничным
Под действием любви и красоты.
 
The Dungeon
 
And this place our forefathers made for man!
This is the process of our love and wisdom,
To each poor brother who offends against us —
Most innocent, perhaps-and what if guilty?
Is this the only cure? Merciful God!
Each pore and natural outlet shrivell`d up
By ignorance and poaching poverty,
His energies roll back upon his heart,
And stagnate and corrupt; till changed to poison,
They break out on him, like a loathsome plague-spot;
Then we call in our pamper`d mountebanks —
And this is their best cure! uncomforted
And friendless solitude, groaning and tears
And savage faces, at the clanking hour[,]
Seen through the steams and vapour of his dungeon,
By the lamp`s dismal twilight! So he lies
Circled with evil, till his very soul
Unmoulds its essence, hopelessly deformed
By sights of ever more deformity!
 
 
With other ministrations, thou, O nature!
Healest thy wandering and distempered child:
Thou pourest on him thy soft influences,
Thy sunny hues, fair forms, and breathing sweets,
Thy melodies of woods, and winds, and waters,
Till he relent, and can no more endure
To be a jarring and a dissonant thing,
Amid this general dance and minstrelsy;
But, bursting into tears, wins back his way,
His angry spirit healed and harmonized
By the benignant touch of love and beauty.
 
Март [159]159
  Перевод Александр Лукьянов


[Закрыть]
 
Петух кукаречет,
Синицы щебечут,
В источниках – плески,
На озере – блески,
Заснуло на солнышке поле.
И дети, и деды
В труде непоседы;
Огромное стадо
Без устали радо
Пощипывать травку на воле.
 
 
В весеннем сраженье —
Снегов отступленье,
Им худо на склонах
Холмов обнажённых;
Для пахарей скоро раздолье:
В горах уж веселье,
В ручьях – новоселье;
И тучки бледнее,
И небо синее;
Закончился дождь на приволье!
 
Written In March
 
The cock is crowing,
The stream is flowing,
The small birds twitter,
The lake doth glitter
The green field sleeps in the sun;
The oldest and youngest
Are at work with the strongest;
The cattle are grazing,
Their heads never raising;
There are forty feeding like one!
 
 
Like an army defeated
The snow hath retreated,
And now doth fare ill
On the top of the bare hill;
The plowboy is whooping – anon-anon:
There’s joy in the mountains;
There’s life in the fountains;
Small clouds are sailing,
Blue sky prevailing;
The rain is over and gone!
 
From Poems, in Two Volumes | 1807
Каторжник [160]160
  Перевод Александр Лукьянов


[Закрыть]
 
На запад стремился роскошный закат;
Я встал на холме, у вершины,
Восторг, что предшествует дрёме, стократ
Звенел сквозь леса и долины.
 
 
Должны ль мы покинуть столь благостный дом?
Сказал я, страдая душою,
И скорбно к темнице пошёл я потом,
Где каторжник был за стеною.
 
 
Ворота в тени от массивнейших стен, —
Тюрьмы ощутил я дыханье:
Сквозь прутья я вижу вблизи, как согбен
В ней страждет изгой состраданья.
 
 
Глава на плече, чёрных прядей узлы,
Глубок его вздох и взволнован,
В унынье он видит свои кандалы, —
В них будет всю жизнь он закован.
 
 
Не мог я без горя смотреть на него,
Покрытого грязью, щетиной;
Но мыслью проникнул я к сердцу его,
Создав там ужасней картины.
 
 
Ослабший костяк, соков жизни в нём нет,
О прошлом забыл он в надежде;
Но грех, что его угнетал много лет,
Чернит его взгляд, как и прежде.
 
 
Лишь с тайных советов, с кровавых полей,
Король возвратится в покои,
Лесть разума славит его поскорей,
Чтоб спал он безгрешно в покое.
 
 
Ведь если несчастья забылись навек,
И совесть живёт без мученья,
Средь грохота должен тот спать человек;
В болезни и без утешенья.
 
 
Когда его ночью оковы теснят,
Чей вес не выносится боле,
Бедняга забыться дремотою рад,
На нарах вертясь поневоле.
 
 
А взвоет мастифф на цепи у ворот, —
В холодном поту он проснётся,
И боль его тысячью игл обожжёт,
И сердце от ужаса бьётся.
 
 
Глаза он запавшие поднял чуть-чуть,
С трепещущей влагою взгляда;
Казалось, чтоб скорбную тишь всколыхнуть
Спросил он: «Тебе что здесь надо?».
 
 
«Страдалец! Стоит здесь не праздный бахвал,
Чтоб сравнивать жребии наши в гордыне,
А тот, кто добро воспринять пожелал,
Придя, чтобы скорбь разделить твою ныне.
 
 
Хоть жалость к тебе и не так велика,
Хоть портит тебя твоё грубое слово,
Была б у меня столь могуча рука,
На почве другой ты цвести смог бы снова».
 
The Convict
 
The glory of evening was spread through the west;
– On the slope of a mountain I stood,
While the joy that precedes the calm season of rest
Rang loud through the meadow and wood.
 
 
«And must we then part from a dwelling so fair?»
In the pain of my spirit I said,
And with a deep sadness I turned, to repair
To the cell where the convict is laid.
 
 
The thick-ribbed walls that o`ershadow the gate
Resound; and the dungeons unfold:
I pause; and at length, through the glimmering grate
That outcast of pity behold.
 
 
His black matted head on his shoulder is bent,
And deep is the sigh of his breath,
And with steadfast dejection his eyes are intent
On the fetters that link him to death.
 
 
Tis sorrow enough on that visage to gaze,
That body dismiss`d from his care;
Yet my fancy has pierced to his heart, and pourtrays
More terrible images there.
 
 
His bones are consumed, and his life-blood is dried,
With wishes the past to undo;
And his crime, through the pains that o`erwhelm him, descried,
Still blackens and grows on his view.
 
 
When from the dark synod, or blood-reeking field,
To his chamber the monarch is led,
All soothers of sense their soft virtue shall yield,
And quietness pillow his head.
 
 
But if grief, self-consumed, in oblivion would doze,
And conscience her tortures appease,
`Mid tumult and uproar this man must repose;
In the comfortless vault of disease.
 
 
When his fetters at night have so press`d on his limbs,
That the weight can no longer be born,
If, while a half-slumber his memory bedims,
The wretch on his pallet should turn,
 
 
While the jail-mastiff howls at the dull clanking chain,
From the roots of his hair there shall start
A thousand sharp punctures of cold-sweating pain,
And terror shall leap at his heart.
 
 
But now he half-raises his deep-sunken eye,
And the motion unsettles a tear;
The silence of sorrow it seems to supply,
And asks of me why I am here.
 
 
"Poor victim! no idle intruder has stood
"With o`erweening complacence our state to compare,
"But one, whose first wish is the wish to be good,
"Is come as a brother thy sorrows to share.
 
 
"At thy name though compassion her nature resign,
"Though in virtue`s proud mouth thy report be a stain,
"My care, if the arm of the mighty were mine,
«Would plant thee where yet thou might`st blossom again.»
 
Когда я вспомнил то, что покорило… [161]161
  Перевод Александр Лукьянов


[Закрыть]
 
Когда я вспомнил то, что покорило
Империи, как сникнул чести дух,
Когда мечи сменили на гроссбух,
А золото науку заменило —
Страна моя! мне просто страшно было.
Моя ль вина? Но я к тебе не глух.
Огонь в сыновнем сердце не потух,
И совесть эти страхи пристыдила.
Тебя должны ценить мы, коль оплот
Нашли в тебе, неся благое бремя;
Как был обманут я в любви своей:
Не странно, коль Поэт в иное время
К тебе среди раздумий обретёт
Привязанность влюблённых иль детей!
 
When I Have Borne in Memory what has Tamed
by William Wordsworth
 
When I have borne in memory what has tamed
Great Nations, how ennobling thoughts depart
When men change swords for ledgers, and desert
The student's bower for gold, – some fears unnamed
I had, my Country! – am I to be blamed?
Now, when I think of thee, and what thou art,
Verily, in the bottom of my heart,
Of those unfilial fears I am ashamed.
For dearly must we prize thee; we who find
In thee a bulwark for the cause of men;
And I by my affection was beguiled:
What wonder if a Poet now and then,
Among the many movements of his mind,
Felt for thee as a lover or a child!
 
«бомонтовский» цикл стихотворений [162]162
  Перевод Александр Лукьянов


[Закрыть]

Уильям Вордсворт дружил с художником-любителем Джорджем Бомонтом и часто посещал последнего в его поместье. Эти 4 стихотворения написаны в этом поместье.

Сочинено по просьбе сэра Джорджа Бомонта, баронета, и под его именем для урны, поставленной им после высаживания новой аллеи в своём поместье
 
Вы, липы, перед Урной [163]163
  Джордж Бомонт после смерти знаменитого английского художника Джошуа Рейндольса, поставил ему в своём поместье памятник, в виде кенотафа. И попросил Вордсворта сделать от его имени стихотворную надпись на памятнике.


[Закрыть]
сей святой
Ростки пускайте мощные весной;
Пусть каждая из вас быстрей встаёт
Колонною, ветвясь из года в год,
Пока Придел здесь не возникнет скоро,
Как в уголке громадного Собора [164]164
  Собор Св. Павла в Лондоне, где похоронены знаменитые люди Англии. Там же похоронен и Джошуа Рейндольс.


[Закрыть]
; —
Средь англичан великих в этом месте
Покоится и Рейндольс в благочестье.
Хоть лучший Живописец крепко спит —
Где Смерть и Слава, там покой средь плит,
Но может Дух его воспринимать
Хвалу и слёзы друга – благодать:
Вот почему в поместье родовом
Почтил его я памятным столпом,
Я, с юных лет приверженец Искусства,
Что утверждал он [165]165
  Художник-любитель Джордж Бомонт был рьяным защитником академического идеала живописи, который утверждал Рейндольс в своих картинах и теоретических трактатах.


[Закрыть]
; горестные чувства
Я испытал, поняв, что потеряла
Страна, лишь только Рейндольса не стало.
 
Поместье Колеортон, памятное место Сэра Джорджа Бомонта, баронета. Лестершир
 
Акация, Сосна и клумба Роз
Не пустят никого, кто б рядом рос,
Но только Кедр, что подрастает слева, —
Бомонт и Вордсворт посадили древо.
Они здесь добивались Мастерства, —
Средь Рощ лились их мудрые слова,
Срослись их души этим общим рвеньем
Меняться знаньем или восхищеньем.
Придаст Природа Кедру свежий вид,
Любовь его от порчи защитит!
Когда ж его ветвей широких сень
Погрузит Стелу памятную в тень,
В том месте отдохнуть все будут рады,
При слабом свете, средь благой прохлады.
Здесь сможет Живописец побывать,
Поэт свои баллады сочинять,
Не хуже, чем в тот давний век чудесный,
Когда был Вдохновлён поэт известный [166]166
  Сэр Джон Бомонт (1582–1628), автор поэмы «Bosworth Field» – «Босвортское поле», в которой повествуется о битве при Босворте (1485).


[Закрыть]
,
Что Босвортское поле воспевал,
Где англичане бились наповал;
Иль Юноша [167]167
  Фрэнсис Бомонт (1584–1616), драматург эпохи Елизаветы I. В соавторстве с Джоном Флетчером (1579–1625) написал много драматических произведений.


[Закрыть]
, что умер так мгновенно,
Возможно, с похвалой Шекспира ценной,
Соавтор Флетчера, любимец Бена [168]168
  Бен Джонсон (1575–1637), крупнейший драматург и поэт эпохи Возрождения в Англии. Фрэнсис Бомонт был его учеником.


[Закрыть]
.
 
В саду того же самого поместья
 
Порой Медаль хранит все панорамы,
Когда в пыли – Колонны, Башни, Храмы;
И так уж предназначено судьбою,
Что малое переживёт большое:
Когда же этот Дом и дивный сад
Цветущий, где аллей тенистых ряд,
И мощные деревья – всё умрёт,
То этот Грот века переживёт,
Не осознав крушенья. – Ведь известно,
Выдалбливался он в скале чудесной
Не медленным усердьем, с неохотой
Тех, кто живёт наёмною работой,
Но рвеньем, что любовью рождено;
Здесь помогали женщины равно
Создать тропинок и беседок сень,
Чтоб веселиться в долгий зимний день.
 
Посвящение памятному месту в Рощах Колеортона
 
Внизу Хребта восточных скальных гор,
На землях, где шумит Чэрнвудский бор,
Стоит, но Путник! от тебя сокрытый,
В развалинах GRACE DIEU, плющом увитый.
Сначала монастырь, где днём и ночью
Звучали гимны, возводились очи;
Потом здесь славный Муж родился, он
Талантами был сразу награждён:
Там у ручья, что бурно извивался,
Ребёнком Фрэнсис Бомонт забавлялся;
И там под сенью близлежащих скал
Жизнь пастухов он, юный, воспевал;
То темы героической запев:
Презренье, слёзы мук, ревнивый гнев,
Печаль любви отвергнутой – на Сцене
Всех потрясал его трагичный гений.
Империи в пыли, падут твердыни,
И нечестивцы осквернят святыни,
Но Разум лёгким словом вознесёт
Громаду, дав бессмертный ей оплот.
 
Written at the Request of Sir George Beaumont, Bart. and in his Name, for an Urn, placed by him at the Termination of a newly-planted Avenue, in the same Grounds
 
Ye Lime-trees, ranged before this hallowed Urn,
Shoot forth with lively power at Spring's return;
And be not slow a stately growth to rear
Of Pillars, branching off from year to year
Till they at length have framed a darksome Aisle; —
Like a recess within that awful Pile
Where Reynolds, mid our country's noblest Dead,
In the last sanctity of Fame is laid.
– There, though by right the excelling Painter sleep
Where Death and Glory a joint sabbath keep,
Yet not the less his Spirit would hold dear
Self-hidden praise, and Friendship's private tear:
Hence, on my patrimonial Grounds have I
Raised this frail tribute to his memory,
From youth a zealous follower of the Art
That he professed; attached to him in heart;
Admiring, loving, and with grief and pride
Feeling what England lost when Reynolds died.
 
In the Grounds of Coleorton, the Seat of Sir George Beaumont, Bart. Leicestershire.
 
The embowering Rose, the Acacia, and the Pine
Will not unwillingly their place resign;
If but the Cedar thrive that near them stands,
Planted by Beaumont's and by Wordsworth's hands.
One wooed the silent Art with studious pains, —
These Groves have heard the Other's pensive strains;
Devoted thus, their spirits did unite
By interchange of knowledge and delight.
May Nature's kindliest powers sustain the Tree,
And Love protect it from all injury!
And when its potent branches, wide out-thrown,
Darken the brow of this memorial Stone,
And to a favourite resting-place invite,
For coolness grateful and a sober light;
Here may some Painter sit in future days,
Some future Poet meditate his lays;
Not mindless of that distant age renowned
When Inspiration hovered o'er this ground,
The haunt of Him who sang how spear and shield
In civil conflict met on Bosworth Field;
And of that famous Youth, full soon removed
From earth, perhaps by Shakspeare's self approved,
Fletcher's Associate, Jonson's Friend beloved.
 
In a Garden of the same
 
Oft is the Medal faithful to its trust
When Temples, Columns, Towers are laid in dust;
And 'tis a common ordinance of fate
That things obscure and small outlive the great:
Hence, when yon Mansion and the flowery trim
Of this fair Garden, and its alleys dim,
And all its stately trees, are passed away,
This little Niche, unconscious of decay,
Perchance may still survive.-And be it known
That it was scooped within the living stone, —
Not by the sluggish and ungrateful pains
Of labourer plodding for his daily gains;
But by an industry that wrought in love;
With help from female hands, that proudly strove
To aid the work, what time these walks and bowers
Were shaped to cheer dark winter's lonely hours.
 
Inscription for a Seat in the Groves of Coleorton
 
Beneath yon eastern Ridge, the craggy Bound,
Rugged and high, of Charnwood's forest ground
Stand yet, but, Stranger! hidden from thy view,
The ivied Ruins of forlorn GRACE DIEU;
Erst a religious House, that day and night
With hymns resounded, and the chaunted rite:
And when those rites had ceased, the Spot gave birth
To honourable Men of various worth:
There, on the margin of a Streamlet wild,
Did Francis Beaumont sport, an eager Child;
There, under shadow of the neighbouring rocks,
Sang youthful tales of shepherds and their flocks;
Unconscious prelude to heroic themes,
Heart-breaking tears, and melancholy dreams
Of slighted love, and scorn, and jealous rage,
With which his genius shook the buskined Stage.
Communities are lost, and Empires die, —
And things of holy use unhallowed lie;
They perish;-but the Intellect can raise,
From airy words alone, a Pile that ne'er decays.
 

    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю