355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Уильям Вордсворт » Избранная лирика » Текст книги (страница 23)
Избранная лирика
  • Текст добавлен: 21 октября 2016, 22:37

Текст книги "Избранная лирика"


Автор книги: Уильям Вордсворт


Жанр:

   

Поэзия


сообщить о нарушении

Текущая страница: 23 (всего у книги 35 страниц)

СЕНТЯБРЬ [93]93
  Перевод Д. Мина


[Закрыть]
 
                          Как позлащенные щиты,
                          Трофеи пламенного неба,
                          Легли на горные хребты
                          Поля с роскошной жатвой хлеба.
                          Как сткло, лазоревых озер
                          Поверхность спит, не колыхаясь,
                          И выси дальных сизых гор
                          В нее глядятся, отражаясь.
 
 
                          Повсюду гулкие леса
                          Оглашены пернатых пеньем,
                          Хотя уж птичек голоса
                          Любви не дышат вдохновеньем.
                          Но пусть в священной тишине
                          Их песня страстью не согрета, —
                          Она сто раз отрадней мне,
                          Чем музыка весны и лета.
 
 
                          В весенних песнях пыл любви,
                          Борьба, тревога, раздраженье,
                          Огонь в клокочущей крови
                          И жизни бурное волненье.
                          В них страсти рвутся на простор,
                          Трепещут сладострастьем звуки,
                          В них слышен бешеный раздор
                          И голос ревности и муки.
 
 
                          А здесь святая песнь слышна,
                          Как благовест другого года;
                          В ней, благодарности полна,
                          Гимн Божеству гремит природа.
                          И я, внимая песне той,
                          Все дольное отбросив долу
                          И чуждый мук борьбы земной,
                          Несусь душой к Его престолу.
 
 
                          Греми же, песнь! Да не смутит
                          Тебя бурь зимних приближенье!
                          Жив Тот, чья благость сохранит
                          Все, что живет, от разрушенья,
                          Все, что живет, живет лишь Им,
                          Отцом любви, Владыкой славы,
                          И шестикрылый херувим,
                          И звучный хор певцов дубравы.
 
ON SEEING A TUFT OF SNOWDROPS IN A STORM
 
                 When haughty expectations prostrate lie,
                 And grandeur crouches like a guilty thing,
                 Oft shall the lowly weak, till nature bring
                 Mature release, in fair society
                 Survive, and Fortune's utmost anger try;
                 Like these frail snowdrops that together cling,
                 And nod their helmets, smitten by the wing
                 Of many a furious whirl-blast sweeping by.
                 Observe the faithful flowers! if small to great
                 May lead the thoughts, thus struggling used to stand
                 The Emathian phalanx, nobly obstinate;
                 And so the bright immoral Theban band,
                 Whom onset, fiercely urged at Jove's command,
                 Might overwhelm, but could not separate!
 
«Когда надежда в прахе слезы льет…» [94]94
  Перевод А. Ларина


[Закрыть]
 
                    Когда надежда в прахе слезы льет
                    И гнется гордый дух, прося прощенья,
                    У малых сих, не ждущих разрешенья
                    Всех бед природой, силы достает
                    Жить праведно, неся всем миром гнет.
                    Так трепетных подснежников скопленья
                    Стоят, качаются, хоть в исступленье
                    Их бесноватый вихрь крылами бьет.
                    В цветы всмотрись! Здесь оживает в малом
                    Великое: держала ход врагов
                    Фаланга македонцев удалая;
                    Фиванцев, в их геройстве небывалом,
                    Строй войск, что в бой послал отец богов,
                    Разъединить не смог, одолевая.
 
SONG FOR THE SPINNING WHEEL
 
                    Swiftly turn the murmuring wheel!
                    Night has brought the welcome hour,
                    When the weary fingers feel
                    Help, as if from faery power;
                    Dewy night o'ershades the ground;
                    Turn the swift wheel round and round!
 
 
                    Now, beneath the starry sky,
                    Couch the widely-scattered sheep; —
                    Ply the pleasant labour, ply!
                    For the spindle, while they sleep,
                    Runs with speed more smooth and fine,
                    Gathering up a trustier line.
 
 
                    Short-lived likings may be bred
                    By a glance from fickle eyes;
                    But true love is like the thread
                    Which the kindly wool supplies,
                    When the flocks are all at rest
                    Sleeping on the mountain's breast.
 
ПЕСНЯ ЗА ПРЯЛКОЙ [95]95
  Перевод М. Фроловского


[Закрыть]
 
                         Поздний час глядит в окно,
                         Но усталая рука
                         Крутит вновь веретено,
                         И проворна и легка, —
                         Ночь пришла, легла роса,
                         Чаще шелест колеса.
 
 
                         Разбрелись в полях стада,
                         Спят под кровом темноты, —
                         Пряжа льется без труда,
                         В пальцах больше быстроты.
                         Овцы спят – и крепче нить
                         Начинает прялка вить.
 
 
                         Застилает взгляд очей
                         Быстролетной страстью кровь,
                         Долговечней и прочней
                         Настоящая любовь, —
                         Это нить в руках у прях
                         В час, как овцы спят в горах.
 
THE HAUNTED TREE
 
                Those silver clouds collected round the sun
                His mid-day warmth abate not, seeming less
                To overshade than multiply his beams
                By soft reflection – grateful to the sky,
                To rocks, fields, woods. Nor doth our human sense
                Ask, for its pleasure, screen or canopy
                More ample than the time-dismantled Oak
                Spreads o'er this tuft of heath, which now, attired
                In the whole fulness of its bloom, affords
                Couch beautiful as e'er for earthly use
                Was fashioned; whether, by the hand of Art,
                That eastern Sultan, amid flowers enwrought
                On silken tissue, might diffuse his limbs
                In languor; or, by Nature, for repose
                Of panting Wood-nymph, wearied with the chase.
                О Lady! fairer in thy Poet's sight
                Than fairest spiritual creature of the groves,
                Approach; – and, thus invited, crown with rest
                The noon-tide hour though truly some there are
                Whose footsteps superstitiously avoid
                This venerable Tree; for, when the wind
                Blows keenly, it sends forth a creaking sound
                (Above the general roar of woods and crags)
                Distinctly heard from far – a doleful note!
                As if (so Grecian shepherds would have deemed)
                The Hamadryad, pent within, bewailed
                Some bitter wrong. Nor is it unbelieved,
                By ruder fancy, that a troubled ghost
                Haunts the old trunk; lamenting deeds of which
                The flowery ground is conscious. But no wind
                Sweeps now along this elevated ridge;
                Not even a zephyr stirs; – the obnoxious Tree
                Is mute; and, in his silence, would look down,
                О lovely Wanderer of the trackless hills,
                On thy reclining form with more delight
                Than his coevals in the sheltered vale
                Seem to participate, the while they view
                Their own far-stretching arms and leafy heads
                Vividly pictured in some glassy pool,
                That, for a brief space, checks the hurrying stream!
 
ОКОЛДОВАННЫЙ ДУБ [96]96
  Перевод М. Фроловского


[Закрыть]
 
                    Покровом серебристым облака
                    Чуть затянули солнце, но не в силах
                    Смягчить его лучей, и зной полдневный
                    Потоком отраженным льется с неба
                    На скалы, рощи и луга. Пожалуй,
                    В такую пору не найти приюта
                    Отрадней, чем под этим старым дубом,
                    Раскинувшим широко тень своих
                    Ветвей столетних над ковром душистым,
                    Разостланным здесь вереском цветущим.
                    Наверное, не знал роскошней ложа
                    И сам султан, лежащий на подушках
                    Среди цветов, отдавшись неге сонной.
                    Сама природа выткала его
                    Для отдыха усталых нимф-охотниц.
                    И ты, которая для глаз моих
                    Прекрасней всех, живущих в этих рощах
                    И гениев и духов, неужели
                    Ты не придешь, чтоб отдохнуть здесь тоже
                    В полдневный час. Я знаю, говорят,
                    Что к дубу подходить небезопасно,
                    Что он, когда в лесу порывы ветра
                    Ревут, шумят, – он тоже громко стонет
                    И скорбный звук несется с ураганом.
                    Когда б пастух аркадский это слышал,
                    Сказал бы он, что бедная дриада
                    Обречена оплакивать свой жребий,
                    Ее навек связавший с этим дубом.
                    Поверье есть иное, будто духи
                    Недобрые слетаются сюда
                    И вспоминают жалобой и стоном
                    О тех делах, которым был свидетель
                    Один цветущий вереск. Но теперь
                    Спокойно все, не шелестят вершины,
                    И воздух тих, не колыхнется. Нем
                    Виновник этих страхов, и в молчанье
                    Под сень свою тебя он примет нежно,
                    И над тобой он склонится вершиной,
                    Как клонятся ровесники его
                    Над заводью спокойной, и тобою
                    Он будет любоваться, как они
                    Любуются неверным отраженьем
                    Своих ветвей в замедлившей реке.
 

From «ECCLESIASTICAL SONNETS»
Из сборника "ЦЕРКОВНЫЕ СОНЕТЫ"

MUTABILITY
 
                  From low to high doth dissolution climb,
                  And sink from high to low, along a scale
                  Of awful notes, whose concord shall not fail;
                  A musical but melancholy chime.
                  Which they can hear who meddle not with crime,
                  Nor avarice, nor over-anxious care.
                  Truth fails not; but her outward forms that bear
                  The longest dale do melt like frosty rime,
                  That in the morning whitened hill and plain
                  And is no more; drop like the tower sublime
                  Of yesterday, which royally did wear
                  His crown of weeds, but could not even sustain
                  Some casual shout that broke the silent air,
                  Or the unimaginable touch of Time.
 
ИЗМЕНЧИВОСТЬ [97]97
  Перевод Г. Кружкова


[Закрыть]
 
                      Восходит ввысь мелодией могучей
                      Распад вселенский и на спад идет
                      Неспешной чередой ужасных нот,
                      Гармонией скрежещущих созвучий;
                         Кто слышит их, – тот презирает случай,
                         Бежит нечистых выгод и хлопот.
                         Бессмертна правда; но она живет
                         В обличьях дня, в их смене неминучей.
                      Так иней, выбеливший утром луг,
                      Растает; так седая башня вдруг
                      От возгласа случайного качнется
                         И, словно слепленная из песка,
                         Обрушится, – когда ее коснется
                         Невидимая Времени рука.
 
INSIDE OF KING'S COLLEGE CHAPEL, CAMBRIDGE
 
                 Tax not the royal Saint with vain expense,
                 With ill-matched aims the Architect who planned —
                 Albeit labouring for a scanty band
                 Of white-robed Scholars only – this immense
                 And glorious Work of fine intelligence!
                 Give all thou canst; high Heaven rejects the lore
                 Of nicely-calculated less or more;
                 So deemed the man who fashioned for the sense
                 These lofty pillars, spread that branching roof
                 Self-poised, and scooped into ten thousand cells,
                 Where light and shade repose, where music dwells
                 Lingering – and wandering on as loth to die;
                 Like thoughts whose very sweetness yieldeth proof
                 That they were born for immortality.
 
В КАПЕЛЛЕ КОРОЛЕВСКОГО КОЛЛЕДЖА В КЕМБРИДЖЕ [98]98
  Перевод Г. Кружкова


[Закрыть]
 
                   Не упрекай святых за мотовство,
                   Ни зодчего, что создал небывалый
                   Великолепный храм – для горстки малой
                   Ученых прихожан, – вложив в него
                      Все, без остатка – мысль и мастерство!
                      Будь щедрым; чужд взыскательным высотам
                      Труд, отягченный мелочным расчетом;
                      Так думал он, вознесший волшебство
                   Резных колонн и арок невесомых,
                   Где радуги дрожат в цветных проемах,
                   Где в полумраке музыка парит,
                      Блуждая в сотах каменного свода, —
                      Как мысли, коих сладость и свобода
                      Нам о бессмертье духа говорит.
 

From «THE POETICAL WORKS»
Из книги "ПОЭТИЧЕСКИЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ"

LAMENT OF MARY, QUEEN OF SCOTS, ON THE EVE OF A NEW YEAR
 
      I
 
 
                     Smile of the Moon! – for so I name
                     That silent greeting from above;
                     A gentle flash of light that came
                     From her whom drooping captives love;
                     Or art thou of still higher birth?
                     Thou that didst part the clouds of earth,
                     My torpor to reprove!
 
 
      II
 
 
                     Bright boon of pitying Heaven! – alas,
                     I may not trust thy placid cheer!
                     Pondering that Time to-night will pass
                     The threshold of another year;
                     For years to me are sad and dull;
                     My very moments are too full
                     Of hopelessness and fear.
 
 
      III
 
 
                     And yet, the soul-awakening gleam,
                     That struck perchance the farthest cone
                     Of Scotland's rocky wilds, did seem
                     To visit me, and me alone;
                     Me, unapproached by any friend,
                     Save those who to my sorrows lend
                     Tears due unto their own.
 
 
      IV
 
 
                     To-night the church-tower bells will ring
                     Through these wild realms a festive peal;
                     To the new year a welcoming;
                     A tuneful offering for the weal
                     Of happy millions lulled in sleep;
                     While I am forced to watch and weep,
                     By wounds that may not heal.
 
 
      V
 
 
                     Born all too high, by wedlock raised
                     Still higher – to be cast thus low!
                     Would that mine eyes had never gazed
                     On aught of more ambitious show
                     Than the sweet flowerets of the fields
                     – It is my royal state that yields
                     This bitterness of woe.
 
 
      VI
 
 
                     Yet how? – for I, if there be truth
                     In the world's voice, was passing fair;
                     And beauty, for confiding youth,
                     Those shocks of passion can prepare
                     That kill the bloom before its time;
                     And blanch, without the owner's crime,
                     The most resplendent hair.
 
 
      VII
 
 
                     Unblest distinction! showered on me
                     To bind a lingering life in chains:
                     All that could quit my grasp, or flee,
                     Is gone; – but not the subtle stains
                     Fixed in the spirit; for even here
                     Can I be proud that jealous fear,
                     Of what I was remains.
 
 
      VIII
 
 
                     A Woman rules my prison's key;
                     A sister Queen, against the bent
                     Of law and holiest sympathy,
                     Detains me, doubtful of the event;
                     Great God, who feel'st for my distress,
                     My thoughts are all that I possess,
                     О keep them innocent!
 
 
      IX
 
 
                     Farewell desire of human aid,
                     Which abject mortals vainly court!
                     By friends deceived, by foes betrayed,
                     Of fears the prey, of hopes the sport;
                     Nought but the world-redeeming Cross
                     Is able to supply my loss,
                     My burthen to support.
 
 
      X
 
 
                     Hark! the death-note of the year
                     Sounded by the castle-clock!
                     From her sunk eyes a stagnant tear
                     Stole forth, unsettled by the shock;
                     But oft the woods renewed their green,
                     Ere the tired head of Scotland's Queen
                     Reposed upon the block!
 
ЖАЛОБА МЭРИ, КОРОЛЕВЫ ШОТЛАНДЦЕВ, В КАНУН НОВОГО ГОДА [99]99
  Перевод Г. Иванова


[Закрыть]
 
      I
 
 
                      Луны улыбка! Назвала я
                      Так эту ласку с высоты
                      От той, что теплится, питая
                      Унылых узников мечты,
                      Пронзая тучи светлым оком.
                      В моем бездействии жестоком
                      Мне шлешь упрек безмолвный ты!
 
 
      II
 
 
                      О светлый дар любви Господней,
                      Мне утешенья нет, увы,
                      Сегодня, ночью новогодней,
                      Надежды, отлетели вы.
                      Что впереди? Печаль без меры.
                      Грядущие мгновенья серы,
                      Неумолимы и мертвы.
 
 
      III
 
 
                      А все же этот свет лучистый,
                      Упав в тюрьму, как на сосну,
                      В лесах Шотландии скалистой,
                      Он навещал меня одну,
                      Которую друзья забыли,
                      Иль, плача, здесь со мной делили
                      Свою печаль, свою вину.
 
 
      IV
 
 
                      Сегодня колокольным звоном
                      Вдруг огласится вся страна.
                      Беспечно дремлющим мильонам
                      Людей не будет и слышна
                      Та песня радостного чуда,
                      А я без сна томиться буду,
                      Рыдать и тосковать одна.
 
 
      V
 
 
                      Увы! Рожденной так высоко
                      Упасть так низко с высоты…
                      Когда б мое не знало око
                      Иной на свете красоты,
                      Чем цветики простые в поле,
                      Я б не испытывала боли, —
                      Что, сан мой, придаешь мне ты!
 
 
      VI
 
 
                      Меня, коль правда есть на свете,
                      Прекрасною звала молва,
                      А красота стремится в сети
                      Любви, познав ее едва,
                      И страсть мертвит цветы до срока,
                      И преждевременно жестоко
                      Седеет наша голова.
 
 
      VII
 
 
                      Отличье злое, ты излито,
                      Чтоб жизнь связать цепями мук.
                      Все, чем владела я, – забыто,
                      Все из моих бежало рук.
                      Но, несмотря на все страданья,
                      Ужасней их воспоминанья
                      И прошлого малейший звук.
 
 
      VIII
 
 
                      Владеет женщина ключами
                      Темницы, где влачу я дни,
                      И равнодушными очами
                      Глядит на горести мои.
                      Господь, одно просить я смею,
                      Ведь мысли – все, что я имею,
                      Так в чистоте их сохрани.
 
 
      IX
 
 
                      Прощай, желанье быть спасенной,
                      Которым тешатся рабы.
                      Обманутой и обойденной
                      Игрушке страха и судьбы
                      Один лишь крест остался ныне
                      Усладой в горестной пустыне,
                      Где тщетны слезы и мольбы.
 
 
      X
 
 
                      Внимай! На башне замка четко
                      Удар раздался роковой,
                      Ее глаза блеснули кротко
                      Тем звуком вызванной слезой.
                      Но много лет промчалось мимо,
                      Пока она, тоской томима,
                      На плахе обрела покой.
 

    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю