355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Т. Филимонова » Брак у народов Центральной и Юго-Восточной Европы » Текст книги (страница 21)
Брак у народов Центральной и Юго-Восточной Европы
  • Текст добавлен: 24 сентября 2016, 01:25

Текст книги "Брак у народов Центральной и Юго-Восточной Европы"


Автор книги: Т. Филимонова


Соавторы: Ю. Иванова,Э. Рикман,Л. Маркова,Н. Грацианская,Р. Иванова,О. Ганцкая,А. Анфертьев,М. Кашуба,Н. Красновская

сообщить о нарушении

Текущая страница: 21 (всего у книги 23 страниц)

С понедельника молодая жена символически приступает к своим домашним обязанностям.{639} В прошлом, вероятно, большую роль играло удостоверение в невинности невесты, но литературные данные об этом очень скудны.{640} Известно, однако, что осмотром постели занимался кто-либо из партии жениха. В случае благоприятного результата шли в дом невесты и пировали там. В противном случае, по некоторым данным, в этот день отменялись танцы и другие развлечения.

Между тем существует много данных о том, что должна делать в этот день молодая. Она помогает всем членам своей новой семьи в их утреннем омовении (νιψιμο), целует им руки и готовит завтрак. Исследователи не без основания указывают, что в этих утренних церемониях символизируется раболепная покорность жены мужу и его домашним, характерная для греческой семейной жизни. В некоторых местностях это подчеркивается тем, что молодая моет и целует родным мужа не только руки, но и ноги. В знак прощания с девичеством молодая раздает соседским девочкам золотую канитель из свадебного убора. С этого дня начинаются (и продолжаются всю неделю) испытания молодой на навыки к домашней работе. Специально затевают стряпню, ставят хлебы, бросают веник посреди комнаты – смотрят, будет ли подметать. Если кто-то из старших за обедом говорит: «Хочу пить», она должна встать и подать воды. Иногда в понедельник молодая посещает общественный источник. Идет в сопровождении девочки из мужниного дома, по дороге целует руки всем встречным (это она должна делать в течение 40 дней после свадьбы). Прежде чем набрать воду, бросает в источник деньги. Впрочем, чаще обряд первого посещения источника относится к среде, о чем см. ниже. Возможно, срок зависит от того, сколько времени молодая считается ритуально нечистой (после потери девственности). В пользу такого предположения говорит то, что в некоторых местах посещение источника совершается лишь через неделю после свадьбы, причем в течение этой недели она вообще не выходит из дому, так как ее не должны видеть на улице. В последнем случае затворничество молодой компенсируется тем, что она неделю ходит нарядная, ежедневно меняя платья (на понедельник полагается черное бархатное), и лишь после первого выхода на улицу и посещения источника одевает обычную одежду с фартуком.

В понедельник праздник продолжается, причем в ряде источников этот день характеризуется как самый пьяный и разнузданный.{641} Утверждается, что участники пира обычно не в состоянии продолжать его долее утренней зари во вторник, а нередко он заканчивается и раньше. В других местах, напротив, это праздник для самых близких, которые при этом по-всякому дурачатся (в частности, танцуют, перебросив через плечо подарки невесты). Примерный порядок праздника таков. После полудня родители молодой посещают ее новый дом, затем молодой наносит им ответный визит, а затем идет к кумбару. Между тем компания представителей его партии с музыкой обходит будущих гостей (сперва они приглашают родителей молодой, затем кумбара и только после этого – прочих гостей). Каждый из них должен внести свой вклад в виде пирога, который на севере Греции называют заимствованным из славянских диалектов словом πουγατσα (ср.: болг. погача < итал. focaccia?), подноса с жареным мясом и фляги вина. Молодежь несет эти блюда в дом молодого торжественно и с музыкой. Положено, чтобы расходы кумбара были больше, чем у остальных, и он обычно посылает целиком зажаренного барашка и кувшин вина. Обычно собранной на пир провизии и напитков хватает на всех с избытком, так что остатки их раздаются в порядке благотворительности беднякам. Особым образом маркируется участие в складчине бывшего дома новобрачной. По одним версиям, оно ограничивается тем, что ее мать присылает сласти. В других случаях разыгрывается целое представление, в ходе которого главный повар праздника, вооруженный большим ковшом, вместе с группой помощников осуществляет нападение на отцовский дом молодой и «силой» вынуждает ее родителей выдать необходимые припасы.

В последующие дни продолжаются символические акции, имеющие целью закрепить новый статус молодой:{642} помимо домашних работ, она как бы заново приобщается к общинным ценностям: источнику, общественной печи и, наконец, церкви.

Во вторник, по некоторым данным, отдыхают; в других местах целый ряд церемоний падает и на этот день. На севере Греции новобрачная во вторник дарит по платку каждому из музыкантов, а также делает подарок, называемый там славянским словом δαρος, каждому человеку из партии жениха. В полдень собираются ее ближайшие родичи и помогают изготовить лепешку из рисовой муки и молока. Выглядит это следующим образом. Молодая стоит за столом посреди большой комнаты и формует тесто, а остальные в это время танцуют вокруг нее и время от времени останавливаются, чтобы делать на тесте надрезы монетами. По завершении этой процедуры составляется процессия, которая с музыкой несет лепешку в общественную печь. Вечером готовую лепешку с теми же церемониями несут домой и едят за ужином.

На среду, как уже говорилось выше, обычно приходится посещение источника. Новобрачная идет туда в своем будничном платье одна или в сопровождении двух ближайших родственниц мужа (или своей матери и свекрови). На ярком расшитом коврике, покоящемся на ее левом плече, она несет большой сосуд, держа его правой рукой, заведенной за голову. В некоторых местах один большой сосуд для переноски воды заменяется на два медных кувшина, служащих для умывания. Такие же сосуды несут сопровождающие ее женщины. В эти сосуды предварительно бросают гвоздику, цветы, зерна пшеницы и ячменя, монеты; все это затем опорожняется в источник в качестве умилостивительных жертв его духам. Сосуды моют, наполняют водой, несут ее домой и выливают перед входом. Иногда эту церемонию повторяют трижды, принося воду из трех разных источников. По другим версиям, молодая трижды наполняет сосуд и выливает воду у самого источника, причем, выливая воду в третий раз, сыплет мелкие деньги, тут же подбираемые детьми. Затем, насколько можно понять информатора, несет набранную в четвертый раз воду домой, где все должны ею умыться. В других вариантах обряда воду набирает и несет мальчик, у которого живы оба родителя (в древней Греции такой мальчик назывался αμφιθαλης). Если воду набирать и нести в полном молчании, то это будет «безмолвная вода» (αμιλητο νερο) – весьма ценимое греками магическое средство.

Из других обрядов этого дня характерна церемония с веником, который вручают молодой, и она производит символическую уборку, идя по кругу и при этом как бы кланяясь своей новой семье. При этом ей кидают деньги, и она их сметает. В других местах, впрочем, она ни в коем случае не должна мести пол в течение недели после свадьбы, «чтобы не вымести со свету членов мужниной семьи».{643} Интересна также информация об обряде омовения невесты, имеющем, видимо, целью ее ритуальное очищение после потери невинности. Золовка (κουνιαδα) отводит новобрачную к ее матери, где она и моется. Мать угощает обеих, затем они возвращаются в дом мужа.

В четверг молодая обычно посещает церковь (εκλησιαξεται), что имеет, по-видимому, смысл церковного очищения. Рано утром другие женщины новой семьи (или замужние родственницы) помогают ей причесаться и одеться, а затем ведут молодую в церковь (βγαζουν τη νυφη ’ς την εκκλησια). После утренней службы все возвращаются домой, где устраивается угощение. В других местах эта церемония приурочена к воскресенью, причем молодая продолжает считаться до некоторой степени ритуально нечистой: во всяком случае, в это воскресенье она еще не имеет права целовать иконы.

К пятнице (иногда к воскресенью) приурочивается важнейший ритуал послесвадебного цикла, называемый «возвращением» (επιστροφια, επιστροφικια), «переворотом» (απογυρισμα), «второй свадьбой» или «противосвадьбой» (αντιγαμος, αντιχαρα).{644} Речь идет о празднике в родном доме молодой, сопровождающемся пиром, иногда не менее богатым, чем собственно свадебный, и особыми песнями. Правда, находящиеся в нашем распоряжении данные о составе участников довольно скудны; ясно только, что при нем родителей новобрачной посещали не одни молодые, но и родня жениха. Но сперва молодая одна идет в отцовский дом, где мать моет ей голову водой, настоенной на желтых цветах и листьях грецкого ореха. Затем уже приходит жених, а после пира молодые остаются ночевать в этом доме и проводят там следующий день. В воскресенье в полдень за ними приходит отец молодого и другие ближайшие родственники обоего пола.

После посещения дома молодой другие родственники с обеих сторон поочередно приглашают молодых в гости, угощают их и делают разнообразные подарки молодой (платье, посуду, даже мелкий рогатый скот). Но свадебный цикл в строгом смысле слова завершается пиром у кумбара,{645} который принимает у себя и партию жениха, и партию невесты. Там тоже поются особые песни и происходит обмен подарками. Справляется этот праздник обычно через неделю после «возвращения».

Несмотря на завершение свадебного цикла, особый общественный статус, особенно в отношении обрядовой жизни села, сохраняется молодыми еще по крайней мере в течение года. Новобрачная должна, в частности, соблюдать ряд запретов.{646} Ей нельзя видеть мертвеца, так как это приведет к смерти кого-нибудь в ее новом доме, и присутствовать на чужой свадьбе – это может быть губительно для тех новобрачных – ее присутствие вызовет их разлуку через развод или смерть одного из них.

Специального рассмотрения требуют правила поведения молодой по отношению к мужу и его родным.{647} Невестка должна мыть ноги свекру или старшему брату мужа. Если муж приказывает жене что-либо принести, она не отдает ему в руки принесенную вещь, но кладет ее около него, а сама отходит в сторону. До появления первого ребенка она вообще должна вести себя как можно более скромно, не смотреть свекру в лицо и преимущественно отвечать на задаваемые ей вопросы, но не начинать разговор самой. Впрочем, в прошлом существовал полный запрет для молодой говорить в присутствии родственников мужа, к сожалению мало описанный в литературе. В случае необходимости она должна была прибегать либо к языку жестов, либо шептать на ухо золовке или детям то, что хотела сказать, а те уже повторяли ее слова вслух. Срок такого молчания был от десяти дней до трех месяцев, после чего свекор или свекровь, получив особый подарок или без оного, разрешали ей говорить в своем присутствии. Строгие запреты налагаются на обращение по имени между молодой и членами ее новой семьи, причем муж и жена не могут называть друг друга по имени даже наедине (этот запрет, впрочем, как и вышеперечисленные, в XX в. быстро уходит в прошлое). К молодой все обращаются словом νυφη (восходит к др. – греч. νυμφη), означающим и невесту, и новобрачную, и невестку, и сноху. Она же обращается к свекру словом πατερα (зв. пад. от πατερας – отец), к свекрови – μητερα – мать, к мужу и его старшим братьям (младших можно называть по имени) – αφεντι (зв. пад. от αφέντης – господин, слово турецкого происхождения), к сестрам мужа (и старшим, и младшим) – κυρα, κερα, κυρατσα (из др. – греч. κυρια – госпожа). Последняя форма употребительна и по отношению к ятрови независимо от ее возраста. При разговоре о своем муже молодая называет его в третьем лице – εκεινος – он. По некоторым данным, после рождения первого ребенка они называют друг друга в третьем лице «отец ребенка», «мать ребенка».

В традиционной греческой патриархальной семье обособление новобрачной пары определялось только тем, что каждой из них отводилась отдельная комната, в которой, в частности, молодая хранила свое приданое,{648} которое, как указывалось выше, не переходило полностью в распоряжение семьи мужа. В остальном расширенная семья функционировала как единое целое, что является, по-видимому, наследием древней Греции, восходящим, в свою очередь, к индоевропейской эпохе. Эта форма семьи, хотя и подверглась определенным изменениям в период османского владычества, в основном продолжала господствовать вплоть до достижения Грецией независимости и даже частично возродилась после ликвидации чифтликов. В дальнейшем, начиная с 30-х годов XX в., в контексте общих социальных перемен наблюдается интенсивный процесс распада патриархальной семьи. Вместе с ней уходят в прошлое и описанные обычаи и ритуалы, структурно с нею связанные. Но динамика их исчезновения еще не описана, и весь процесс в целом ждет своего исследователя.



Resumé


Les auteurs de cette étude ont pour but de décrire et d’analiser des modes traditionnels de nouer les liens du mariage en Europe Centrale et celle du Sud-Est. Le travail porte sur une période du XIXème et du début XXème siècle. Le livre comprend une l’Introduction et huit châpitres dont chacun est consacré à un seul peuple ou aux groupes des peoples d’un seul pays de la région étudiée: aux Polonais, aux Sorbs, aux peuples de la Tchécoslovaquie et de la Jougoslavie, aux Bulgares, aux Roumains, aux Albanais et aux Grecs. Le principe commun de la description est observé dans tous les chapitres faisant possible une comparaison des matèriaux.

Les auteurs soulignent la dépendance des formes de mariage et des coutumes correspondantes du niveau de dèveloppement des relations socio-èconomiques. Des phénomenes, tels par exemple, que la participation de la commune aux cèrèmonies nuptiales, la quasi-parenté, les associations des groupes d’âge, le choix du conjoint selon les principes d’endogamie sociale et locale, – ne se sont pas conservés au même degré chez les peuples divers de l’Europe Centrale et celle du Sud-Est.

D’une façon générale la demande en mariage et les fiançailles précédaient la noce. Bien qu’une grande variabilité des formes de ces actes existe en divers pays et chez les peuples différents, leur sens est le même: le choix définitif du conjoint et l’annonciation publique de ce fait, aussi bien que contrat de mariage en vue d’assistance materielle aux futurs epoux est conclu. Les soi-disant «mariages par enlèvement» étaient très rares. Pendant la noce, qui prend la place centrale dans le cycle nuptial, l’union maritale était sanctifiée et legalisée par les actions de trois categories: par la trasition populaire, par la bénédiction ecclésiastique, et par l’enrégistrement civil. On observe divers combinaisons de ces actions chez les peuples en question, quoique la celebration d’un mariage selon la tradition populaire restât pratiquement l’essentielle.

Les cèrèmonies de l’après-noces fixaient le nouvel statut des époux et l’adoption d’un nouvel membre à la commune, affermissaient les liens d’affinité entre les deux families et entre les groupes plus larges.

Dans le livre, l’accent est mis sur le caractère multilinéaire et polyfonctionnel du complèxe nuptial. Les auteurs décrivent les actions, symboles, formules verbales qui tirent leur origine des époques différentes et reflètent des idèes sociales, juridiques, morales, ethiques, et religieuses des peuples de la même époque.

Les particularités ethno-culturelles des peuples etudiés sont revelées par l’art plastique appliqué, la chanson et la danse populaires.

La tendance générale du développement du rite nuptial est formulée, dans le livre comme suit: tandis que les cérémonies matrimoniaux et symboles traditionnels se sont conservé, ils ont perdu leur ancienne signification fonctionnelle.

Summary

The authors of this book describe and analyse various forms of contracting marriage in Central and South-Eastern Europe during the XlXth and early XXth century. Some peoples are viewed within modern State boundaries.

The book consists of an Introduction and eight chapters each dedicated to the people (or peoples) of some European country: the Poles, the Sorbs, the peoples of Czechoslovakia and of Yugoslavia, the Bulgarians, the Roumanians, the Albanians, and the Greeks, a common principle of description being observed in all the chapters facilitating the comparison of the material.

The authors point out the dependence of marriage contracting forms and attendant usages on the level of socio-economic relations development. Such phenomena, as participation of the community in contracting of a marriage union of its members, quasi-kinship, age-gender associations, the choice of the marriage partner based on principles of social and local endogamy, survived to a variable extent with the peoples of Central and South-Eastern Europe.

As a rule, match-making and engagement preceded the wedding. Though a great variability of the forms of these acts exists in different countries and with different peoples, their meaning is common: the choice of the marriage partner has been accomplished and this fact is subject to broad announcement, as well as an agreement on material provisions for the future marriage union is meant to have been achieved. Marriages without match-making and «marriages by abduction» were more rare.

The wedding ceremony is the central element of the whole wedding cycle, by which the marriage union was sanctified and legalized through three kinds of procedure: traditional custom, church wedding and civil registration. Though these procedures occured with the peoples under study in different combinations, celebration of a wedding according to custom remained the most essential element.

Post-wedding ceremonies fixed the new social status of the newlyweds, the adoption of a new member into the community, as well as the mutual ties between the two affined families and even larger groups.

It is stressed in the book that the wedding complex is multilinear and polyfunctional. The authors describe actions, symbols, verbal formulae, that take their origins at different epochs and reflect the social, legal, moral, ethical, and religious views of the people of those times.

The ethno-cultural peculiarities of the peoples under study are revealed through popular applied fine arts and musical folklore (e. g. popular dance and song).

The following tendency of the development of the wedding ritual is shown in the book: though traditional actions and symbols were preserved, their functional meaning was undergoing change.

Resümée

Im vorliegenden Buch bringt das Autorenkollektiv die Schilderung und Analyse verschiedener Eheschliessungformen im Mittel– und Südosteuropa. Etliche Völker werden im Rahmen der Staatsgrenzen der gegenwärtigen Länder betrachtet. Die chronologischen Rahmen der Studie umfassen das XIX. – Anfang des XX. Jhs.

Das Buch besteht aus einer Einleitung und acht Kapiteln, jedes von denen sich auf ein Volk (oder Völker) eines europäischen Landes bezieht: Polen, Sorben, Völker der Tschechoslowakei und Jugoslawiens, Bulgaren, Rumänen, Albaner und Griechen. Alle Kapitel sind nach einem einheitlichen Prinzip verfasst, was eine Vergleichung des dargelegten Materials ermöglicht.

Verfasser weisen auf den Zusammenhang zwischen den Ehescliessungformen und dem Entwicklungsniveau der sozial-ökonomischen Verhältnisse hin. Solche Erscheinungen, wie die Anteilnahme der Gemeinde an der Eheschliessung ihrer Mitglieder, die künstliche Verwandschaft, Alters– und Geschlechtsvereine, die Auswahl des Ehepartners auf Grund von Prinzipien der sozialen und lokalen Endogamie erhielten sich bei den Völkern von Mittel– und Südosteuropa nicht gleichermassen.

Der eigentlichen Hochzeit gingen in der Regel die Brautwerbung, und Verlobung voran. Bei grosser Variabilität bei verschiedenen Völkern gibt es nur einen Sinn dieser Aktionen, u. z. die Vollendung der Auswahl des Ehepartners und seine weite Kundgebung und der Vertrag über die materielle Existenzgrundlage des künftigen Ehebündnisses. Seltener schloss man Ehen ohne Freirei – das sind sogennante «Raubehe» und «Brautrauh» u. a.

Die eigentliche Hochzeit stellt das zentrale Moment des ganzen Hochzeitszyklus dar, wenn das Ehebündnis geheiligt und mit den Aktionen von drei Kategorien verankert wurde – mit dem traditionellen Brauch, der kirchlichen Trauung und der Zivilregistrierung. Obwohl diese Aktionen bei den untersuchenden Völkern verschiedenweise miteinander sich vereinnigten, galt in der Lebenspraxis die Hochzeit nach den Bräuchen als wiechtigste Aktion.

Die Bräuche nach der Hochzeit verankerten den neuen sozialen Status der Eheschliessenden, die Einnahme des neuen Mitgliedes in die Gemeinde und die gegenseitigen Beziehungen zwischen zwei sich verschwägerten Familien und weiteren Menschengemeinschaften.

Im Buch wird eine Mannigfaltigkeit des Inhalts und der Funktionen des Hochzeitskomplexes hervorgehoben, werden Brauchhandlungen, Symbole, Verbalformeln geschildert, deren Entstehung auf verschiedene Epochen zurückreicht. Sie reflektieren soziale, rechtliche, sittlich-ethische, religiöse Vorstellung der Menschen dieser Epochen.

Die ethnokulturellen Besonderheiten der untersuchenden Völker werden durch die angewandte bildende Kunst und Lied– und Tanzschaffen erhellt.

Im Buch werden Tendenzen der Entwicklung des Hochzeitsbrauchtums verdeutlicht: bei der Erhaltung der traditionellen Handlungen und Symbole veränderte sich ihre Auffassung und funktionale Bedeutung.



    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю