355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Гийом Аполлинер » Мост Мирабо » Текст книги (страница 7)
Мост Мирабо
  • Текст добавлен: 5 октября 2016, 20:27

Текст книги "Мост Мирабо"


Автор книги: Гийом Аполлинер


Жанр:

   

Поэзия


сообщить о нарушении

Текущая страница: 7 (всего у книги 8 страниц)

ОБЛАЧНОЕ ВИДЕНИЕ
 
Помнится накануне четырнадцатого июля
Во второй половине дня часам к четырем поближе
Я из дому вышел в надежде увидеть уличных акробатов
 
 
Смуглолицые от работы на свежем воздухе
Они попадаются ныне куда как реже
Чем когда-то в дни моей юности в прежнем Париже
Теперь почти все они бродят где-то в провинции
 
 
Я прошел до конца бульвар Сен-Жермен
И на маленькой площади между церковью Сен-Жермен-де-Пре и памятником Дантону
Я увидел уличных акробатов
 
 
Толпа молчаливо стояла и безропотно выжидала
Я нашел местечко откуда было все видно
Две огромные тяжести
Как бельгийские города которые русский рабочий из Лонгви приподнял над головой
Две черные полые гири соединенные неподвижной рекой
Пальцы скатывающие сигарету что как жизнь и горька и сладка
 
 
Засаленные коврики лежали на мостовой в беспорядке
Коврики чьи складки уже не разгладить
Коврики все сплошь цвета пыли
На которых застыли грязные желто-зеленые пятна
Как мотив неотвязный
 
 
Погляди-ка на этого типа он выглядит жалко и дико
Пепел предков покрыл его бороду пробивающейся сединой
И в чертах вся наследственность явлена как улика
Он застыл он о будущем грезит наивно
Машинально вращая шарманку что дивно
И неспешно бормочет и глухо вздыхает порою
И захлебывается поддельной слезою
 
 
Акробаты не шевелились
На старшем было трико надето того розовато-лилового цвета который на щечках юницы свидетельствует о скорой чахотке
 
 
Это цвет который таится в складках рта
Или возле ноздрей
Это цвет измены
 
 
У человека в трико на спине проступал
Гнусный цвет его легких лилов и ал
 
 
Руки руки повсюду несли караул
 
 
А второй акробат
Только тенью своей был прикрыт
Я глядел на него опять и опять
Но лица его так и не смог увидать
Потому что был он без головы
 
 
Ну а третий с видом головореза
Хулигана и негодяя
В пышных штанах и носках на резинках по всем приметам
Напоминал сутенера за своим туалетом
 
 
Шарманка умолкла и началась перебранка
Поскольку на коврик из публики бросили только два франка да несколько су
Хотя оговорено было что их выступление стоит три франка
 
 
Когда же стало понятно что больше никто ничего на коврик не кинет
Старший решил начать представление
Из-под шарманки вынырнул мальчик крошечный акробат одетый в трико все того же розоватого легочного цвета
С меховой опушкой на запястьях и лодыжках
Он приветствовал публику резкими криками
Бесподобно взмахивая руками
Словно всех был готов заключить в объятья
 
 
Потом он отставил ногу назад и преклонил колено
И четырежды всем поклонился
А когда он поднялся на шар
Его тонкое тело превратилось в мотив столь нежный что в толпе не осталось ни одной души равнодушной
Вот маленький дух вне плоти
Подумал каждый
И эта музыка пластики
Заглушила фальшивые лязги шарманки
Которые множил и множил субъект с лицом усеянным пеплом предков
 
 
А мальчик стал кувыркаться
Да так изящно
Что шарманка совсем умолкла
И шарманщик спрятал лицо в ладонях
И пальцы его превратились в его потомков
В завязь в зародышей из его бороды растущих
Новый крик алокожего
Ангельский хор деревьев
Исчезновение ребенка
 
 
А бродячие акробаты над головами гири крутили
Словно из ваты гири их были
 
 
Но зрители их застыли и каждый искал в душе у себя ребенка
О эпоха о век облаков
 
IL PLEUT

ДОЖДЬ[57]57
  В оригинале это стихотворение – каллиграмма (идеограмма, «рисованное стихотворение»). В настоящем издании приводятся переводы еще двух каллиграмм – «Зарезанная голубка и фонтан» и «Наводка».


[Закрыть]
 
Дождь женских голосов льет в памяти моей как из небытия
 
 
То каплями летишь из прошлого ты волшебство далеких встреч
 
 
И вздыбленные облака стыдят вселенную всех раковин ушных
 
 
Прислушайся к дождю быть может это старой музыкою плачут презрение и скорбь
 
 
Прислушайся то рвутся узы что тебя удерживают на земле и небесах
 
FUM?ES
 
Et tandis que la guerre
Ensanglante la terre
Je hausse les odeurs
Pr?s des couleurs-saveurs
 

 
Des fleurs ? ras du sol regardent par bouff?es
Les boucles des odeurs par tes mains d?coiff?es
Mais je connais aussi les grottes parfum?es
O? gravite l'azur unique des fum?es
O? plus doux que la nuit et plus pur que le jour
Tu t'?tends comme un dieu fatigu? par l'amour
Tu fascines les flammes
Elles rampent ? tes pieds
Ces nonchalantes femmes
Tes feuilles de papier
 
ДЫМЫ
 
И покуда война
Кровью обагрена
Вкус описав и цвет
Запах поет поэт
 

 
Как букли запахов ерошит вихрь цветы
И эти локоны расчесываешь ты
Но знаю я один благоуханный кров
Под ним клубится синь невиданных дымов
Под ним нежней чем ночь светлей чем день бездонный
Ты возлежишь как бог любовью истомленный
Тебе покорно пламя-пленница
И ветреные как блудницы
К ногам твоим ползут и стелятся
Твои бумажные страницы
 
LA COLOMBE POIGNARD?E ET LE JET D'EAU

ЗАРЕЗАННАЯ ГОЛУБКА И ФОНТАН[58]58
  В каллиграмме перечисляются друзья Аполлинера, призванные в армию и ушедшие на фронт.


[Закрыть]
 
Зарезаны нежные образы
Эти губы что так цвели
Миа Марей
Иетта Лори
Анни и Мари
где вы
о юные девы
но
возле фонтана
что бьет из земли
и плачет и стонет смотри
голубка трепещет до самой зари
 
 
Воспоминанья боль моя
Где вы теперь мои друзья
Взлетает память в небосвод
А ваши взоры здесь и вот
С печалью тают в дреме вод
Где Брак [59]59
  Брак Жорж (1882–1963) – французский художник, один из основателей кубизма.


[Закрыть]
Жакоб [60]60
  Жакоб Макс (1876–1944) – французский поэт и художник, с 1904 г. – один из самых близких друзей Аполлинера.


[Закрыть]
а где твой след
Дерен [61]61
  Дерен – см. примеч. к стихотворению «Розамунда».


[Закрыть]
с глазами как рассвет
Где вы Дализ [62]62
  Дализ Рене (наст, имя Рене Дюпюи, 1879–1917) – друг детства Аполлинера, морской офицер, впоследствии журналист и писатель. Получив известие о гибели Дализа на фронте 7 мая 1917 года, Аполлинер откликнулся на это известие большой статьей, в которой, в частности, вспоминал об их детской дружбе, начавшейся в 1892 г., в шестом классе коллежа Сен-Шарль в Монако, где они «все уроки проводили за игрой в солдатики» (III, 256). Памяти «самого давнего», как он неоднократно подчеркивал, из своих друзей Аполлинер посвятил книгу стихов «Каллиграммы».


[Закрыть]
Бийи [63]63
  Бийи Андре (1882–1971) – писатель, журналист, литературовед, один из создателей журнала «Les Soir?e de Paris», в котором печатался Аполлинер; близкий друг поэта, оставивший о нем пространные воспоминания.


[Закрыть]
Рейналь [64]64
  Рейналь – см. примеч. к стихотворению «Дом мертвых».


[Закрыть]

О звук имен плывущий вдаль
Как эхо в церкви как печаль
Кремниц [65]65
  Кремниц, Морис (1875–1935) – поэт и прозаик.


[Закрыть]
был добровольцем он
Исчез как все о звук имен
Полна душа моя тоской
Фонтан рыдает надо мной
 
 
Все те что призваны пожалуй ушли на север воевать
Все ближе ночь О море крови
И олеандр цветет опять цветок войны кроваво-алый
 
RECONNAISSANCE

A Mademoiselle P…


 
Un seul bouleau cr?pusculaire
P?lit au seuil de l'horizon
O? fuit la mesure angulaire
Du coeur ? l'?me et la raison
 
 
Le galop bleu des souvenances
Traverse les lilas des yeux
 
 
Et les canons des indolences
Tirent mes songes vers
les
cieux
 
РЕКОГНОСЦИРОВКА

Мадмуазель П…[66]66
  Стихотворение посвящено Мадлен Пажес.


[Закрыть]


 
Вдали где свет пошел на убыль
Береза гаснет и по ней
Всего верней измерить угол
Меж сердцем и душой моей
 
 
Как тень скользят воспоминанья
Сквозь мглу сирени сквозь глаза
 
 
Вот-вот и жерла ожиданья
Исторгнут
грезы
в небеса
 
VIS?E

A Madame Rene Berthier

НАВОДКА[67]67
  10 июня 1915 г., посылая эту каллиграмму Мадлен Пажес, Аполлинер писал в сопроводительном письме, что «из-за соображений учтивости» посвящает ее невесте своего сотоварища по военной службе, литератора Рене Бертье. (I-а, 1093). В книге «Слоняясь по двум берегам», опубликованной в 1918 г., Аполлинер упоминал, что Бертье был организатором в Тулоне литературной группы под названием «Грани», а также с похвалой отзывался о его стихах (III, 21).


[Закрыть]

Мадам Рене Бертье


 
Зеландия перевод квиток вишневого цвета
Легенды новых времен выквакивают пулеметы
Свобода люблю тебя ты бодрствуешь в подземельях
Серебрянострунная арфа о моя музыка дождь
Деньги мой тайный враг раны монет под солнцем
Ракета как ясновидица грядущее разъясняет
Слышишь плещется Слово неуловимой рыбой
И города сдаются каждый в свой черед
Бог примеряет небо как голубую маску
Война аскеза и кротость отвлечение отстраненье
Ребенок с обрубками рук среди орифламм и роз
 
F?TE

A Andr? Rouveyre


 
Feu d' artifice en acier
Qu'il est charmant cet ?clairage
Artifice d'artificier
M?ler quelque gr?ce au courage
 
 
Deux fusants
Rose ?clatement
Comme deux seins que l'on d?grafe
Tendent leurs bouts insolemment
IL SUT AIMER quelle ?pitaphe
 
 
Un po?te dans la for?t
Regarde avec indiff?rence
Son revolver au cran d'arr?t
Des roses mourir d'esp?rance
 
 
Il songe aux roses de Saadi
Et soudain sa t?te se penche
Car une rose lui redit
La molle courbe d'une hanche
 
 
L'air est plein d'un terrible alcool
Filtre des ?toiles mi-closes
Les obus caressent le mol
Parfum nocturne o? tu reposes
Mortification des roses
 
ПРАЗДНИК

Андре Руверу[68]68
  Рувер Андре (1879–1962) – художник, писатель и журналист, друг Аполлинера. Впоследствии начало «Праздника» было использовано поэтом в одном из «Посланий к Лу» (LXXVI, Воинские розы).


[Закрыть]


 
Огонь взметенный в облака
Невиданной иллюминацией
О порыв подрывника
Отвага смешанная с грацией
 
 
Мрак обагрив
Двух роз разрыв
Две груди вдруг увидел въяве я
Два дерзкие соска узрев
УМЕЛ ЛЮБИТЬ вот эпитафия
 
 
Поэт в лесу он одинок
Глядит без страха и угрозы
На взведенный свой курок
С надеждой умирают розы
 
 
О сад Саади[69]69
  Саади (между 1203 и 1210–1292) – персидский поэт, автор книги «Гулистан» («Розовый сад», 1258).


[Закрыть]
сколько грез
И роз Поэт стоит в унынии
Напоминает абрис роз
Двух бедер бархатные линии
 
 
Настойка воздуха полна
Сквозь марлю сцеженными звездами
В ночи снарядам не до сна
Ласкают мглу где спишь ты в роздыми
Плоть роз умерщвлена
 
LES SAISONS
 
C'?tait un temps b?ni nous ?tions sur les plages
Va-t'en de bon matin pieds nus et sans chapeau
Et vite comme va la Iangue d'un crapaud
L'amour blessait au coeur les fous comme les sages
 
 
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait militaire
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait artiflot
A la guerre
 
 
C'?tait un temps b?ni Le temps du vaguemestre
On est bien plus serr? que dans les autobus
Et des astres passaient que singeaient les obus
Quand dans la nuit survint la batterie ?questre
 
 
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait militaire
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait artiflot
A la guerre
 
 
C'?tait un temps b?ni Jours vagues et nuits vagues
Les marmites donnaient aux rondins des cagnats
Quelque aluminium о? tu t'ing?nias
A limer jusqu'au soir d'invraisemblables bagues
 
 
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait militaire
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait artiflot
A la guerre
 
 
C'?tait un temps b?ni La guerre continue
Les Servants ont lim? la bague au long des mois
Le Conducteur ?coute abrit? dans les bois
La chanson que r?p?te une ?toile inconnue
 
 
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait militaire
As-tu connu Guy au galop
Du temps qu'il ?tait artiflot
A la guerre
 
ВРЕМЕНА ГОДА
 
Святые времена Прозрачным утром ранним
Простоволосые босые наугад
Мы шли под кваканье снарядов и гранат
Глупец или мудрец любовью всякий ранен
 
 
Ты помнишь Ги как на коне
Он мчался в орудийных громах
Ты помнишь Ги как на коне
Таскал он пушку на войне
Вот был не промах
 
 
Святые времена Конверт солдатской почты
Грудь сдавливал сильней чем в давке городской
Снаряд сгорал вдали падучею звездой
Гром конных батарей перемогал всю ночь ты
 
 
Ты помнишь Ги как на коне
Он мчался в орудийных громах
Ты помнишь Ги как на коне
Таскал он пушку на войне
Вот был не промах
 
 
Святые времена В землянке спозаранку
Из алюминиевой ручки котелка
Сгибал и шлифовал колечко ты пока
Вновь наступала ночь и мрак вползал в землянку
 
 
Ты помнишь Ги как на коне
Он мчался в орудийных громах
Ты помнишь Ги как на коне
Таскал он пушку на войне
Вот был не промах
 
 
Святые времена Война все длится длится
Солдат свое кольцо шлифует день за днем
И слышит командир как в сумраке лесном
Спешит простой напев с ночной звездою слиться
 
 
Ты помнишь Ги как на коне
Он мчался в орудийных громах
Ты помнишь Ги как на коне
Таскал он пушку на войне
Вот был не промах
 
LA GR?CE EXIL?E
 
Va-t'en va-t'en mon arc-en-ciel
Allez-vous-en couleurs charmantes
Cet exil t'est essentiel
Infante aux ?charpes changeantes
 
 
Et l'аrс-en-ciel est exil?
Puisqu'on exile qui l'irise
Mais un drapeau s'est envol?
Prendre ta place au vent de bise
 
ИЗГНАННАЯ БЛАГОДАТЬ[70]70
  Это стихотворение, открывающее один из разделов книги под названием «Зарницы перестрелки», а также последующие шесть стихотворений (в настоящем издании также переведены из них «Найденная прядь», «Бивачные огни», «Нетерпение сердец» и «Прощание всадника») составляют общий цикл, посвященный Мари Лорансен. Этот цикл под названием «Захлопнутый медальон» был послан Аполлинером 20 августа 1915 года писательнице Луизе Фор-Фавье (1871–1961), знакомой Аполлинера, для передачи его Мари.


[Закрыть]
 
Оставь покинь свои края
Исчезни радуга запретная
Изгнанье вот судьба твоя
Моя инфанта семицветная
 
 
Ты изгнана как изгнан тот
Кто украшал тебя бывало
И лишь трехцветный флаг встает
Под ветром там где ты вставала
 
LA BOUCLE RETROUV?E
 
Il retrouve dans sa m?moire
La boucle de cheveux ch?tains
T'en souvient-il ? n'y point croire
De nos deux ?tranges destins
 
 
Du boulevard de la Chapelle
Du joli Montmartre et d'Auteuil
Je me souviens murmure-t-elle
Du jour о? j'ai franchi ton seuil
 
 
Il у tomba comme un automne
La boucle de mon souvenir
Et notre destin qui t'?tonne
Se joint au jour qui va finir
 
НАЙДЕННАЯ ПРЯДЬ
 
Найдется в памяти потеря
Прядь русая волос твоих
И вспомнит он почти не веря
Что помнишь ты о нас двоих
 
 
Она в ответ я помню много
О том далеком дне о той
Дороге к твоему порогу
Бульвар Шапель Монмартр Отёй
 
 
Подобно осени туманным
Воспоминаньем канет прядь
Туда где нашим судьбам странным
Предрешено как день сгорать
 
LES FEUX DU BIVOUAC
 
Les feux mouvants du bivouac
?clairent des formes de r?ve
Et le songe dans l'entrelacs
Des branches lentement s'?l?ve
 
 
Voici les d?dains du regret
Tout ?corch? comme une fraise
Le souvenir et le secret
Dont il ne reste que la braise
 
БИВАЧНЫЕ ОГНИ
 
Дрожат бивачные огни
И наши сны от их подсветки
Живым видениям сродни
Всплывают медленно сквозь ветки
 
 
Как земляника по полям
Раздавлена до крови жалость
И память с тайной пополам
В золе дымящейся смешалась
 
TOURBILLON DE MOUCHES
 
Un cavalier va dans la plaine
La jeune fille pense ? lui
Et cette flotte a Mytil?ne
Le fil de fer est l? qui luit
 
 
Comme ils cueillaient la rose ardente
Leurs yeux tout ? coup ont fleuri
Mais quel soleil la bouche errante
A qui la bouche avait souri
 
НЕТЕРПЕНИЕ СЕРДЕЦ
 
Там всадник скачет по равнине
А дева думает о нем
Весь мир опутан и поныне
Античным пламенным дождем
 
 
Они сорвали розу сердца
И расцвели глаза в ответ
И никуда губам не деться
От жарких губ Да будет свет
 
L'ADIEU DU CAVALIER
 
Ah Dieu! que la guerre est jolie
Avec ses chants ses longs loisirs
Cette bague je l'ai polie
Le vent se m?le ? vos soupirs
 
 
Adieu! voici le boute-selle
Il disparut dans un tournant
Et mourut l?-bas tandis qu'elle
Riait au destin surprenant
 
ПРОЩАНИЕ ВСАДНИКА
 
Простите! на войне бывают
Свои досуги песни смех
Под ветром ваши вздохи тают
Ваш перстень мне милей утех
 
 
Прощайте! снова раздается
Приказ в седло во тьме ночной
Он умер а она смеется
Над переменчивой судьбой
 
DANS L'ABRI-CAVERNE
 
Je me jette vers toi et il me semble aussi que tu te jettes vers moi
Une force part de nous qui est un feu solide qui nous soude
Et puis il у a aussi une contradiction qui fait que nous ne pouvons nous apercevoir
En face de moi la paroi de craie s'effrite
Il у a des cassures
De longues traces d'outils traces lisses et qui semblent ?tre faites dans de la st?arine
Des coins de cassures sont arrach?s par le passage des types de ma pi?ce
Moi j'ai ce soir une ?me qui s'est creus?e qui est vide
On dirait qu'on у tombe sans cesse et sans trouver de fond
Et qu'il n'y a rien pour se raccrocher
Ce qui у tombe et qui у vit c'est une sorte d'?tres laids qui me font mal et qui viennent de je ne sais о?
Oui je crois qu'ils viennent de la vie d'une sorte de vie qui est dans l'avenir dans l'avenir brut qu'on n'a pu encore cultiver ou ?lever ou humaniser
Dans ce grand vide de mon ?me il manque un soleil il manque ce qui ?claire
C'est aujourd'hui c'est ce soir et non toujours
Heureusement que ce n'est que ce soir
Les autres jours je me rattache ? toi
Les autres jours je me console de la solitude et de toutes les horreurs
En imaginant ta beaut?
Pour l'?lever au-dessus de l'univers extasi?
Puis je pense que je l'imagine en vain
Je ne la connais par aucun sens
Ni m?me par les mots
Et mon go?t de la beaut? est-il donc aussi vain
Existes-tu mon amour
Ou n'es-tu qu'une entit? que j'ai cr??e sans le vouloir
Pour peupler la solitude
Es-tu une de ces d?esses comme celles que les Grecs avaient dou?es pour moins s'ennuyer
Je t'adore ? ma d?esse exquise m?me si tu n'es que dans mon imagination
 
В ОКОПЕ
 
Я бросаюсь к тебе ощущая что ты метнулась навстречу ко мне
Нас бросает друг к другу сила огня сплавляя тебя и меня
И тут вырастает меж нами то отчего ты не можешь увидеть меня а я тебя
Я лицом утыкаюсь в излом стены
Осыпается известняк
На котором остались следы лопат эти гладкие ровные срезы лопат будто не в глине а в стеарине
А движенья солдат моего расчета сбили скруглили углы
У меня в этот вечер душа подобна пустому окопу
Бездонная яма в которую падаешь падаешь падаешь без конца
И не за что уцепиться
И в бездонном паденье меня окружают чудовища
Бог весть откуда и рвущие сердце
Эти монстры я думаю детища жизни особого рода жизни исторгнутой будущим тем черновым все еще не возделанным низким и пошлым грядущим
Там в бездонном окопе души нет ни солнца ни искорки света
Это только сегодня этим вечером только сегодня
К счастью только сегодня
Ибо в прочие дни я с тобой ты со мной
Ибо в прочие дни я могу в одиночестве в этих кошмарах
Утешаться твоей красотой
Представляя ее предъявляя ее восхищенной вселенной
А потом я опять начинаю твердить себе все мол впустую
Для твоей красоты не хватает мне чувства
И слов
Оттого и бесплоден мой вкус мой порыв к красоте
Существуешь ли ты
Или просто я выдумал нечто и вот называю любовью
То чем я населяю свое одиночество
Может так же ты мною придумана как те богини которых себе в утешенье придумали греки
О богиня моя обожаю тебя даже если твой образ всего лишь придумал и я
 
FUS?E
 
La boucle des cheveux noirs de ta nuque est mon tr?sor
Ma pens?e te rejoint et la tienne la croise
Tes seins sont les seuls obus que j'aime
Ton souvenir est la lanterne de rep?rage qui nous sert ? pointer la nuit
 
 
En voyant la large croupe de mon cheval j'ai pens? ? tes hanches
 
 
Voici les fantassins qui s'en vont ? l'arri?re en lisant un journal
 
 
Le chien du brancardier revient avec une pipe dans sa gueule
 
 
Un chat-huant ailes fauves yeux ternes gueule de petit chat et pattes de chat
 
 
Une souris verte file parmi la mousse
 
 
Le riz a br?l? dans la marmite de campement
?a signifie qu'il faut prendre garde ? bien des choses
 
 
Le m?gaphone crie
Allongez le tir
 
 
Allongez le tir amour de vos batteries
 
 
Balance des batteries lourdes cymbales
Qu'agitent les ch?rubins fous d'amour
En l'honneur du Dieu des Arm?es
 
 
Un arbre d?pouill? sur une butte
 
 
Le bruit des tracteurs qui grimpent dans la vall?e
 
 
О vieux monde du XIXе si?cle plein de hautes chemin?es si belles et si pures
 
 
Virilit?s du si?cle о? nous sommes
О canons
 
 
Douilles ?clatantes des obus de 75
Carillonnez pieusement
 
ФЕЙЕРВЕРК
 
Мое сокровище черный локон твоих волос
Моя мысль спешит за тобой а твоя навстречу моей
Единственные снаряды которые я люблю это груди твои
Память твоя сигнальный огонь чтобы выследить цель в ночи
 
 
Глядя на круп моей лошади я вспоминаю бедра твои
 
 
Пехота откатывается назад читает газету солдат
 
 
Возвращается пес-санитар и в пасти чью-то трубку несет
 
 
Лесная сова рыжеватые крылья тусклые глазки кошачья головка и лапки кошки
 
 
Зеленая мышь пробегает во мху
 
 
Привал в котелке подгорает рис
Это значит в присмотре нуждается многое в мире
 
 
Орет мегафон
Продолжайте огонь
 
 
Продолжайте любовь батарей огонь
 
 
Батареи тяжелых орудий
Безумные херувимы любви
Бьют в литавры во славу Армейского Бога
 
 
На холме одинокое дерево с ободранною корой
 
 
В долине буксуют в глине ревущие тягачи
 
 
О старина XIX век мир полный высоких каминных труб столь прекрасных и столь безупречных
 
 
Возмужалость нашего века
Пушки
 
 
Сверкающие гильзы снарядов 75-го калибра
Звоните в колокола
 
LA TRAVERS?E
 
Du joli bateau de Port-Vendres
Tes yeux ?taient les matelots
Et comme les flots ?taient tendres
Dans les parages de Palos
 
 
Que de sous-marins dans mon ?me
Naviguent et vont l'attendant
Le superbe navire o? clame
Le choeur de ton regard ardent
 
МОРСКОЙ ПЕРЕХОД[71]71
  Стихотворение, обращенное к Мадлен Пажес, было написано вослед ее рассказам о плавании из Франции в Алжир.


[Закрыть]
 
Твои глаза как два матроса
Волна была нежна светла
Так из Пор-Вандра до Палоса
На быстром судне ты плыла
 
 
И охраняла субмариной
Моя душа его полет
И слышала как над пучиной
Твой взгляд ликующий поет
 
LE D?PART
 
Et leurs visages ?taient p?les
Et leurs sanglots s'?taient bris?s
 
 
Comme la neige aux purs p?tales
Ou bien tes mains sur mes baisers
Tombaient les feuilles automnales
 
ОТЪЕЗД
 
Бескровны были эти лица
Осколки этих слез в крови
 
 
Как хлопья снега на ресницы
И как на губы тень любви
Листва летит со мной проститься
 
CARTE POSTALE
 
Je t'?cris de dessous la tente
Tandis que meurt ce jour d'?t?
O? floraison ?blouissante
Dans le ciel ? peine bleut?
Une canonnade ?clatante
Se fane avant d'avoir ?t?
 
ПОЧТОВАЯ ОТКРЫТКА
 
Опять пишу тебе в палатке
День умирает и опять
Уже цветет во все лопатки
Покрыв лазурь за пядью пядь
Огонь гремящий в беспорядке
И блекнет отступая вспять
 
TRISTESSE D'UNE ?TOILE
 
Une belle Minerve est l'enfant de ma t?te
Une ?toile de sang me couronne ? jamais
La raison est au fond et le ciel est au fa?te
Du chef o? d?s longtemps D?esse tu t'armais
 
 
C'est pourquoi de mes maux ce n'?tait pas le pire
Ce trou presque mortel et qui s'est ?toil?
Mais le secret malheur qui nourrit mon d?lire
Est bien plus grand qu'aucune ?me ait jamais cel?
 
 
Et je porte avec moi cette ardente souffrance
Comme le ver luisant tient son corps enflamm?
Comme au coeur du soldat il palpite la France
Et comme au coeur du lys le pollen parfum?
 
ТОСКА ЗВЕЗДЫ[72]72
  Стихотворение написано Аполлинером в госпитале после ранения в голову 17 марта 1916 года.


[Закрыть]
 
Минерва мудрая рожденная моею
Пробитой головой[73]73
  Греческая богиня мудрости Афина (в римской мифологии – Минерва) родилась, по легенде, из головы Зевса.


[Закрыть]
пришел желанный срок
Чтоб выйти из виска под небом багрянея
Кровавая звезда нетленный мой венок
 
 
Почти смертельная зияет эта рана
А все ж не худшая из всех возможных бед
Но бред горячечный взлелеян был нежданно
Подспудной мукою одной на целый свет
 
 
Несу ее в себе пытаясь притерпеться
Заложник пламени так светлячок парит
Так бьется Франция в моем солдатском сердце
А в сердце лилии ее пыльца горит
 

    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю