355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Гийом Аполлинер » Мост Мирабо » Текст книги (страница 3)
Мост Мирабо
  • Текст добавлен: 5 октября 2016, 20:27

Текст книги "Мост Мирабо"


Автор книги: Гийом Аполлинер


Жанр:

   

Поэзия


сообщить о нарушении

Текущая страница: 3 (всего у книги 8 страниц)

* * *(У вас языческое имя и чуть-чуть…)[10]10
  В стихотворении обыгрывается значение слова «Линда» в испанском (linda – красивая, хорошенькая) и немецком (Die Linde – липа, lind – нежный, кроткий) языках. В 3-й строфе имеется в виду древнегреческий г. Линдос на восточном берегу о. Родоса.


[Закрыть]
 
У вас языческое имя и чуть-чуть
Претенциозное – и в этом ваша суть;
Оно как раз для вас и тайн своих не прячет:
В испанском языке «хорошенькая» значит
 
 
И дышит нежностью в немецком языке —
Оно готово на апрельском ветерке
Волшебной липою, певучей, обернуться,
В чьем легком шелесте ночные духи вьются.
 
 
Оно красивей всех известных мне имен!
Им в Древней Греции был город наречен:
Он некогда расцвел, подобный райским кущам,
Среди цветущих роз на Родосе поющем.
 
* * *(L'ombre de la tr?s douce est ?voqu?e ici…)

* * *(Легчайшей тенью вы слетаете опять…)

* * *(Ville presque morte, ? Cit?…)
 
Ville presque morte, ? Cit?
Qui languis au soleil d'?t?,
Toi dont le nom putride ?tonne,
Tu symbolises la tr?s Bonne,
 
 
La tr?s Douce, sans vanit?,
Qui n'a jamais compris personne,
La toujours Belle qui se tait,
L'Adorable que je couronne,
 
 
La toute Ombreuse dolemment
Comme une ville ombreuse et coite,
La toute Brune jamais droite,
 
 
Toujours pench?e exquisement.
J'ai vu ses l?vres d'an?mone
Mais point son Coeur, ? la tr?s Bonne.
 
 
Je n'ai jamais vu Carcassonne.
 
* * *(Почти погост, вороний град…)[11]11
  Стихотворение написано на обороте почтовой открытки, изображающей средневековую крепость г. Каркассона. Название города ассоциируется с французским словом «lа саrcasse» – «скелет».


[Закрыть]
 
Почти погост, вороний град,
Тоска и зной тебя томят.
Как ты, столь странно нареченный,
Соединен с моей Мадонной,
 
 
С моей Смиренницей, чей взгляд
Опущен долу, потаенный?
Ту, чьи уста всегда молчат,
Я увенчать готов короной.
 
 
Печальница, сама как тень,
Как сонный город в жаркий день,
Темноволосая Тихоня, —
 
 
Я видел, этот ротик ал,
Подобно свежей анемоне;
Жаль, что я сердца не видал
 
 
И вовсе не был в Каркассоне.
 
LA FORCE DU MIROIR
 
J'?tais, indigne, un jour, en la chambre au lit blanc
O? Linda dans la glace admirait sa figure
Et j'emportai, gr?ce au miroir, en m'en allant,
La premi?re raison de devenir parjure.
 
 
Linda fut non pareille avant, mais aujourd'hui
Ja sais bien quelle est double au moins, gr?ce ? la glace;
Mon coeur par la raison o? son amour l'induit
Est parjure ? pr?sent pour la seconde face.
 
 
Or, depuis ce jour-l?, j'ai souvent compar?
Dans la chambre о? la glace accepte un pur mirage,
La face de Linda, le visage mir?,
Mais mon coeur pour ?lire a manqu? de courage.
 
 
Si, parjure toujours, pour choisir j'ai dout?,
Ce n'est pas qu'au miroir la dame soit plus belle;
Je l'adore pourtant d'?tre en r?alit?
Et parce qu'elle meurt quand veut sa soeur formelle.
 
 
J'adore de Linda ce sp?cieux reflet
Qui la simule toute et presque fabuleuse,
Mais vivante vraiment, moderne comme elle est:
La dame du miroir est si miraculeuse!
 
 
Et la glace о? se fige un r?el mouvement
Reste froide malgr? son d?testable ouvrage.
La force du miroir trompa plus d'un amant
Qui crut aimer sa belle et n'aima qu'un mirage.
 
СИЛА ЗЕРКАЛА
 
Презренный, как-то раз я подглядел тайком,
Как Линда в зеркале собою восхищалась.
И вот я покорен прекрасным двойником —
Изменника во мне открыла эта шалость.
 
 
Я прежде полагал, что нет ей равных, но
Мне зеркало в тот миг на все глаза открыло;
И сердце дрогнуло мое, соблазнено
Лицом, которое теперь мне тоже мило.
 
 
С тех пор я сравнивать пытаюсь без конца,
Едва захочется ей в зеркало всмотреться,
Два вожделенные, два юные лица,
Но выбрать не могу – нет смелости у сердца.
 
 
Да, я в сомнении твержу себе: ответь,
Неужто копия милей оригинала?
Я вижу, что она готова умереть,
Чтобы еще живей ее сестра предстала.
 
 
Я попросту пленен волшебным двойником,
Всей этой точностью, почти невыносимой,
Всей этой живостью и лживостью притом
И каждой черточкой, мучительно красивой!
 
 
Но жизни не дано расплавить льда зеркал,
Все застывает в нем – и зеркало без меры
Не раз дурачило того, кто полагал,
Что любит женщину, но был в плену химеры.
 
LE TR?SOR
 
Jadis, jadis vivait m'amie
Une princesse aux cheveux d'or,
En quel pays? Ne le sais mie.
Jadis, jadis vivait m'amie
La f?e Yra, son ennemie,
Qui changea la belle en tr?sor.
Jadis, jadis vivait m'amie
Une princesse aux cheveux d'or.
 
 
En un tr?sor cach? sous terre
La f?e, au temps bleu des lilas,
Changea la belle de nagu?re
En un tr?sor cach? sous terre.
La belle pleurait solitaire:
Elle pleurait sans nul soulas
En un tr?sor cach? sous terre:
C'?tait au temps bleu des lilas.
 
 
De la mousse je suis la f?e,
Dit ? la princesse une voix,
Une voix tr?s douce, ?touff?e,
De la mousse je suis la f?e,
D'un bleu myosotis coiff?e.
Pauvrette! En quel ?tat vous vois!
De la mousse je suis la f?e,
Dit ? la princesse une voix.
 
 
Par un homme jeune et fid?le
Seront sauv?s vos yeux taris,
Dit cette f?e ? voix d'oiselle,
Par un homme jeune et fid?le
Qui vous d?sirera, ma belle,
Et pour l'or n'aura que m?pris,
Par un homme jeune et fid?le
Seront sauves vos yeux taris.
 
 
Cent ans attendit la princesse.
Un jour quelqu'un passa par l?,
Chevalier de haute prouesse,
– Cent ans l'attendit la princesse —
Brave, invaincu, mais sans richesse,
Qui prit tout l'or et s'en alla.
Cent ans attendit la princesse.
Un jour quelqu'un passa par l?.
 
 
La pauvre princesse invisible
Fut mise en la bourse de cuir;
La pauvre princesse sensible,
Adorable, mais invisible.
Un brigand tua l'invincible,
Prit la bourse et se mit ? fuir.
La pauvre princesse invisible
Pleurait dans la bourse de cuir.
 
 
Elle pleurait d'?tre en servage
Et de ne pas pouvoir crier.
Le grand vent du Nord faisait rage
– Elle pleurait d'?tre en servage —
Mais un homme vit le carnage,
Vint et tua le meurtrier.
Elle pleurait d'?tre en servage
Et de ne pas pouvoir crier.
 
 
Le sauveur, un pauvre po?te,
Dit: «Onc homme tel tr?sor eut;
Mais j'en fais fi! Je suis tr?s b?te,
Un sauveur, un pauvre po?te!
J'aimerais mieux une fillette.»
Alors la princesse apparut.
Le sauveur, un pauvre po?te,
Dit: «Onc homme tel tr?sor eut!»
 
 
Et voil? l'histoire, m'amie,
De la princesse aux cheveux d'or.
Quel est son nom? Ne le sais mie.
Et voil? l'histoire, m'amie,
De celle que son ennemie
Changea jadis en un tr?sor.
Et voil? l'histoire, m'amie,
De la Princesse aux cheveux d'or.
 
КЛАД
 
Жила принцесса молодая,
Давным-давно, сто лет назад.
В каком краю? И сам не знаю.
Жила принцесса молодая —
Однажды чародейка злая
Принцессу превратила в клад.
Жила принцесса молодая,
Давным-давно, сто лет назад.
 
 
Колдунья в землю клад зарыла —
Такие были времена.
Да, в клад принцессу превратила
И в землю этот клад зарыла,
Там так уныло, так постыло —
А на земле цветет весна!
Колдунья в землю клад зарыла —
Такие были времена.
 
 
«Принцесса, я – лесная фея! —
Вдруг зазвучало под землей,
Все ласковее, все нежнее. —
Принцесса, я – лесная фея,
Как луговой цветок, в траве я,
Моя бедняжка, что с тобой?
Принцесса, я – лесная фея!» —
Вдруг зазвучало под землей.
 
 
«Лишь тот, кто смерти не боится,
Кто смел и юн, тебя спасет, —
Пропела фея, словно птица, —
Лишь тот, кто смерти не боится,
Тот, кто рискнет в тебя влюбиться,
А золотом – пренебрежет.
Лишь тот, кто смерти не боится,
Кто смел и юн, тебя спасет».
 
 
Сто лет его ждала принцесса
И услыхала звук шагов:
Смельчак, явился он из леса,
Сто лет его ждала принцесса —
Был храбр, но не богат повеса,
Он клад забрал и был таков.
Сто лет его ждала принцесса
И услыхала звук шагов.
 
 
Была невидимой бедняжка —
Ее он бросил в кошелек.
Ах, до чего ей было тяжко!
Была невидимой бедняжка.
Убил повесу побродяжка,
Взял кошелек – и наутек.
И горько плакала бедняжка —
Ее он бросил в кошелек.
 
 
Стал кошелек ей как могила,
А крикнуть не хватало сил.
Вослед им только буря выла:
Стал кошелек ей как могила,
Но некто видел все, что было,
Догнал убийцу – и убил.
 Стал кошелек ей как могила,
А крикнуть не хватало сил.
 
 
Ее спаситель был поэтом.
Вскричал: «Дороже клада нет!
Он греет душу, но при этом
(Хоть был он бедным, но поэтом)
Любовью лучше быть согретым…»
Тут дева и явись на свет —
Ее спаситель был поэтом,
Вскричал: «Дороже клада нет!»
 
 
Вот вам история простая
Принцессы, жившей век назад.
Как ее звали? Сам не знаю.
Вот вам история простая
Про то, как чародейка злая
Принцессу превратила в клад.
Вот вам история простая
Принцессы, жившей век назад.
 
* * *(Je vis un soir la z?zayante…)
 
Je vis un soir la z?zayante
Et presque jamais souriante
Et renvers?e, un soir, hiante,
Pour quel ennui? Vers quel soulas?
S'ennuyait-elle d'une gemme,
D'une fleur bleue ou de l'angemme
Ou pla?a-t-elle ceci: «J'aime!»
Trop au hasard des tombolas!
Et dans le soir qui tout nous souille
Le fauteuil qui d'ombre se brouille
Avait des formes de grenouille
Pr?s du lit, tel un tombeau bas.
Ainsi bay?rent par le monde
Viviane aupr?s de l'immonde
Et dans son palais Rosemonde
Qui fut moins belle que Linda.
Et moi qui tiens en ma cervelle
La v?rit? plus que nouvelle
Et que, plaise ? Dieu, je r?v?le
De l'enchanteur qui la farda
Du sens des ?nigmes sereines,
Moi, qui sais des lais pour les reines
Et des chansons pour les sir?nes,
Ce bayement long m'?luda.
Car au coeur proche et que je craigne
Ce coeur que l'ennui tendre ?treigne.
Au coeur l'ennui c'est l'interr?gne
A ne pas ?tre l'interroi.
Ses mains alors s'?panouirent
Comme des fleurs de soir et luirent,
Ses yeux dont soudain s'?blouirent
Les dormantes glaces d'efrroi
De voir bayer leur sombre dame,
Princesse ou f?e ou simple femme
Ayant avec la mort dans l'?me
La grenouille pour tout arroi.
 
* * *(И я ее увидел въяве…)
 
И я ее увидел въяве:
Еще по-детски шепелявя,
Всегда грустна, всегда в растраве —
Какой тоской? И с чем вразлад? —
Она так искренне скучала,
Ей все чего-то было мало,
Она «Люблю!» сказать мечтала,
Боясь, что скажет невпопад.
И вот мы в сумерках сидели,
И жабой кресло у постели
Во тьме казалось – в самом деле,
Был мир унынием объят.
Так тосковали неустанно
Когда-то фея Вивиана[12]12
  Вивиана – озерная дева, фея, героиня кельтского фольклора, возлюбленная волшебника Мерлина. Чтобы стать безраздельной владычицей его души, она заживо погребла его в глухом лесу. Этот сюжет лег в основу книги Аполлинера «Гниющий чародей» (см. примеч. к стихам из этой книги).


[Закрыть]

И Розамунда[13]13
  Розамунда (Розмонда) – персонаж многих стихотворений Аполлинера. Поэт неоднократно обыгрывал ее имя (см. стихотворение «Розамунда»). Дворец Розамунды превратился в его стихах в «дворец грез» (в «Алкоголи» вошло стихотворение на эту тему под названием «Дворец»). В реальности Розамунда была фавориткой английского короля Генриха II (1133–1189). Ее загадочная судьба породила множество легенд и фольклорных сюжетов.


[Закрыть]
, дочь тумана,
Но Линда краше во сто крат.
А мне, чья мысль всегда готова
Принять, взлелеять все, что ново,
Кто может вырастить из слова,
Как чародей, волшебный сад,
Кому подвластен, тайный, весь он,
Мне, знатоку баллад и песен
Сирен, чей голос так небесен,
Мне мрак и скука не грозят.
Тоска, сильны твои объятья
Для сердца, что хотел познать я.
Тоска – безвластие, проклятье,
Ее приход бедой чреват.
Пусть эти руки расцветают,
Как незабудки, и сияют,
Глаза внезапно оживают,
И явит пробужденный взгляд
Принцессу, фею, чаровницу,
В душе которой смерть томится, —
В карету жаба превратится,
И жизнь случится наугад.
 
* * *(Lorsque vous partirez, je ne vous dirai rien…)
 
Lorsque vous partirez, je ne vous dirai rien,
Mais apr?s tout l'?t?, quand reviendra l'automne,
Si vous n'?tes pas l?, z?zayante, ? Madone,
J'irai g?mir ? votre porte comme un chien.
Lorsque vous partirez, je ne vous dirai rien.
 
 
Et tout me parlera de vous pendant l'absence:
Des joyaux vus chez les orf?vres transmueront
Leurs gemmes en mauvais prestiges qui seront
Vos ongles et vos dents comme en r?miniscence
Et tout me parlera de vous pendant l'absence.
 
 
Et, chaque nuit sans lune attestant vos cheveux,
Je verrai votre ennui dans chaque nuit lunaire;
Mais puisque vous partez l'on me soit d?bonnaire
Et fixe mon ?toile et l'astre que je veux
Dans chaque nuit sans lune attestant vos cheveux.
 
 
Quand l'automne viendra, le bruit des feuilles s?ches
Sera de votre robe un peu le bruissement.
Pour moi, vous sentant proche, en un pressentiment,
La feuille chue aura le parfum des fleurs fra?ches,
Quand l'automne viendra hant? de feuilles s?ches.
 
 
Madone au Nonchaloir, lorsque vous partirez,
Tout parlera de vous, m?me la feuille morte,
Sauf vous qui femme et mobile comme la porte
Avant le premier soir de danse m'oublierez,
Madone au Nonchaloir, lorsque vous partirez.
 
* * *(Вы уезжаете – о чем тут говорить?..)
 
Вы уезжаете – о чем тут говорить?
Пересчитаю вновь по осени потери.
О шепелявая мадонна, к вашей двери
Приду, как верный пес, вас ожидать и выть.
Вы уезжаете – о чем тут говорить?
 
 
Здесь все о вас без вас напомнит мне до дрожи:
К торговцам золотом, как прежде, забреду,
Все их сокровища, все перлы на виду —
На ваши ноготки и зубки так похожи!
Здесь все о вас без вас напомнит мне до дрожи.
 
 
Я ваши локоны увижу вслед лучам
Луны, когда о вас вздохну безлунной ночью.
Вы уезжаете, но вижу я воочью
Мою звезду, мое светило по ночам
И ваши локоны увижу вслед лучам.
 
 
Опять по осени, листвою зашуршавшей,
Я платья вашего припомню шорох – и
Опять почувствую, как вы близки, легки,
И свежестью цветов запахнет лист опавший
По осени, опять листвою зашуршавшей.
 
 
Мадонна томная, когда не будет вас,
Осыпавшийся лист и тот о вас расскажет,
Но вы забудете меня, и нас не свяжет
Уже ничто – ни ночь, ни отзвучавший вальс,
Мадонна томная, когда не будет вас.
 
TIERCE RIME POUR VOTRE ?ME
 
Votre ?me est une enfant que je voudrais bercer
En mes bras trop humains pour porter ce fant?me,
Ce fant?me d'enfant qui pourrait me lasser,
 
 
Et je veux vous conter comme un bon Chrysostome
La beaut? de votre ?me aper?ue ? demi
Autant qu'on peut voir une monade, un atome.
 
 
Votre ?me est dans la paix comme clo?tre endormi.
Des larrons useront de plus d'un stratag?me
Pour ouvrir le portail qui forclot l'ennemi.
 
 
Et l'un venant de droite avec la claire gemme
L'offrira de dehors ? votre ?me en dedans;
Un autre, le sinistre, alors s'?criera: «J'aime!
 
 
J'aime la paix des soirs qui sont des occidents,
Dans un clo?tre aux ?chos longs comme ma m?moire».
Et contre le heurtoir il brisera ses dents.
 
 
Votre ?me est un parfum subtil dans une armoire,
Votre ?me est un baiser que je n'aurai jamais,
Votre ?me est un lac bleu que nul autan ne moire;
 
 
Et l'on d?robera le parfum que j'aimais,
On prendra ce baiser dans un baiser trop tendre,
On boira dans ce lac o? l'eau, je le promets,
 
 
Sera douce et tr?s fra?che ? qui saura s'?tendre
Au bord du lac et boire comme une fleur d'eau,
Etre au lac de votre ?me, homme fleur, ? l'anthandre!
 
 
Votre ?me est une infante ? qui c'est un fardeau
Que porter le brocart de sa robe et sa tra?ne.
L'infante aux yeux ouverts qui veut faire dodo.
 
 
Votre ?me est une infante ? l'ombre souveraine
Des cypr?s ? l'instant o? les rois vont passer,
Votre ?me est une infante et qui deviendra reine,
 
 
Votre ?me est une enfant que je voudrais bercer.
 
ТЕРЦИНЫ ДЛЯ ВАШЕЙ ДУШИ
 
У вас душа – дитя: ее бы укачать,
Я слишком во плоти для этого фантома,
Чуть что готового исчезнуть, замолчать;
 
 
Я был бы рад воспеть с искусством Хризостома[14]14
  Имеется в виду св. Жан Хризостом (Иоанн Златоуст, 347–407), один из отцов церкви, знаменитый своим красноречием.


[Закрыть]

Всю вашу красоту, чья видимая часть
И то загадочна, и то полузнакома.
 
 
Она как монастырь, в котором дремлет страсть, —
Нужна особенная хитрость, непростая,
Чтобы открыть врата и в монастырь попасть.
 
 
Один предложит вам сокровища, желая
Вас ими приманить и внутрь войти скорей;
Потом другой вскричит с коварством: «Обожаю
 
 
Закаты, вечера, покой монастырей,
Где отзвук слышится, как память, протяженный…»
Но будет попусту стучаться у дверей.
 
 
У вас душа нежна и пахнет анемоной,
У вас душа хмельна, как поцелуй в огне,
У вас душа – лазурь воды незамутненной;
 
 
Я знаю, аромат растает как во сне,
Похитят поцелуй, что драгоценней клада,
И зачерпнут воды, – я знаю, в глубине
 
 
Таятся, скрытые, и нежность, и прохлада.
О, быть на берегу, склоняясь, как цветок,
Над этим озером, – ну что еще мне надо?
 
 
Дитя, у вас душа – инфанта: видит Бог,
Ей тяжела парча, ей сон глаза туманит,
Ей хочется поспать, малышке, под шумок.
 
 
Дитя, у вас душа – инфанта: так и тянет
Ее под сень ветвей, где отдыхает знать;
Дитя, у вас душа властительницей станет.
 
 
У вас душа – дитя: ее бы укачать.
 
ADIEUX
 
Lorsque gr?ce aux printemps vous ne serez plus belle,
Vieillotte grasse ou maigre avec des yeux m?chants,
M?re gigogne grave en qui rien ne rappelle
La fille aux traits d'infante immortelle en mes chants,
 
 
Il reviendra parfois dans votre ?me qui?te
Un souvenir de moi diff?rent d'aujourd'hui
Car le temps glorieux donne aux plus laids po?tes
La beaut? qu'ils cherchaient cependant que par lui.
 
 
Les femmes voient s'?teindre en leurs regards la flamme;
Sur leur tempe il ?tend sa douce patte d'oie.
Les fards cachent les ans que n'avouent pas les femmes
Mais leur ventre honteux les fait montrer au doigt.
 
 
Et vous aurez alors des pensers ridicules.
– C'est en dix neuf cent un qu'un po?te m'aima.
Seule je me souviens, moi, vieille qui sp?cule,
De sa laideur au taciturne qui m'aima.
 
 
Je suis laid, par hasard, ? cette heure et vous, belle,
Vous attendez le ravisseur longtemps promis
Qui d?ploie comme un mirage du mont Gibel
Le bonheur d'?tre deux toujours et endormis.
 
 
Tr?s humbles devant vous pleureront des Ricombres
Dormant l'anneau gemmal pour l'?ternel baiser
Et des pauvres fameux pour vous vendraient leur ombre
Puis, loin de vous, pensifs, mourraient d'un coeur bris?…
 
ПРОЩАЛЬНЫЕ СТИХИ
 
Когда весна пройдет, а осень уничтожит
Всю вашу красоту, когда в матроне злой
И раздражительной никто признать не сможет
Инфанту, девочку, прославленную мной,
 
 
Пусть в сердце ледяном, любовью не согретом,
Я оживу опять – иной, чем в наши дни:
Года приносят блеск и красоту поэтам,
Все то, что в юности так жаждали они.
 
 
С годами женский взор становится туманным,
Морщины на висках плетут за нитью нить,
И если осень лет дано прикрыть румянам,
То облик старческий от зорких глаз не скрыть.
 
 
И усмехнетесь вы – ну что на ум пришли вам
За бредни! – «В девятьсот каком-то там году
Меня любил поэт – и был он молчаливым,
И некрасивым был в каком-то там году…»
 
 
Увы, я некрасив, а вы всех смертных краше
И ждете рыцаря, обещанного вам,
Который оживит желанные миражи,[15]15
  В оригинале: «un mirage du mont Gibel»; по старинным преданиям, на горе Жибель (ит. Монджибелло – от арабск. «джебель» – «гора» – мифологическое название вулкана Этны на острове Сицилия) жила фея Моргана, одна из двух – вместе с Мелузиной – самых знаменитых фей средневековой литературы. В бретонском фольклоре и романах артуровского цикла Моргана занимает особое место как носительница воинствующего зла; в ее замке находилось множество плененных ею юношей, которых она завлекала с помощью миражей («Фата-моргана»).


[Закрыть]

Где счастье быть вдвоем под стать волшебным снам.
 
 
Сеньоры знатные склонятся перед вами,[16]16
  В оригинале: Ricombres, от исп. ricohombre – «сеньор очень знатного происхождения».


[Закрыть]

За ласку посулят алмаз и изумруд, —
Потом, от вас вдали, с разбитыми сердцами,
Как тени бедные и бледные умрут…
 
PO?MES TIR?S DES «RH?NANES» ET NE FIGURANT PAS DANS «ALCOOLS»
ИЗ «РЕЙНСКИХ СТИХОВ», НЕ ВОШЕДШИХ В КНИГУ «АЛКОГОЛИ»
?L?GIE
 
Le ciel et les oiseaux venaient se reposer
Sur deux cypr?s que le vent ti?de enla?ait presque
Comme un couple d'amants ? leur dernier baiser
La maison pr?s du Rhin ?tait si romanesque
 
 
Avec ses grandes fen?tres son toit pointu
Sur lequel criait par instants la girouette
Au vent qui demandait si doucement Qu'as-tu
Et sur la porte ?tait clou?e une chouette
 
 
Nous parlions dans le vent aupr?s d'un petit mur
Ou lisions I'inscription d'une pierre mise
A cette place en souvenir d'un meurtre et sur
Laquelle bien souvent tu t'es longtemps assise
 
 
– Gottfried apprenti de Br?hl l'an seize cent trente
Ici fut assassin?
Sa fianc?e en eut une douleur touchante
Requiem aeternam dona ei Domine —
 
 
Le soleil au d?clin empourprait la montagne
Et notre amour saignait comme les groseilliers
Puis ?toilant ce p?le automne d'Allemagne
La nuit pleurant des lueurs mourait ? nos pieds
 
 
Et notre amour ainsi se m?lait ? la mort
Au loin pr?s d'un feu chantaient des boh?miennes
Un train passait les yeux ouverts sur l'autre bord
Nous regardions longtemps les villes riveraines
 
ЭЛЕГИЯ
 
Слетались облака и стаи птиц ночных
На кипарисы Бриз кружил благоговейно
Как у возлюбленных сплетая ветви их
Как романтичен был тот домик возле Рейна
 
 
С такими окнами большими и с такой
Крутою крышею где флюгер басовито
Скрипел в ответ на шепот ветра Что с тобой
А ниже на дверях была сова прибита
 
 
Над низкою стеной бриз пел и выл взахлеб
А мы болтали и читали то и дело
На камне выбитую надпись в память об
Убийстве Ты порой на камне том сидела
 
 
– Здесь в тысяча шестьсот тридцатом убиенный
Почиет Готфрид молодой
В душе невесты он пребудет незабвенный
Усопшему Господь навек даруй покой —
 
 
Гора вдали была обагрена закатом
Наш поцелуй как сок смородиновый тек
И ночь осенняя мерцающим агатом
В слезах падучих звезд легла у наших ног
 
 
Сплетались крыльями любовь и смерть над нами
Цыгане с песнями расселись у костров
Мчал поезд глядя вдаль открытыми глазами
Мы вглядывались в ночь прибрежных городов
 
PASSION
 
J'adore un Christ de bois qui p?tit sur la route
Une ch?vre attach?e ? la croix noire broute
A la ronde les bourgs souffrent la passion
Du Christ dont ma latrie aime la fiction
La ch?vre a regard? les hameaux qui d?faillent
A l'heure o? fatigu?s les hommes qui travaillent
Au verger p?le au bois plaintif ou dans le champ
En rentrant tourneront leurs faces au couchant
Embaum? par les foins d'occidental cinname
Au couchant o? sanglant et rond comme mon ?me
Le grand soleil pa?en fait mourir en mourant
Avec les bourgs lointains le Christ indiff?rent
 
СТРАСТИ ХРИСТОВЫ
 
У придорожного Христа стою опять я
Крест почернел коза пасется у распятья
А хутора вокруг томятся от страстей
Того кто вымышлен но мне всего милей
Лачуги вразнобой видны на заднем плане
Коза глядит с тоской как под вечер крестьяне
Покинув бедный лес оставив нищий сад
Бредут усталые уставясь на закат
Пропахший скошенной травой сухой и пряной
Как бог языческий округлый и багряный
Под стать моей душе уходит солнце в ночь
Ни людям ни Христу ее не превозмочь
 
CR?PUSCULE
 
Ruines au bord du vieux Rhin
On s'embrasse bien dans votre ombre
Les mariniers qui voient de loin
Nous envoient des baisers sans nombre
 
 
La nuit arrive tout ? coup
Comme l'amour dans ces ruines
Du Rhin l?-bas sortent le cou
Des niebelungs et des ondines
 
 
Ne craignons rien des nains barbus
Qui dans les vignes se lamentent
Parce qu'ils n'ont pas assez bu
Ecoutons les nixes qui chantent
 

    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю