355 500 произведений, 25 200 авторов.

Электронная библиотека книг » Б Колкер » Учебник языка эсперанто » Текст книги (страница 5)
Учебник языка эсперанто
  • Текст добавлен: 8 октября 2016, 15:54

Текст книги "Учебник языка эсперанто"


Автор книги: Б Колкер


Жанр:

   

Руководства


сообщить о нарушении

Текущая страница: 5 (всего у книги 12 страниц)

8.4. Переведите на эсперанто:

Мне нравится отдыхать за городом. Каждое воскресенье мы ездим за город на электричке. Но вчера было холодно, поэтому я решил остаться дома. Мать попросила помочь ей, и я, взяв сумку, пошел в магазин за хлебом. Возвратившись, я сделал много домашних дел. Потом я начал изучать учебник эсперанто. Вскоре позвонил по телефону Сергей и спросил, свободен ли я. Он весело добавил, что воздух достаточно потеплел и что он будет ждать меня около парка: можно будет поиграть в мяч. Но я никуда не пошел. Я слушал концерт "Песня года", смотрел документальный фильм о первых космонавтах по телевидению и читал допоздна. Ну что же, я отдохнул вчера неплохо.

8.5. Расскажите о вашем выходном дне или составьте диалог по одной из ситуаций: а) ваши коллеги ездили в выходные дни на машине за город; они рассказывают об этом наперебой, а вы выясняете у них подробности; б) вы совершили поездку группой за город и обсуждаете ее на следующем занятии.

Совет

Безошибочное употребление предлогов – самый верный показатель свободного владения любым языком, в том числе и эсперанто. Употребление предлогов в национальных языках представляет большие трудности, так как оно основывается не столько на логике, сколько на традиции. Употребление предлогов в эсперанто основывается главным образом на логике. Если вы к своей картотеке добавите карточки с выражениями, в которых зафиксированы расхождения в употреблении русских и эсперантских предлогов, то ваша картотека станет еще богаче. Эти выражения можно выбирать из разных разделов уроков, особенно из упражнений с заданием "Переведите сочетания".

Приложения

Языковая игра "Заполнение пропущенных букв"

Ведущий пишет на доске первую и последнюю буквы слова и ставит между ними столько точек, сколько букв пропущено. Играющие пытаются угадать пропущенные буквы и все слово.

Б. Г. Колкер

Вклад русского языка в формирование и развитие эсперанто

В результате проведенного исследования получен следующий основной вывод: эсперанто является функционирующим языком, созданным из элементов интернационального фонда мировых языков Европы, отобранных чаще всего в форме, которую они получили в русском языке, при значительном непосредственном вкладе русского языка во все уровни, особенно в фонологию, лексическую и деривационную семантику, словообразовательные, морфологические и синтаксические модели...

Характер заимствования в плановом языке отличается от характера заимствования в этническом языке: первое ориентируется на интернациональность, второе – не всегда. Поэтому эсперантское слово чаще всего представляет собою медиализированный инвариант слов-образцов, близких по форме и семантике, т.е. слово заимствуется в эсперанто, если оно опознаваемо носителями как можно большего числа языков – источников интернационального фонда, которые одновременно являются основными языками источниками эсперанто (французский, английский, немецкий и русский).

<...> В соответствии с целью и задачами диссертации на защиту выносятся следующие положения:

1. Эсперанто благодаря длительному использованию в большом международном коллективе превратился в самоорганизующуюся систему, принципиально близкую самоорганизующимся системам живых этнических языков.

2. Генетическая общность эсперанто с его языками-источниками означает, что он сознательно создан на их основе и не является новой ступенью в процессе их естественной эволюции. Эта общность сопоставима с отношением этнического языка к языкам источникам его заимствований. С другой стороны, эсперанто не является слепком языков-источников, а обладает оригинальной структурой, позволяющей ему развиваться автономно, по собственным закономерностям.

3. Вклад русского языка во все уровни структуры эсперанто очень значителен, вследствие чего структуры обоих языков близки друг другу. Этот вклад происходил путем отбора элементов как непосредственно из русского языка, так и из интернационального фонда в том виде, как они отразились в русском языке.

4. Общность эсперанто с русским языком в пласте наиболее употребительной лексики, по нашим наблюдениям, составляет 58,8%. Влияние русского языка на семантику и фразеологию эсперанто также очевидно, хотя и трудноизмеримо.

5. В процессе развития эсперанто наблюдается тенденция к европейскому усреднению форм и к выходу из употребления производных и сложных слов, характеризующихся значительной идиоматичностью, прежде всего тех, которые пришли под влиянием русского языка в период формирования эсперанто.

[Б. Г. Колкер. Автореф. канд. дис. М., 1985, с. 2-4.]

Урок 9

Лексика

auxdi <слышать> bati <бить> bordo <берег> diversa <разный>, <различный> jxeti <бросить> koro <сердце> kuraci <лечить> kutimo <привычка> (kutima <привычный>, <обычный>, kutime <обычно>) lumi <светить> maro <море> miri <удивиться> movi <двигать> nagxi <плыть> nigra <черный> orelo <ухо> pasi <проходить> plena <полный> rimarki <заметить> sablo <песок> sekvi <следовать> (sekvo <следствие>, <последствие>, <подражание>) semajno <неделя> silento <молчание>, <тишина> somero <лето> suno <солнце> sxajni <казаться> (sxajnigi <делать вид>, <притворяться>, versxajne <вероятно>) sxipo <корабль>, <судно> tamen <однако>, <все-таки> tendo <палатка> (tendaro <лагерь>) trinki <пить> vetero <погода> vojagxi <путешествовать>

Без перевода: sanatorio, turismo, turisto.

Грамматика

9-1. Неопределенные слова образуются от вопросительно-относительных путем отбрасывания начального k: iu <кто-то>, <некто>, <некий>, <некоторый>, <какой-то>; io <что-то>, <что-либо>, <что-нибудь>; ia <какой-то>; ie <где-то>; ien <куда-то>; iel <как-то>; ial <почему-то>; iam <когда-то>; iom <сколько-то>, <несколько>, <некоторое количество>, <немного>; ies <чей-то>.

9-2. Слова с исходом на -iu употребляются самостоятельно или в качестве определения и могут принимать окончания -j и -n. Соотносительные слова с исходом на -io употребляются самостоятельно, т.е. без существительного, могут принимать окончание -n и не могут принимать окончание -j: Kiu knabo donis al vi tiun ludilon? Tiujn fruktojn, kiujn vi alportis, mi tre sxatas; Neniu scias tiel malmulte, kiel tiu, kiu demandas pri nenio; Kio ne estas en la pensoj, tio ne estas en la okuloj; Neniu homo volas maljunigxi, sed cxiu homo volas longe vivi sur la tero; Malsagxajn pensojn havas cxiu, sed la sagxa homo ilin ne eldiras (W. Busch/Busx); Cxio devas esti komuna inter amikoj (Euxripido); Iu venis; Al vi venis iu ulo; Cxiutage oni ekscias ion novan.

9-3. Причастия страдательного залога образуются с помощью суффиксов -at– (настоящее время), -it– (прошедшее время), -ot(будущее время) и окончания -a: legata <читаемый>, legita <прочитанный>, legota <который будет прочитан>. Как и у причастий действительного залога, окончание -a можно заменить на -o или -e: Mono havata estas pli grava, ol mono havita <Деньги, которые имеешь, важнее, чем те, которые имел>; Mi havas ion dirotan al vi <Я должен вам кое-что сказать>; nekonatino <незнакомка>; konatigi <познакомить>; Sxi amis kaj estis amata <Она любила и была любимой>; Liaj tagoj estas kalkulitaj <Дни его сочтены>; Se tio ecx estas malvero, tamen bone elpensita (G. Bruno) <Если это и неправда, то хорошо придумано>.

9-4. Наречия: preskaux <почти>, tro <слишком>: Inter "preskaux jes"; kaj "jes" trovigxas tuta mondo (A. de Musset/MjusE) <Между "почти да" и "да" находится целый мир>; Tio estas tro! <Это уж слишком!>; Kiu komencas tro frue, finas malfrue.

9-5. Предлоги: trans <за>, <через>, <по ту сторону>; super <над>; kontraux <против>, <о>: trans la maro <за морем>; transformi <преобразовать>, <превратить>, <трансформировать>; Vi superis vin mem <Вы превзошли самого себя>; superi la koston <превысить стоимость>; supersekreta; supermoda; supera kurso de Esperanto <высшие курсы эсперанто>; Metu super vin cent instruistojn, sed ili estos senfortaj, se vi ne povas mem devigi vin (V. A. Suhxomlinskij); Tiu, kiu ne estas kontraux ni, estas por ni; kontrauxrevolucio; kontrauxatako.

Для выражения различных (локативных, временных, субъектно-объектных) отношений употребляются составные предлоги: ekde, pere de, dank' al, de sur и др.: ekde septembro <(начиная) с сентября>; ekscii pere de amiko <узнать через (с помощью) друга>; La tempo estas la plej malkara kaj samtempe la plej kara el tio, kion ni havas, cxar dank' al gxi ni ricevas cxion (J. Rainis/RAjnis) <Время – это самое дешевое и одновременно самое дорогое из того, что у нас есть, ибо благодаря ему мы получаем все>; De sur alta loko oni vidas malproksimen <С высокого места видно далеко>; Foriru de antaux miaj okuloj! <Уйди с моих глаз!>

Словообразование

9-6. Суффикс -ad– образует слова, обозначающие действие; при корнях, которые сами обозначают действие, указывает на его повторность, продолжительность или многократность: afisxado <афиширование>; planado <планирование>; centro de informado kaj dokumentado <центр информации и документации>; veturi <ехать> veturo <поездка>; veturadi <ездить> – veturado <езда>; resti <оставаться> – restado <пребывание>; Legado – jen la plej bona lernado (A. S. Pusxkin); ade <постоянно>, <неуклонно>, <все (время)>; adi <продолжать>.

9-7. Суффикс -ajx– образует слова, обозначающие конкретный предмет с определенным признаком или свойством, вещь из определенного материала: acxetajxo <покупка>, <купленная вещь>; hxemiajxo <химикат>; trinkajxo <напиток>; ajxo <вещь>, <предмет>; Por mi ne estas novajxo, ke al vi pli placxas la nova ajxo <Для меня не новость, что тебе больше нравится эта новая вещь>; Esperantajxo <то, что относится к эсперанто (литература, символика и т.п.)>; litajxoj <постельные принадлежности>.

9-8. Приставка eks– означает "бывший": ekscxampiono <экс-чемпион>; eksmoda <вышедший из моды>; eksigi <уволить в отставку>, <исключить>; eksigxi <уволиться>, <уйти в отставку>, <сложить полномочия>; Eksamiko igxas malamiko <Бывший друг становится врагом>.

Словоупотребление

9-9. При помощи вопросительного слова kiu спрашивают о чем-то, выбранном из определенного количества; при помощи слова kia спрашивают о свойстве: Kiun gazeton vi legas? – Mi legas la gazeton "Juna amiko"; Kian gazeton vi legas? – Interesan; Kiu tago estis hieraux? – Merkredo; Kia tago? – Varma.

9-10. Названия месяцев: januaro, februaro, marto, aprilo, majo, junio, julio, auxgusto, septembro, oktobro, novembro, decembro. Перед названиями месяцев артикль не употребляется.

9-11. При обозначении дат употребляются артикль и винительный падеж: Mi venos la sepan (tagon) de marto <Я приду седьмого марта>; Tio okazis la 13-an de majo. Пример употребления даты в начале письма: la 29-an de decembro 1987.

9-12. <Если ... то> se ... (do): Se vi faradis, sed ne finis, (do) vi faris nenion <Если ты делал, но не кончил, то ты не сделал ничего>.

9-13. В разговорной речи вместо gxis (la) revido! иногда употребляются сокращенные формы: gxis la!, gxis re!, gxis!, mi gxisas vin.

Текст

Libertempo

– Kie vi libertempis la pasintan someron?

– Cxe la Nigra maro, apud Odeso. Mi estis tie fine de julio kaj komence de auxgusto.

– Cxu en iu ripozdomo?

– Tute ne. En turista tendaro. Nenie oni povas trovi tiajn belajxojn – vi jxetas rigardon cxien, kaj cxie estas vidata la senfina lazura maro kaj sxipetoj, movigxantaj trans la horizonton.

– Cxu la vetero estis bona?

– Bonega! De eklumo gxis mallumo mi nagxadis. La akvo sxajnis komence malvarmeta, sed iom post iom oni alkutimigxas kaj ecx ne volas elakvigxi. La sablo estas varmega, super la kapo lumas la suno. Mi kusxas sursable kun fermitaj okuloj. Tra la silento estas auxdata en la oreloj nur la maro, kiu batas kontraux la bordon.

– Kiom da tempo vi pasigis tie?

– Tri plenajn semajnojn. La tagoj sekvadis unu post la alia, mi forgesadis ilin kalkuli kaj foje mi kun miro rimarkis, ke mia tempo preskaux finigxis. Kion fari! Restis nur acxeti diversajn nigramarajn memorajxojn. Ekde la dek-nauxa de auxgusto mi jam estis en la laborejo. Versxajne, ankaux vi bone ripozis, cxu ne?

– Ne tro bone.

– Kial do? Kio okazis al vi?

– La kuracisto tiam trovis, ke mia koro estas iom malsana. Necesis acxeti vojagxkarton en sanatorion. Tie mi estis bone kuracata, trinkis kuracilojn. Dank' al tio mi, tamen, rapide resanigxis.

– Sekve, ankaux via somera vojagxo estis sukcesa?

– Entute jes. Kiel vi vidas, cxio pasis sukcese. Nun mi denove turismas. La venontan sabaton ni eksterurbigxos por rigardi cxevalkuradon. Cxu ankaux vi volus veturi kun ni?

– Jen bona ideo! Dankon, ke vi diris al mi pri tio! Povas esti, sed dume mi ne scias, cxu mi veturos. Se vendrede ni intervidigxos, do ni priparolos tion. Aux mi sciigos pere de Andreo.

– Decidite! Nu, fartu bone! Saluton al miaj eksaj kunlaborantoj!

– Gxis!

Задания

9.1. Что означают следующие слова?

ekpensi verdeta gefiloj arbaristoj silentulo kontrauxulo cxirkauxmonda kontrolado memkontrolo nepripensita senmove supera malluma eksedzigxo informejo pedagogino trograndigi interbatigxi duonplena reskribi alilingva antauxiri apudborda cxiufoje iufoje multfoje kelkfoje alkutimigi dekutimigxi kunvojagxanto samstratanoj brosado okazintajxo nelogxata tenilo malgravajxo almangxajxo eksterajxo enkapigi peranto plia postrestajxo sunsubiro surscenigi cxemaro tromangxi transloki transkapigxi plenmano cxirkauxajxo helpa helpanta denove malplena neplena mirinfano adresanto – adresato ekzamenanto – ekzamenato rekomendanto – rekomendato – rekomendito

9.2. Переведите сочетания:

dank' al la heroajxo ekde la infanagxo informigxi pere de specialisto pripensi cxiujn "por" kaj "kontraux" la teatro estas kontraux ni bati kontraux la tablon tio estas super miaj fortoj kuri trans la straton veturi sur sxipo grupo da turistoj respondi post semajno cxirkaux la tendaro antaux la vojagxo sub arbo apud la bordo de mateno gxis vespero en la sekva tago hundo kun longaj oreloj bordo ricxa je sablo li faris tion el amo al sxi auxdi tra la dormo per helpo de vortaro reveni sen acxeti panon esti ekster si kompreni cxe la tria fojo cxe tia vetero dum mia foresto okaze de la jubileo peto de la filo al la patro pri helpo paroli inter la dentojn

9.3. Переведите фразы:

Se iu el vi ankoraux ne povas paroli Esperante, do li baldaux povos. Silentu aux diru ion, kio estas pli bona, ol silentado. (N. V. Sxelgunov). Nenia malbono sen ia bono. Vi jam estas ie malproksimege, je miloj da kilometroj de mia urbo. Kaj mi scias, ke mi al vi placxas, kiel iam vi placxis al mi. Ni atendu iomete por fari pli rapide! (F. Bacon/BEkon). Ial mi rememoris vin. Se vi povas, helpu min iel. Oni cxiam forte troigas sian sagxon kaj ies ricxon. Neniam oni povas havi tro multe da amikoj. Mi estis oficvojagxe en Moskvo ekde la 28-a de junio gxis la 18-a de julio kaj venos tien denove la 1-an de aprilo. Neniu estas forgesita kaj nenio estas forgesita (O. F. Berggolc). Dirite – farite. La komencita laboro gravas pli, ol komencota laborego. La apetito venas dum mangxado (F. Rabelais/RablE). Sonorado al li venas, sed de kie – li ne komprenas. Foresto de novajxoj estas bona novajxo. Kiam la homo estas plena de vivo, li ne demandas, kial li vivas; li vivas por vivi, cxar la vivo estas diable bona ajxo! (R. Rolland/RolAn). Trovi la kialon de la malbono estas preskaux la samo, kiel trovi kuracilon kontraux gxi (V. G. Belinskij). La tempo estas la plej bona kuracisto (Menandro). Estu lumo! Ni transiru al la afero! Li faris sian lastan translokigxon. Kiu havas orelojn, tiu auxdu! La muroj havas orelojn. Tra unu orelo eniras, tra la alia eliras. La virino amas per la oreloj, la viro – per la okuloj. La instruisto laboras super la plej grava problemo li formas la homon (M. I. Kalinin). Dufoje oni ne vivas, tamen estas multe da tiaj homoj, kiuj ecx unu fojon ne scipovas vivi (P. Ru"ckert/RjUkert). La sano ne estas cxio, sed sen sano cxio estas nenio. El hodiauxo morgaux farigxos historio. Estas homoj, kiuj parolas unu momenton antaux ol ekpensi (J. La Bruye`re/LabrjujEr). La homo neniam estas tiel felicxa aux malfelicxa, kiel tio sxajnas al li mem (F. La Rochefocauld/LarosxfukO). Se vi ne scias, kion fari, faru nenion. Ne havante, oni petas; ricevinte, forjxetas. Se vi trinkas vinon, pensu pri sekvoj (Firdousi).

9.4. Переведите на эсперанто:

Международный детский лагерь Артек находится на берегу Черного моря. Сюда приезжают дети из различных стран мира. Артек – это страна детского счастья. Нельзя забыть его вечнозеленые деревья, горячее солнце, синее-синее море, белые корабли у далекого горизонта. Дети бегают, играют в мяч, поют, плавают, лежат под солнцем, занимаются спортом. Вечером обычно смотрят кинофильмы или концерты. Врачи проверяют здоровье ребят. Для тех, кто отдыхает в лагере не летом, имеется школа. Кажется, что время в Артеке проходит очень быстро. Ребята уезжают полные радости. Они подружились и непременно будут писать друг другу.

9.5. Расскажите, как вы провели отпуск или каникулы или составьте диалог по одной из ситуаций: а) вы обмениваетесь со своими товарищами впечатлениями о проведенном отпуске (все ли хотят повторить маршрут? Куда бы вы хотели поехать в следующий отпуск?); б) о самом интересном из вашей поездки вы рассказываете своим друзьям (а раньше с вами происходили какие-нибудь истории во время отпуска?); в) вы впервые отдыхали у моря и обмениваетесь впечатлениями с товарищем, который отдыхает у моря каждый год.

Совет

Вы уже заметили, что уровень вашего пассивного владения языком (понимание слов, фраз, текстов) весьма высок. Но уровень активного владения языком (перевод с русского на эсперанто, рассказ, беседа) еще оставляет желать лучшего. И неудивительно: во-первых, это вообще труднее, во-вторых, требует большой практики. Поэтому, используя весь материал, изученный в девяти уроках, повторите все упражнения типа упражнений 9.4 и 9.5. Старайтесь побольше беседовать на изученные темы.

Приложения

Языковая игра "Винительный падеж"

Ведущий берет текст (можно даже изученный) и вычеркивает в нем все окончания -n. Играющим следует восстановить окончание винительного падежа там, где это необходимо.

Общее соглашение

(Заключено в 1973 г. на Всемирном конгрессе миролюбивых сил, Москва)

Всемирный Совет Мира (ВСМ) и Международный комитет Движения эсперантистов за мир во всем мире (МК МЭМ),

исходя из необходимости объединения всех общественных сил, борющихся за мир,

принимая во внимание, что МЭМ объединяет тысячи эсперантистов в разных странах, участвует в главнейших кампаниях, организуемых ВСМ, публикует периодические журналы "Paco" и "Pacaktivulo",

признавая, что объединение двух движений послужит усилению борьбы за мир путем облегчения контактов между сторонниками мира в различных странах, равно как и обмену опытом между ними,

заявляют о своем решении ввести в обычай взаимное сотрудничество, включая осведомление о своей деятельности и достижениях, обмен соответствующей информацией, практику взаимных приглашений на международные конгрессы, конференции и т.д.

ВСМ и МК МЭМ рекомендуют всем национальным, областным и местным комитетам мира и всем национальным секциям, группам и представителям МЭМ взаимные постоянные контакты, имея в виду возможно более широкое использование международного вспомогательного языка эсперанто с целью усиления международных связей и вовлечение эсперантистов в активную работу организаций, занимающихся защитой мира.

Мы просим все организации сторонников мира и все организации МЭМ сообщать нам периодически о своей деятельности.

От ВСМ Ромеш Чандра Генеральный секретарь

От МЭМ Никола Алексиев Председатель

[М. И. Исаев. Язык эсперанто. М., 1981, с. 63.]

Урок 10

Лексика

angulo <угол> bedauxri <сожалеть> bonvolu (bon-volu) <будьте добры>, <пожалуйста> cigaredo <сигарета> cxefa <главный>, <основной> (cxefe <главным образом>, cxefo <глава>, <шеф>, <начальник>, <руководитель>) dauxri <длиться>, <продолжаться> diskuti <обсуждать> efektiva <действительный> (efektivigi <сделать действительным>, <осуществить>) ekzemplo <пример> erari <ошибиться> esperi <надеяться> evento <событие> evidenta <очевидный> (evidentigxis, ke <оказалось, что>) evolui <развиваться> flanko <сторона>, <бок> fumi <курить>, <дымить(-ся)> hotelo <гостиница> insigno <значок> jxurnalo <газета> katedralo <собор>, <храм> klopodi <стараться>, <хлопотать>, <заботиться>, <ходатайствовать> kolekto <собрание>, <коллекция> koloro <цвет> konduki <вести> korespondi <переписываться> mastro <хозяин>, <владелец> mezo <середина> monto <гора> negxo <снег> okupi <занимать> paco <мир>, <покой> pardoni <извинить>, <простить> partopreni (parto-preni) <принимать участие> persono <личность>, <лицо>, <человек> popolo <народ> prava <(он) прав> prelego <доклад>, <лекция> promesi <обещать> prunte <взаймы> rekta <прямой> revuo <журнал>, <обозрение> ridi <смеяться> samideano (sam-ide-ano) <единомышленник>, <коллега>, <товарищ> (традиционное обращение у эсперантистов), <последователь идеи международного языка эсперанто> scienco <наука> sendi <послать> sercxi <искать> signifi <значить> sperta <опытный> stelo <звезда> sxtato <государство> trankvila <спокойный> turo <башня> unio <союз> utila <полезный> vojo <путь>, <дорога>

Без перевода: cirko, galerio, kosmo, Kremlo, metro(politen)o, stadiono.

Грамматика

10-1. Союз kvankam <хотя>: Somere mi libertempis en Krimeo apud Sudak, kvankam mi preferas libertempi en Esperanto-tendaro.

10-2. Допускается, особенно в поэзии, употребление апострофа вместо окончания -o, что не ведет к изменению места ударения. Сочетания -oj, -on, -ojn не заменяются апострофом. Скопление согласных при замене гласного на апостроф нежелательно. Также допустима сокращенная форма артикля, прежде всего если перед ним стоит предлог, оканчивающийся на гласный: Unu, du, tri, kvar – kaj finita la far'; For de l' okuloj – for de l' koro; Cxiu iras, kiel sagx' al li diras.

10-3. В именной части составного сказуемого значение творительного падежа русского языка в эсперанто передается именительным падежом без предлога: <Он был студентом> Li estis studento; <Море было голубым> La maro estis lazura; <Мальчик стал мужчиной> La knabo igxis viro; <Я встал отдохнувшим> Mi ellitigxis ripozinta; <Она осталась одинокой> Sxi restis sola; <Он только кажется простаком> Li nur sxajnas simplulo; <Счастливому все кажутся счастливыми> Al la felicxulo cxiuj sxajnas felicxaj; <Она ушла веселой> Sxi foriris gaja; <Я помню его ребенком> Mi memoras lin infano; <Я нахожу ее решение правильным> Mi trovas sxian decidon gxusta; <Она описала его умным и красивым> Sxi priskribis lin sagxa kaj bela; <Я назвал его товарищем> Mi nomis lin kamarado; <Жизнь сделала меня опытным> La vivo faris min sperta; <Веселое сердце делает лицо веселым> La gaja koro igas la vizagxon gaja.

Словообразование

10-4. Суффикс -uj– означает:

a) "вместилище": monujo <кошелек>, lavujo <умывальник>, ujo <вместилище>, <сосуд>;

б) "страна, в которой преимущественно проживает одна нация": Bulgarujo <Болгария>, patrujo <отечество>, <родина>; в этом значении чаще употребляется суффикс -i-: Bulgario или слово lando: Pollando <Польша>, Svislando <Швейцария>;

в) "плодовое дерево или кустарник": fruktujo = fruktarbo, rozujo <розовый куст>.

10-5. Суффикс -em– означает "склонный к чему-либо, любящий что-либо": laborema <трудолюбивый>; forgesema <забывчивый>; silentema <молчаливый>; helpema <отзывчивый>; emo <склонность>, <влечение>; mi emas <мне хочется>; Mallaboremaj homoj cxiam deziras ion fari (L. Vauvenargues/VovenArg).

10-6. Суффикс -ind– означает "достойный, заслуживающий": mirinda <удивительный>; memorinda <достойный памяти>, <памятный>; dankinde <достойно благодарности>; indo <достоинство>; Ne indas ecx paroli pri tio! <Не стоит даже говорить об этом!>; La vivo estas belega kaj mirinda (V. V. Majakovskij); Kio ne estas leginda pli ol unu fojon, tute ne estas leginda (K. Weber/VEber) <Что не заслуживает прочтения более одного раза, совершенно не заслуживает прочтения>.

10-7. Приставка mis– означает "ошибочность, неправильность, неуместность": misauxdi <ослышаться>; miskompreno <недоразумение>; misfaro <проступок>; Ekde la junaj jaroj lernu pardoni misfarojn de la proksimulo kaj neniam pardonu viajn misfarojn (A. V. Suvorov).

Словоупотребление

10-8. Слово bonvolu требует после себя глагола с окончанием -i: Bonvolu fari tion rapide.

Текст

Cxu vi parolas Esperante?

– Pardonu, sinjoro, mi vidas sur via vesto insignon kun verdkolora steleto. Cxu tio signifas, ke vi parolas Esperante?

– Jes, efektive. Sed bonvolu paroli nerapide, cxar mi estas esperantisto-komencanto.

– Mi estas el Italujo. Mi estas partoprenanto de la internacia scienca kongreso.

– Mi legis pri gxi en la jxurnalo "Izvestija" kaj en la revuo "Ogonjok".

– La kongreso dauxras jam kvin tagojn. Venis diverslandaj personoj el cxiuj partoj de l' mondo... Kiu estas via nomo, sinjoro?

– Bonvolu nomi min ne sinjoro, sed kamarado aux samideano. Mia nomo estas Andreo.

– Mi tre gxojas, ke mi povas konatigxi kun rusia esperantisto. Mi nomigxas Georgo.

– Cxu vi estas en nia cxefurbo unuafoje?

– Jes, gxuste. Tamen mi esperas ree veni en Rusion kiel turisto meze de la venonta jaro. Tiam mi estos mastro de mia tempo, mi povos trankvile pririgardi diversajn angulojn de via grandega lando, konatigxi ankoraux pli proksime kun via pacema kaj amikigxema popolo.

– Cxu vi parolas ruse?

– Bedauxrinde, ne. Kvankam mi iomete studis la rusan lingvon, tamen mi ne komprenas gxin suficxe. Ecx la itala-rusa frazlibro, kiun mi prunteprenis antaux la forveturo, ne multe helpas min.

– Kiel do vi trovas vojon en Moskvo?

– Kun malfacilo. Ekzemple, antauxhieraux mi longe sercxadis mian hotelon. Poste evidentigxis, ke mi devojigxis: en iu malrekta strateto mi erare iris ien en alian flankon. Nu, miaj samgrupanoj ridegis pri mi! Jen al kiaj misajxoj alkondukas nekonado de la lingvo!

– Cxu vi multon vidis en Moskvo?

– Suficxe multe, cxar mi estas fru-levigxema. Ekzemple, mi vidis Kremlon, katedralon de Vasilij Blajxennij, Rusian Sxtatan Bibliotekon, Grandan teatron, metroon, hotelon "Kosmo", televidan turon en Ostankino, Tretjakovan bildgalerion, parkon de kulturo kaj ripozo "Gorjkij", stadionon en Lujxniki, cirkon, centran domon de literaturistoj, novajn logxdistriktojn Jasenevo, Cxertanovo, Birjulovo kaj, certe, Moskvan Esperanto-klubon.

– Tamen vi sukcesis vidi multon!

– Ne tre. La cxefa celo de mia vojagxo estas la kongreso. Do mi klopodas utiligi la tempon cxefe por auxskulti prelegojn, diskuti dum kaj ekster kunsidoj kun spertaj specialistoj-kongresanoj pri la evoluo de nia scienco. La kongreso estas grava evento, kaj necesas plene utiligi gxin, cxu ne?

– Vi pravas. Sekve, vi estas okupita cxi tie?

– Certe, tre okupita... Cxu vi deziras cigaredon?

– Dankon, mi ne fumas.

– Se ne, do ne... Cxu vi kolektas ion?

– Jes, bildkartojn pri montoj. Mi ekkolektis ilin post mia neforgesebla turista marsxo en Kauxkaza montaro.

– Bonvolu doni al mi vian adreson. Mi iam sendos al vi bildkartojn pri negxoplenaj Alpoj. Povas esti, ni ekkorespondos, cxar ankaux mi sxatas montojn. Nia tuta familio okupigxas pri la monta turismo, ecx la sesjara fileto.

– Tio estus bonega! Mi estas danka al vi. Mi promesas nepre skribi.

– Ne dankinde. Al mi estis tre agrable konatigxi kun vi.

– Mi deziras al vi fruktodonan laboron en la kongreso! Felicxan vojon!

– Multajn sukcesojn al vi!

Задания

10.1. Что означают следующие слова?

pacmovado travivi organizanto ekridi priridi monteto sciencisto mastrino eldonejo florejo florujo skribilujo Rusujo cxiuflanka aliflanke kontrauxstari multpromesa plibeligi travojagxi translogxigxi malsagxajxo montarano diskutata manskribita malsanema ekonomiema enamigxema kusxemulo misskribo misa duonmalfermi renovigi samtempulo alkonduki apudmara cxiama ekstere enpensigxinte interhelpo deflankigxi nedezirinde dauxrigota antauxkalkulo senpere pravigi sin subkompreni diverskolora negxblanka desurmonte neforsendita letero cxefkuiristo rektlinia kolormuziko scienca kunlaboranto lumturo

10.2. Переведите сочетания:

sur la monto dum prelego post diskuto antaux la komencigxo vivi en paco plenigxi per akvo ekde hieraux dank' al via rimarko peti pardonon de la kamarado (= peti la kamaradon pri pardono) sub felicxa stelo kun bedauxro okaze de la evento trans la montoj cxirkaux la tagmezo sperta pri la radiotekniko okupigxi pri la scienco esperi pri plibono memore pri nia interkonatigxo temperaturo super nulo sercxi tra la arbaro jaroj da felicxo gxis kiam? ami el tuta sia koro sidi sen movigxi flanko cxe flanko forveturi por cxiam doni monon kontraux acxetajxo inda je atento ema al vojagxoj veni en vagonaro urbeto apud Tasxkento logxi cxi tie ekde la 1965-a jaro

10.3. Переведите фразы:

Vi sekrete vorton diros, gxi tra l' tuta mondo iros. Via belo min senigis de trankvil'. Por ke lingvo estu tutmonda, ne suficxas nomi gxin tia (L. Zamenhof). Mi vin nomas mia stelo. Li memoris sxin tia, kia li volis sxin memori. En bona mangxujo ecx la mangxajxo sxajnas pli bona. Homo sen patrujo ne havas amikojn. Rumanujo estas tre bela turisma lando. En la 1983-a jaro en Budapesxto, cxefurbo de Hungario, okazis internacia kongreso de esperantistoj kun preskaux 5000 partoprenintoj. La vorto "morgaux" estas elpensita por homoj nedecidemaj kaj por infanoj (I. S. Turgenev). Laboro donas panon, mallaboremo – malsanon. Emo al gxojo kaj al espero estas vera felicxo (D. Hume/Hjum). Cxio cxi estus ridinda, se ne estus tiel malgaja (M. J. Lermontov). Kio estas dirinda, estas auxskultinda. La homo indas tiom da homoj, kiom da lingvoj li konas (Karlo la Kvina). Pli bone estas demandi dekfoje, ol misiri unufoje. Ne sercxu la tagmezon je la kvara horo! Kiu sercxas, tiu trovas. Ni lernu ne per niaj eraroj, sed per ies eraroj! Julio kaj auxgusto ne dauxras cxiam. Pli bone bedauxri pri tio, kio estas farita, ol pri tio, kio ne estas farita. Utiligu la tempon estantan, antauxvidu estontan, memoru estintan! Estas multe pli facile erari plene, ol duone (J. W. Goethe/GjOte). Kiu cxiam ridegas, estas malsagxa, kiu neniam ridegas, estas malfelicxa. Kiam tio, kion ni longe atendadas, fine alvenas, gxi sxajnas al ni neatenditajxo (M. Twain/Tvejn). Espero estas bona matenmangxo, sed malbona vespermangxo (F. Bacon/BEkon). Kiu kuras tro rapide, ne kuras longe. Plej bone ridas, kiu laste ridas. Kiam la viroj estas kune, ili auxskultas unu la alian; kiam la virinoj estas kune, ili rigardas unu la alian. Per Esperanto por la mondpaco!


    Ваша оценка произведения:

Популярные книги за неделю